Суђаје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Суђаја

Суђаје, суђенице[1] или рођенице су натприродна женска бића из старе словенске вере која одређују судбину новорођеног детета.[2] Ова божанства судбине познају скоро сви Словени, премда под мало другачијим именима.[3]

Три су суђаје и оне судбину одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета. Верује се да се треће вече по рођењу код новорођенчета окупе виле суђенице и тада му одређују судбину за цео живот. Што суђенице тада реше, верује се да ће тако и бити и да од тога нико не може побећи или се спасти. Суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и каквом ће смрћу умрети.

Обичај је да се суђенице дочекају са уредном и чистом кућом. Мајка и дете се такође то вече обавезно обуку у чисто. Поред детета се стави погача, вино, босиљак и новчић да би се суђенице послужиле после напорног пута.

Словенске суђенице донекле имају паралелу у грчким мојрама. Оба ова веровања воде заједничко порекло од древних индо-аријских митова који говоре о три жене које седе испод дрвета у средишту света и испредају судбине људи.[4]

Етимологија[уреди]

Код Срба у форми судница, суђеница, усуде, суђаје али и ориснице, код Хрвата rojenica, rođenica, suđenica; код Словенаца sujenica, sojenica; код Бугара а делом и код Срба у источној Србији ориснице; код Чеха sudička, rodička; код Лужичких Срба sudžička, wosudnica; код Руса роженица, уделвница, наречница. Сам термин „наречница“ долази од глагола наричем, опредељујем, док српски и бугарски израз „орисници“ од грч. orizw наређујем, опредељујем"[5]. Назив рођеница долази од глагола родити, а суђеница од судити.

Словенска веровања[уреди]

Српска веровања[уреди]

У српским народним веровањима, суђенице су божанске жене које новорођеном детету одређују судбину. Судбину одређују најчешће треће ноћи по рођењу детета, а забележено је у неким српским крајевима да то може бити и седме, али и десете ноћи по рођењу детета. Судбину детета предлаже прва суђеница која је и најстарија и веома ружна и зла — она жели дететову смрт; средња — или друга по реду, такође је зла, али она тражи да дете буде са телесним недостацима; трећа и најмлађа, уједно и најлепша и најплеменитија, предсказује детету дуг живот и срећу у браку. Обично се прихвати средње решење. Према другом веровању суђенице се замишљају као младе и лепе жене, обучене у беле хаљине, па се због тога често упоређују са вилама.

Све у свему, суђенице одређују не само колико ће времена дете живети, већ и каквом ће смрћу умрети. Када се очекивао долазак суђеница у кући је морало бити све уредно. Дете у чистим пеленама, око њега су постављени, унапред спремљени погача, вино, босиљак, као и златни или сребрни метални новац. Све то представља својеврсну жртву, дар који се чини суђеницама, а за узврат, као уздарје од њих се очекује: благост у прорицању судбине.

Код Срба постоји обичај да се, док је мало дете у кући, не сме давати ватра из куће, а посебно не у вечерњим сатима. Алекса Васиљевић је у Сврљигу забележио следећи обичај: „Не ваља ништа давати из куће после сунчева захода ако у кући има мало дете, да не би плакало, и да му се какво зло не догоди. Ако се, пак, мора дати, н. и. ватра, онда укућанин очакне угљен на прагу, и изнесе те му да преко прага, да не може зло у кућу ући“. Код Вука је забележена пословица: „Није трећу ноћ, дочуван“.

Бугарска веровања[уреди]

У бугарској народној представи ориснице се замишљају као три сестре, девојке или жене, у узрасту око 30–35 година, а најмлађа има око 20 година. Оне на себи имају беле хаљине. На трпези испод димњака, која је намењена орисницама најчешће се налазе мед и слаткиши, при чему, ове треће вечери мора да се обрати нарочита пажња да дете буде обучено, никако голо; њему се навуче очева кошуља, а врат и део испод мишица намажу се машћу и катраном; на огњишту, као и код Срба, треба да гори ватра. Верује се да мајка детета треба те ноћи да је будна, јер је она једино у стању да чује глас судбине орисница.

Руска веровања[уреди]

Тако су исто мислили и стари Руси о својим најглавнијим божанствима: Роду и Рожаницама. Једном речи, оно што суђаје досуде те ноћи остаје трајни аманет. Постоји изрека: „Тако му је суђено“. Или, уколико у кући није све спремно за долазак суђеница, а посебно уколико нису сви укућани будни, тада ће судбина детета кренути лошим путем.

Веровање у рођенице бележи и један црквенословенски руски спис из XII века познат под именом Кирикова питања:

„Да ли се Рођењу и Рожаници даје хлеба, сира и меда?
- Зло за оне вели владика, који пију у здравље Рожаница."[6]

Референце[уреди]

  1. ^ Босанска вила. Сарајево. 1900. Архивирано из оригинала на датум 29. 01. 2016. Приступљено 14. 02. 2016. 
  2. ^ Судбина, Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.
  3. ^ Спасоје Васиљев, Словенска митологија, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Судбина, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 86-19-02360-8.
  5. ^ Георг., 1993: 164
  6. ^ Луј Леже, Словенска митологија, Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]