Пређи на садржај

Павле Вуисић

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Вуисић
Портрет Павла Вуисића
Лични подаци
НадимакПаја
Датум рођења(1926-07-10)10. јул 1926.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС[а]
Датум смрти1. октобар 1988.(1988-10-01) (62 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Породица
СупружникМирјана Вуисић
Рад
Активни период1950—1986
Битна улогаКамионџије — Паја Чутура
Ко то тамо пева — Кондуктер Крстић
Повратак отписаних — Поштар Јоца
Више од игре — Лека Банкрот
Маратонци трче почасни круг — Милутин Топаловић
Три корака у празно — Лађар Обрад
Мачак под шљемом — Илија Капара
Салаш у Малом Риту — Крчмар Паја
Размеђа (филм) — Пајо
Веза до IMDb-а
Барељеф Павла Вуисића на надгробној плочи.
Насловна страна „ТВ Новости” из 1977. године
Фотографија Павла Вуисића непосредно пред смрт
Гробница Павла Вуисића на Новом гробљу у Београду.
Павле Вуисић на поштанској марки из 2013. године.

Павле Вуисић (рођен као Вујисић;[1] Београд[а] 10. јул 1926Београд, 1. октобар 1988) био је југословенски и српски глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. јула 1926. године.[2] Породица је до 1941. живела на Цетињу где је његов отац Милисав био шеф полиције.[3] Учесник је борби на Сремском фронту. Живео је у Београду са супругом Мирјаном.[4]

Његов млађи брат Душан Вујисић је био такође глумац.

Студирао је право и све до почетка 1950-их огледао се у новинарству (Радио Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму Чудотворни мач (1950) Воје Нановића и безуспешно покушао да се упише на Академију.

Снимио је велики број филмова и телевизијских серија. Није имао формалног глумачког образовања.

Преминуо је 1. октобра 1988. године од карцинома.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[2]

Филмска каријера

[уреди | уреди извор]

Филмску каријеру отпочиње 1950. године у филму Чудотворни мач Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму Три корака у празно (1958). За ту улогу добија Златну арену на Филмском фестивалу у Пули.

Већ од 1957. почиње сарадњу са бројним редитељима, играјући разноврсне улоге:

Глумио је у више телевизијских серија (Сервисна станица, Више од игре), а Камионџије су му донеле посебну популарност.

Легат Мирјане и Павла Вуисића

[уреди | уреди извор]

Вуисићева супруга Мирјана Вуисић је оснивач и члан управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. У Адлигату је 2016. формирала легат Мирјане и Павла Вуисића. У легату је велики број глумчевих личних предмета, бројни рукописи, скице, фотографије, дневник брачног пара, сценарио који је Павле написао за дечији филм, приповетка о разговору шарана и друга књижевна дела, легитимације, цртежи, предмети из филмова у којима је глумио, као и оригинал Павловог тестамента.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1958. године, добија за филм Три корака у празно.

Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу.

Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа Јуре у Догађају (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима Хајка (1977) Жике Павловића, Бештије (1977) Живка Николића и Повратак отписаних (1976) Александра Ђорђевића.

„Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу Лептиров облак, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића. Исте године за ову улогу добија и награду „Цар Константин“ у Нишу.

