Omaja (mitologija)
Omaja je biće iz srpskog folklora čijom se osnovnom karakteristikom smatrala sposobnost da omađija (omaja). Omajavanje je u ovom smislu bilo shvaćeno kao moć promene nečije percepcije, odnosno, stvaranje iluzije. Bića koja su nazivana omajama obično su se pojavljivala noću ili za vreme magle, kada je bilo najlakše zavarati čoveka. Tada bi se omaje pojavljivale u obliku neke životinje, najčešće koze, ovce, psa ili bivola. Čoveku kome se ukazala neka od ovih životinja javila bi se potreba da je uhvati, što bi rezultovao besomučnom trkom za omajom. Onaj koji je jurio ovo biće skrenuo bi se putu kojim je krenuo i bivao naveden da skoči u neku jamu ili ponor. Dešavalo se i da seljaci uhvate nepoznatu životinju ne znajući da je to omaja, i da je odvedu u obor, pa bi sutradan primetili da je životinja nestala budući da su dan i svetlost bili neprijatelji omaja. Sem životinjskih oblika opisivani su i razni drugi oblici, ali prvenstveno životinjski.[1]
Naziv omaja nije se odnosio samo na noćne duhove koji se pojavljuju u životinjskom obliku. To su bila sva bića koja su mogla opseniti čoveka, a nisu pripadala ljudskom rodu. Za čoveka koji se bavi opsenarstvom takođe se govorilo da može da omaja ali on sam nije bio omaja.[2]
Naziv omaja se najviše koristio u južnoj Srbiji, dok se u istočnoj Srbiji isto biće nazivalo osenja. Prema predanju osenja ne može da opčini čoveka ukoliko on ne progovori ni jednu reč, a u slučaju da progovori potpao bi pod vlast osenje i izgubio bi svoju volju. Osim ova dva naziva u okolini Zlatibora se koristio naziv prikojasa ili senčište u okolini Kruševca.
