Приморска бановина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене Gušter1970 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Кутијица за бивше покрајине |
|||
Ovo je nastalo 10 Oktobra 1929 godine i trajalo do 18 maja 1997 kad je pripalo hrvatskoj tam je zivelo 3 miliona stanovnika 1950 a 1995 5 miliona eto |
|||
| Изворно_име = Приморска бановина |
|||
| Конвенционални_пун_назив = |
|||
| Уобичајен_назив = |
|||
| Слика_застава = |
|||
| Слика_грб = |
|||
| Име_генитив = |
|||
| Слика_карта = Locator map Littoral Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg |
|||
| Текст_карта = |
|||
| Текст_испод_карте = Положај Приморске бановине |
|||
| Континент = Европа |
|||
| Регија = Балкан |
|||
| Земља = {{застава|Краљевина Југославија}} |
|||
| Химна = |
|||
| Површина = |
|||
| Становништво = 901.660 (1931) |
|||
| Престоница = [[Сплит]] |
|||
| Званични_језици = [[Српскохрватски језик|српско-хрватско-словеначки]] |
|||
| Религија = [[Католичка црква|католицизам]], [[православље]], [[ислам]] |
|||
| Валута = [[Југословенски динар]] |
|||
| Законодавна_власт = |
|||
| Тип_владавине = бановина |
|||
| Титула_владара = бан |
|||
| Владар1 = [[Иво Тартаља]] |
|||
| Владар2 = |
|||
| Владар3 = |
|||
| Година_почетак = 1929. |
|||
| Година_крај = 1939. |
|||
| Статус = Бивша покрајина |
|||
| Догађај1 = |
|||
| Датум_догађај1 = |
|||
| Догађај2 = |
|||
| Датум_догађај2 = |
|||
| Догађај3 = |
|||
| Датум_догађај3 = |
|||
| Догађај4 = |
|||
| Датум_догађај4 = |
|||
| Догађај5 = |
|||
| Датум_догађај5 = |
|||
| Догађај6 = |
|||
| Датум_догађај6 = |
|||
| Догађај7 = |
|||
| Датум_догађај7 = |
|||
| Застава_Претходник1 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg |
|||
| Претходник1 = [[Сплитска област]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]) |
|||
| Застава_Следбеник1 = Civil Flag of Banovina of Croatia.svg |
|||
| Следбеник1 = [[Бановина Хрватска]] ([[Краљевина Југославија]]) |
|||
| Застава_Претходник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg |
|||
| Претходник2 = [[Травничка област]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]) |
|||
| Застава_Следбеник2 = |
|||
| Следбеник2 = |
|||
| Застава_Претходник3 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg |
|||
| Претходник3 = [[Мострска област]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]) |
|||
| Застава_Следбеник3 = |
|||
| Следбеник3 = |
|||
| Застава_Претходник4 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg |
|||
| Претходник4 = [[Дубровачка област]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]) |
|||
| Застава_Следбеник4 = |
|||
| Следбеник4 = |
|||
| Портал = Историја |
|||
}} |
|||
[[Датотека:Primorskabanovina.jpg|мини|десно|300п|Карта Приморске бановине (1937).]] |
|||
'''Приморска бановина''' је била управна јединица у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. |
|||
Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем [[споразум Цветковић—Мачек|споразума Цветковић-Мачек]], спојена са [[Савска бановина|Савском бановином]] и још неколико мањих подручја у [[Бановина Хрватска|Бановину Хрватску]]. |
|||
{{Историје|Хрватске|Босне и Херцеговине}} |
|||
Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне [[Хрватска|Хрватске]], конкретно [[Далмација|Далмације]] (осим дубровачког подручја, које се нашло у [[Зетска бановина|Зетској бановини]], али и [[Задар|Задра]], који је био под италијанском влашћу), као и западне [[Херцеговина|Херцеговине]], средишње [[Босна|Босне]], те [[Ливно|ливањски]] и [[Томиславград|дувањски]] крај. |
|||
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. |
|||
Главни град Приморске бановине је био [[Сплит]]. |
|||
== Демографија == |
== Демографија == |
Верзија на датум 2. јануар 2019. у 15:32
Приморска бановина | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1929.—1939. | |||||||||||||||
Положај Приморске бановине | |||||||||||||||
Главни град | Сплит | ||||||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||||||
Земља | Краљевина Југославија | ||||||||||||||
Становништво | 901.660 (1931) | ||||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||
• Облик | бановина | ||||||||||||||
бан | |||||||||||||||
• | Иво Тартаља | ||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1929. | ||||||||||||||
• Укинуто | 1939. | ||||||||||||||
|
Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.
Овај чланак је део серије о историји Хрватске и Босне и Херцеговине |
Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.
Главни град Приморске бановине је био Сплит.
Демографија
Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | ||
Банови
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]
Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Ivo Тартаља | 9. октобар 1929 |
1932 | ||
2. | Јосип Јаблановић | 1932 | 1938 | ||
3. | Мирко Буић | 1938 | 26. август 1939 |
Извори
Референце
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)
Литература
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.