Макарска

Макарска

Макарска на карти Хрватске

Макарска је град у Хрватској који административно припада Сплитско-далматинској жупанији.

Становништво

Главни чланак: Демографија Макарске

По попису из 2005. у граду је живело 14.716 становника.

Име

Сматра се да је Макарска добила име према оближњем насељу званом Макар.

Географски положај

Грб града Макарска

Макарска је смештена у Средњој Далмацији, на додиру планине Биокова и Јадранског мора.

Град је седиште Макарског приморја, за које се у задње време све више користи назив Макарска ривијера, због економске трансформације тог дела Далмације.

Град Макарска заузима средишњи положај у Макарском приморју.

Град од унутрашњости оштро дели планина Биоково (највећи врх Св. Јуре, 1768 m), а са средњодалматинским острвима Брачем и Хваром, повезује Јадранско море.

Сам град се смјестио у природној луци између два полуострва (Осејава и Св. Петар). Флишна зона, између планине и мора широка је свега неколико километара, тако да ће се град ширити у дужину, дакле према истоку и западу, односно према суседним насељима Тучепима и Крвавици.

Историја

Поглед са мора

Први спомен античког насеља Инарониа, као станице на обалном путу Салона - Нарона, доноси Tabula Peutingeriana у првој половни 4. века, а постојање насеља потврђују и археолошки остаци. Антички налази на полуострву Св. Петар, средишњем градском тргу, у близини фрањевачког манастира и уз Доњу луку свеедоче да је данашни град на месту некадашњег римског насеља.

Средњи век

У актима салонитанског сабора из 533. године наводи се Mucurum као место у којем је утемељена бискупија.

Током 7. века хрватска племена запоседају приморје од реке Цетиње до Неретве. Византски цар Константин Порфирогенит, половином 10. век, у свом делу "De administrando imperio" назива их Арентанима (Неретванима), а њихову земљу Паганијом. Исти извор наводе жупанију Мокро, "која близу мора има лађе".

Нови век

Макарска-стари град

Под данашњим именом Макарска се први пут спомиње 1502. године у документу фочанског кадије Мухамеда Мусина. У то доба Макарска је била седиште нахије Приморје и у њој су Турци држали војну и свог представника емина. Највећу пажњу посвећивали су одржавању скеле преко које се обављали трговина Турске са земљама на Јадрану. Како би град заштитили од млетачких напада, Турци су средином 16. века. утврдили Макарску с три куле повезане обранбеним зидинама. Њихов изглед сачуван је на графици млетачког картографа из 1572. године, што је и најстарији сачувани изглед града Макарске.

Већ 1646. године племићи и народ Крајине признали су власт Венеције, а тек 1681. године је Макарска је де факто припојена Венецији. Под стогодишњом владавином млетачког лава настајали су темељи будућег града.

Уговором из 1797. године, Макарска је припала Аустрији, да би Пожунским миром 1805. године потпала под француску власт. Француска је власт новим мерама настојала подићи ниво школства, економије и инфраструктуре. Из тог времена сачувао се обелиск подигнут у част француског маршала Мармонта, који се данас налази на западном улазу у град.

Администрација и политика

По територијалном уређењу Републике Хрватске Макарска је Град, и као такав има локалну власт која се формира на локалним изборима. На задњим локалним изборима (2005. године)највише гласова је освојио СДП (Социјалдемократска партија Хрватске) која тренутно има власт у Граду заједно са својим коалицијним партнером Синишом Срзићем, независним кандидатом. Градоначелник града је Синиша Срзић.

Види још

• Списак градова у Хрватској
• Списак градова у Хрватској по жупанијама