За улогу у филму Размеђа из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При“ на Филмском фестивалу у Нишу.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Рођен је као Вујисић, али се потписивао као Вуисић јер га је нервирало слово Ј у презимену.[1]
  • Вуисићево родно мјесто је Цетиње, иако на многим мјестима на интернету и књигама стоји податак да је рођен у Београду. „Београђанин сам, јер у њему десетљећима живим, али ја сам ипак рођен на Цетињу. Исправите то”. - пренео је Yugopapir његове речи објављене у југословенском часопису Студио из Загреба.[а]
  • Надимак Павла Вуисића је био Паја, али и Паја Чутура по истоименом лику из серијала Камионџије.
  • Није имао успеха у покушају да се упише на глумачку академију.
  • Био је боем[6] и особењак посебне врсте (слободно време је проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах).
  • Награда „СлавицаФилмског фестивалу у Нишу, чији је Паја био један од добитника, преименована је њему у част и данас носи његово име.
  • Двадесет једну годину после Павлове смрти, 2009. године је објављен документарни роман о његовом животу. Романсирана биографија аутора Александра Ђуричића,[6] објављена је у издању издавачке куће ВБЗ Београд и Блица и носи наслов „После фајронта”.[7]
  • Амерички глумац српског порекла Оскаровац Карл Малден тврдио је да се "Глумац као Павле не ствара, већ рађа".[8]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Тестамент Павла Вуисића, део колекција која се налази у Адлигату
Мирјана Вуисић, супруга Павла Вуисића
1950 1960 1970 1980 Укупно
Дугометражни филм 15 44 39 31 129
ТВ филм 1 1 9 3 14
ТВ серија 0 1 12 4 17
ТВ мини серија 0 0 2 4 6
ТВ кратки филм 0 0 3 2 5
Кратки филм 1 1 2 2 6
Укупно 17 47 66 45 177
Год. Назив Улога
1950-е
1950. Чудотворни мач Витез
1950. Говори Москва
1953. Невјера Морнар
1953. Циганка Гута
1955. Шолаја Бубало
1956. Потрага Службеник у полицији
1957. Зеница Рајко
1957. Суботом увече Редар
1958. Рафал у небо Коста
1958. Четири километра на сат Газда кафане
1958. Три корака у празно Лађар Обрад
1958. Те ноћи Драгиша
1958. Случај у трамвају (ТВ)
1958. Погон Б Мане Каракас
1959. Кампо Мамула Милић
1959. Осма врата Жандар
1959. Сам Шарац
1960-е
1960. Капетан Леши Црноберзијанац
1960. Боље је умети Мане Каракас
1960. Друг председник центарфор Радиша
1960. Кота 905 Павле шерпа
1961. Не дирај у срећу Инструктор
1961. Нема малих богова Директор
1961. Парче плавог неба Чеда
1961. Велика турнеја Крста
1962. Степа Кузмичов
1962. Чудна девојка Професор
1962. Мачак под шљемом Илија Капара
1962. Звиждук у осам Директор
1963. Десант на Дрвар Васина
1963. Двоструки обруч Марко
1964. Мушки излет Никола Келнер
1964. Народни посланик Секулић
1964. Прометеј с отока Вишевице Шјор Жане
1964. Свануће Илија
1964. Вртлог Стојан
1965. Фунта са штедне књижице
1965. Доћи и остати Милета
1965. Гласам за љубав поп
1965. Горки део реке рибар
1965. Инспектор шеф рачуноводства
1965. Непријатељ
1966. Коњух планином Ћутљиви
1966. Понедељак или уторак
1966. Сретни умиру двапут Радован, четник (као Павле Вујисић)
1966. Време љубави
1967. Боксери иду у рај Свети Петар
1967. Бомба у 10 и 10 Шпијун
1967. Летови који се памте Далматинац Мате
1967. Буђење пацова Крманош
1967. Дим Габен
1967. Македонска крвава свадба Поп Дамјан (као Павле Вујисикј)
1968. Брат доктора Хомера Атанас, вођа банде
1968. Рам за слику моје драге Ускок (ас Павле Вујисић)
1968. Сунце туђег неба Рајко Ђоковић „Курјак“
1968. Узрок смрти не помињати Столар
1969. Битка на Неретви Шофер Јордан
1969. Догађај Деда Јура
1969. Хороскоп Видаков отац
1969. Кад чујеш звона Гара
1969. Моја страна света
1969. Заседа Домаћин
1970-е
1970. Бабље љето
1970. Лепа парада Шинтер
1970. Жарки Обрад
1970. Живот је масовна појава Маестро
1971. Дан дужи од године
1971. Македонски део пакла Јосиф Џо (као Павле Вуисикј)
1971. Доручак са ђаволом Димитрије
1971. Моја луда глава капетан
1971. Опклада Млинар Видоје
1971. Жеђ Трендафил (Вујче од Америка)
1971. Црно семе Маки
1972. Мајстор и Маргарита Азазело, Сатанин слуга
1972. Ратнички таленат Љуба, директор филма
1972. Трагови црне девојке Паја
1972. Валтер брани Сарајево Отправник возова
1972. Шешир професора Косте Вујића Професор Коста Вујић
1973. Павиљон број шест (ТВ) Чувар Никита
1973. Наше приредбе (ТВ серија)
1973. Суседи (ТВ) Каменорезац Дача
1973. Камионџије Павле Паја Чутура
1973. Паја и Јаре Павле Паја Чутура
1973. Слуга Воденичар
1973. Размеђа Пајо
1974. Отписани Јоца
1974. Валтер брани Сарајево (ТВ серија) Отправник возова
1974. Партизани (ТВ серија)
1974. Партизани
1974. Потомак (ТВ кратки филм)
1975. Повратак лопова (ТВ филм)
1975. Песма (ТВ серија) Дача
1975. Награда године
1975. Доктор Младен Радован Тадић
1975. Наивко газда Веља
1975. Сељачка буна 1573. Фрањо Тахи
1976. Поробџије Симо
1976. Чувар плаже у зимском периоду Буда
1976. Повратак отписаних Поштар Јоца
1976. Салаш у Малом Риту Паја
1977. Бештије Пијаниста
1977. Више од игре Александар Ћопић-Лека Банкрот Лажовчина
1977. Хајка Филип Бекић
1977. Лептиров облак Крцков отац
1977. Пас који је волео возове Стриц
1978. Није него Марков отац
1978. Павиљон VI Никита
1978. Последњи подвиг диверзанта Облака Облак
1978. Тигар Тигров тренер
1978. Трен Љуба „Кврга“
1978. Отписани ТВ филм Поштар Јоца
1978. Повратак отписаних ТВ серија Поштар Јоца
1979. Другарчине Ћале
1979. Паклени оток Бартул
1979. Анно домини 1573 ТВ серија Фрањо Тахи
1979. Последња трка Микош
1979. Прико сињег мора шјор Фране
1980-е
1980. Оловна бригада
1980. Дуња
1980. Хајдук Газда Урошевић
1980. Ко то тамо пева Кондуктер Крстић
1980. Мајстори, мајстори Домар
1980. Петријин венац Кафеџија
1980. Посебан третман Директоров отац
1981. Берлин капут Обрен Јакшић
1981. Газија Папаз, Поп
1981. Војници Јокаш, пријатељ Мишиног оца
1981. Живот пише романе али нема ко да их чита Остоја
1981. Лаф у срцу Зидар
1981. Шеста брзина Психијатар
1981. Сјећаш ли се Доли Бел? Ујак (дајџа)
1981. Сок од шљива Љуба
1981. Приче из радионице проф. Психијатар
1982. 13. јул Периша Благотин
1982. Далеко небо Мате Рогуљ
1982. Идемо даље Драгиша
1982. Маратонци трче почасни круг Милутин
1982. Поп Ћира и поп Спира Поп Олуја
1982. Мирис дуња Јозо
1982. Венеријанска раја господин Вулевић
1982. Недељни ручак друг Јерковић
1982. Сутон Пашко
1983. Учитељ (ТВ серија) Драгиша
1983. Хало такси Чистач ципела
1983. Медени мјесец Лаза
1983. Мртви се не враћају (мини-серија)
1984. Камионџије опет возе Павле Паја Чутура
1984. О покојнику све најлепше Вук Лукић
1984. Како се калио народ Горњег Јауковца Вук
1984. Камионџије поново возе Павле Паја Чутура
1984. Рани снег у Минхену Отац
1984. Војници Пријатељ Мишиног оца
1985. Јазол Машиновођа
1985. Хајдучки гај (ТВ серија) Мартин, млинар
1985. Дебели и мршави Јован Купусић
1985. Отац на службеном путу Маликов деда
1985. Живот је леп Газда кафане Крушчић
1986. Од злата јабука Страхиња

