Гробник (митолошки)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Гробник (митолошко значење), преминули човјек који је за живота био велики грешник. Народни обичај тумачи да гробник ноћу устаје из гроба, претвара се у неку животињу, пакости људима, па се опет враћа у свој гроб. Ако је прије његове смрти жена затрудњела, родиће вампирче. Једино такво дијете – вампирче, може да убије гробника.[1]

Етимологија[уреди]

Гробник потиче од ријечи гроб која је највјероватније ријеч санскритског поријекла Гхроб што значи копање рупе или јаме. У српски језик се пренијела преко старословенске ријечи са коријеном греб од глагола грепсти – копати.[1]

Значење[уреди]

Човјек јесте митолошко биће. Када се не може одбранити, брани се сујевјерјем и митовима па успоставља и именује кривца за недаће које му се дешавају, то је у овом случају „грешан“ човјек-гробник, а онда изналази и спас, у овом случају то је зачето, па рођено гробниково дијете. „Само оно може убити гробника“ - [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.