Водењак (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Водењак, отворени музеј, Словачка.

Водењак или вођаној је, у словенској митологији, дух који борави у водама (у језерима, барама и вировитим рекама), најчешће поред воденица, и пролазнике стропоштава у воду да би их учинио својим слугама.

Водењаци потичу од душа утопљеника, поготово оних чија тела нису сахрањена. По другим веровањима, водењаци су душе злих, грешних људи, које по казни живе у води. Представе о демону воде су, у највећој мери развијене код Источних и Западних Словена, а мање код Јужних.

Обично се предстаља као: човек са канџама и дугим репом, покривен травом и маховином, или старац зелене косе и браде или као риба покривена муљем. Дању се одмара у раскошној палати испод воде, а свечери излази и напада купаче који се затекну на реци после заласка сунца. Непријатељски је расположен према људима, посебно мушкарцима, које одвлачи у воду да би их оженио својим кћерима или да би их учинио својим слугама. Често оштећује воденице, рибарске мреже и мостове. Да би га умилостивили, воденичари и рибари приносе му различите жртве – петла, кокошку или овцу. Жртвован му је и ухрањени коњ, који је с каменом око врата бацан у воду.

О митском бићу[уреди]

То је опако и опасно божанство које живи у језерима, барама и рекама.Најчешће борави испод воденичног точка.Понекад се више њих окупи испод точка. Изглед Вођаноја се разликује од места до места. У неким крајевима има људско лице али несразмерно велике уши и шапе уместо руку, дугачке рогове, реп и очи које светле као жар. У другим крајевима, пак, такође личи на огромне људе прекривене травом и маховином.Може бити и потпуно црн, с исколаченим црвеним очима и дугачким носем.Има и оних који га замишљају као сстарца зелене косе и браде којем брада почиње да бели како Месец расте. Вођаноји су бесмртни, али се подмлађују и старе с месечевим менама.Пошто не воли људе, Вођаној вреба неопрезне да их увуче у воду. Дављеници постају његови робови у дубини његовог царства које представља кристална палата украшена златом и сребром. Током дана, Вођаној остаје у својој палати, а ноћу излази и узбуркава воду правећи велику буку. Сваки купач који се нађе у води после заласка сунца је његов плен. [1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Феликс Гиран и Жоел Шмит (2006). Енциклопедија митова и митологије. Београд: Плато. стр. 353—354.