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в У већини извора, односно личним документима глумца сачуваним у Легату Мирјане и Павла Вуисића, као место рођења наводи се Београд. Он је, међутим, у интервјуу за југословенски часопис Студио из Загреба изјавио да је рођен на Цетињу.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Јутарњи лист. „Све моје бурне године с Пајом”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2015. г. Приступљено 24. 12. 2015.  (језик: хрватски)
  2. ^ а б Павле Вуисић. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  3. ^ „ПРОТЕРАН СА ЦЕТИЊА, КОМУНИСТИ МУ ИЗМЕНИЛИ ТЕСТАМЕНТ, ПОП ИЗОСТАВИО СЛОВО ИЗ ПРЕЗИМЕНА: Ово је турбулентна прича о животу Павла Вуисића”. Ало. Приступљено 10. 12. 2022. 
  4. ^ Blic.rs. Отворен тајни сеф Пајине животне авантуре. Приступљено 18. 4. 2011. , Дневне новине Блиц од 16. јуна 2009. године
  5. ^ Benović, Maja (1988). „Pavle Vujisić, In Memoriam 1988: Rođen na Cetinju, ne u Beogradu - insistirao na "J" u prezimenu”. Studio. Загреб: Yugopapir. Приступљено 7. 10. 2018. 
  6. ^ а б Романсирана биографија Павла Вуисића, РТС од 22. јуна 2009. године, Приступљено 18. априла 2011.
  7. ^ Đuričić, Aleksandar (2009). Posle fajronta: Knjiga o Paji. V.B.Z. d.o.o. ISBN 978-86-7998-085-4. 
  8. ^ Димитријевић, Зорица (2018). „Карл Малден и ја упоставили смо однос међусобног поштовања”. Кинотека. 23: 26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]