Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Историја Европске уније

Потписивање Уговора из Нице
Потписивање Уговора из Нице

Историја Европске уније представља временски период који почиње 1952. године оснивањем прве велике европске наднационалне економске заједнице — Европске заједнице за угаљ и челик. У Европи су 1958. основане још две наднационалне заједнице — Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију, које су се 1967. године заједно са Европском заједницом за угаљ и челик ујединиле у Европске заједнице. Године 1993, Европска економска заједница је, поставши један од три стуба Европске уније, ушла у њен састав као Европска заједница, а десет година касније, истеком Уговора из Париза, и функције Европске заједнице за угаљ и челик су постале део надлежности Европске заједнице, а самим тим и ЕУ. Европска заједница за атомску енергију је наставила да постоји као самостална наднационална организација.

Од свог настанка, па до данашњих дана, Европска унија је расла и развијала се. Оно што је почело као шесточлана организација за слободну трговину индустријским сировинама, развило се у јединствену унију унутар чијих 28 држава чланица је омогућено слободно кретање људи, роба, услуга и капитала. Њени грађани се служе заједничком валутом, а чланице остварују јако блиску сарадњу у правним, полицијским, одбрамбеним и спољнополитичким питањима. Од заједнице која је изградила Европу из пепела након Другог светског рата, прерасла је у унију са преко 510 милиона становника, са највишим бруто друштвеним производом на свету.

Добар чланак

Кичмењаци

Vertebrates.png Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево: Шарени даждевњак (Amphibia), Естуарски крокодил (Reptilia), Аустралијски казуар (Aves), Црно-ружичаста слоновска ровчица (Mammalia) Велики буцањ (Osteichthyes)
Vertebrates.png Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево: Шарени даждевњак (Amphibia), Естуарски крокодил (Reptilia), Аустралијски казуар (Aves), Црно-ружичаста слоновска ровчица (Mammalia) Велики буцањ (Osteichthyes)

Кичмењаци (лат. Vertebrata) билатерално су симетрични хордати са развијеном лобањском чауром у којој се налази мозак. Највећи број кичмењака поседује кичмене пршљенове и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.

Кичмењаци су подељени на рибе, водоземце, гмизавце, сисаре и птице. Екстантне кичмене опције величине су од врсте жаба Paedophryne amauensis, са само 7,7 mm до плавог кита, до 33 m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су бескичмењаци, који немају кичму.

Кичмењачи традиционално укључују слепуље, које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији, иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде. Међутим, слепуља поседује лобању. Из тог разлога, subphylum се понекад назива Craniata када се говори о морфологији.

Изабрани списак

Дискографија групе Queen

Логотип групе Квин
Логотип групе Квин

Британска рок група Квин састојала се од певача Фредија Меркјурија (преминуо 1991), гитаристе Брајана Меја, бубњара Роџера Тејлора и басисте Џона Дикона (напустио групу 1997). Основана 1970. године, група Квин је објавила свој дебитантски албум Queen 1973. године. Упркос томе што није одмах стекла успех, група је стекла популарност у Уједињеном Краљевству својим другим албумом Queen II 1974. године.

Њихова песма из 1975. године названа „Bohemian Rhapsody”, била је на првом месту девет недеља (и додатних пет недеља 1991. године) и трећи је најпродаванији сингл свих времена у Уједињеном Краљевству. У САД, „Bohemian Rhapsody” је доспела у Билборд 40 листу у три различите деценије, достигавши 9. место у свом оригиналном издању 1975. године, друго место 1992. године након што се појавила у филму Вејнов свет, и још једном у топ 40 након објављивања филма о Квину Боемска рапсодија. Албум Greatest Hits из 1981. године је најпродаванији албум у историји Уједињеног Краљевства са 6 милиона проданих копија до 2014. године. Компилација Greatest Hits II из 1991. године је такође један од десет најпродаванијих албума свих времена у УК, са 3,8 милиона проданих копија до 2012. године.

Недавни догађаји

Вести

Милош Вучевић
На данашњи дан

8. мај

Вилхелм Кајтел подписује капитулацију Немачке
Занимљивости

Да ли сте знали

Бар-код
Бар-код

Изабрана слика

Ускршња јаја су обележје велике хришћанске светковине Васкрса. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље, најчешће на Велики четвртак или Велики петак. У неким културама јаја сакрива Васкршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Васкршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.
Ускршња јаја су обележје велике хришћанске светковине Васкрса. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље, најчешће на Велики четвртак или Велики петак. У неким културама јаја сакрива Васкршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Васкршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 368.889 корисника отворило налог, а од тога је 1.016 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти