Гробник (митолошки)

Гробник (митолошко значење), преминули човјек који је за живота био велики грешник. Народни обичај тумачи да гробник ноћу устаје из гроба, претвара се у неку животињу, пакости људима, па се опет враћа у свој гроб. Ако је прије његове смрти жена затрудњела, родиће вампирче. Једино такво дијете – вампирче, може да убије гробника.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Гробник потиче од ријечи гроб која је највјероватније ријеч санскритског поријекла Гхроб што значи копање рупе или јаме. У српски језик се пренијела преко старословенске ријечи са коријеном греб од глагола грепсти – копати.[1]

Значење[уреди | уреди извор]

Човјек јесте митолошко биће. Када се не може одбранити, брани се сујевјерјем и митовима па успоставља и именује кривца за недаће које му се дешавају, то је у овом случају „грешан“ човјек-гробник, а онда изналази и спас, у овом случају то је зачето, па рођено гробниково дијете. „Само оно може убити гробника“ - [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.