Вода (старословенска митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Водене виле

Вода у старословенској митологији заузима значајно мјесто и представља неизоставан сегмент магијских обреда и ритуала.

Љековита вода[уреди]

У магијским ритуалима и обредима важна је такозвана љековита вода. Вода која се сматра љековитом и која се користи у ритуалима може бити вода са извора или вода која се у току ритуала купања мртвог слива низ мртвачке мошти. У љековитој води се умива или купа, а понекад се та вода пије. Користили су је и као састојак у неким сложенијим магијским рецептурама. Коришћена је такође за прорицање будућности. Остаци култа посвећеног вилама виде се у обреду приношења жртава чуварицама извора и тај обичај је још веома распрострањен. Према вјеровању Словена, свако ко се напије воде из неког непознатог извора треба да баци новчић у ту воду, или да на оближње дрво или грм окачи крпицу, траку или конац.

Неначета вода[уреди]

Неначета вода се сматра веома љековитом. Може се наћи у појединим шумским пећинама. Име је добила због тога што потиче из хтонских земљаних дубина и није имала контакта са свјетлошћу. Оваква вода има магијска дејства. Користила се за спремање чеснице, умивање и купање дјеце за Божић.

Вода аџијазма[уреди]

Када се изводе посебни ритуали над неначетом водом, сматра се да је то вода анџијазма. Употребљавала се за борбу против вампира. Ова вода се сматра љековитом. Капела Свете Петке у Београду се налази на извору воде која се у народу зове анџијазма. Вјерује се да је љековита и да помаже у лијечењу очних болести. Та вода се сматра освећеном и богојављенском, захваћеном на крају некрштених дана у рано јутро.

Вода са наковња[уреди]

Наковањ се сматрао мистичним предметом. Пред Божић га ковачи каде, посипају вином и тако се моле. Постоји веома стар обичај који подразумијева да сви ковачи одређеног дана лупе чекићем од наковањ да би утврдили магични ланац којим је окован ђаво.

Вода Заборава[уреди]

Термин вода заборава се односи на воду која је замрзнута. Чином замрзавања вода добија мистичне особине. У митологији ова вода изазива губитак памћења. Према вјеровањима, ко попије ту воду изгуби памћење или бива заборављен од свих.

Извори:[уреди]

  • Ненад Гајић: Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011.
  • Веселин Чајкановић: Стара српска религија, Београд 1994.
  • Сретен Петровић: Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалима, Београд, 2015.
  • Спасоје Васиљев: Словенска митологија, Србобран, 1928.
  • Др Јосип Мал: Историја словенског народа, Љубљана, 1939.
  • Тимар Мерсебуршки: Хроника, 1012-1018
  • Хелмолд: Хроника Словена, 1171.
  • Повест минулих лета или Несторова хроника, XI век