Varšavski pakt

Varšavski pakt
Dogovor o družbe, sotrudničestve i vzaimnoй pomoщi
Logotip Varšavskog pakta
Varšavski pakt 1990.   Članice   Bivše članice (NR Albanija)
Moto	Soюz mira i socializma (Savez mira i socijalizma)
Datum osnivanja	14. maj 1955. Varšava, NR Poljska
Datum gašenja	1. jul 1991.
Tip	vojna alijansa
Sedište	Moskva, SSSR
Članovi	NR Albanija (do 1968) NR Bugarska Čehoslovačka SR Nemačka DR (do 1990) NR Mađarska NR Poljska SR Rumunija SSSR
Službeni jezici	ruski, nemački, poljski, bugarski, mađarski, rumunski, češki, slovački, albanski

Varšavski pakt ili Varšavski sporazum, zvanično nazvan Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći (rus. Договор о дружбе, сотрудничестве и взаимнной помощи), bio je vojna organizacija srednjoevropskih i istočnoevropskih socijalističkih zemalja. Uspostavljen je 14. maja 1955. godine, da bi odbio mogući napad NATO-a (koji je stvoren u aprilu 1949). Stvaranje Varšavskog pakta je bilo izazvano uključivanjem ponovo naoružane Zapadne Nemačke u NATO usvajanjem Pariskog sporazuma. Pakt je postojao tokom Hladnog rata, sve dok, nakon kolapsa komunističkih zemalja u Evropi i političkih promena u Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika, članice nisu počele da se povlače 1991. Varšavski pakt je zvanično raspušten u julu 1991. godine.

Članice

Varšavski pakt

• Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika
• Narodna Republika Albanija (povukla svoju podršku 1961. zbog ideoloških razlika, zvanično napustila 1968)
• Narodna Republika Bugarska
• Čehoslovačka Socijalistička Republika
• Nemačka Demokratska Republika (pridružila se 1956; napustila ga oktobra 1990)
• Narodna Republika Mađarska
• Narodna Republika Poljska
• Socijalistička Republika Rumunija

Sve komunističke zemlje centralne i istočne Evrope su bile potpisnice osim Jugoslavije. Članice Varšavskog pakta su se obavezale da će braniti jedne druge ako jedna ili više članice bude napadnuto. Ugovor je takođe tvrdio da su odnosi između potpisnika zasnovani na uzajamnom nemešanju u unutrašnje probleme i poštovanje nacionalnih suvereniteta i nezavisnosti. Pravilo o nemešanju je kasnije prekršeno intervencijama u Mađarskoj (Mađarska revolucija 1956) i Čehoslovačkoj (Praško proleće, 1968). Ipak, u oba slučaja, interventne snage su tvrdile da su bile pozvane i da se to pravilo nije zvanično smatralo prekršenim.

Narodna Republika Albanija je prestala da podržava savez 1961. kao rezultat Kinesko-sovjetskog razlaza u kojoj se tvrdokorni staljinistički režim u Albaniji udružio sa Kinom, a zvanično se povukla iz pakta 1968. godine.

U Istočnom Berlinu, 24. septembra, Istočna Nemačka je potpisala sporazum sa Sovjetskim Savezom kojim bi se članstvo Istočne Nemačke završilo 3. oktobra 1990. (tj, danom ujedinjenja Nemačke).

Istorija

Tokom Mađarske revolucije iz 1956, vlada predvođena premijerom Imreom Nađom, je objavila povlačenje Mađarske iz Varšavskog pakta. Kao odgovor, sovjetske trupe su ušle u Mađarsku i slomile pobunu za dve nedelje, koristeći Varšavski pakt kao opravdanje.

Snage Varšavskog pakta su korišćene povremeno, kao što je bilo tokom Praškog proleća, kada su napale Čehoslovačku da bi zbacile reformski pokret koji je sprovodila vlada Aleksandra Dupčeka.

General-pukovnik Vaclav Prčlik je već bio javno optužio Varšavski pakt na televizijskoj novinskoj konferenciji da je neravnopravan savez i izjavio da je čehoslovačka armija spremna da, u slučaju potrebe, silom brani suverenitet zemlje. 20. avgusta 1968, sila koja se sastojala od 23 sovjetske divizije je ušla u Čehoslovačku. Učešće u invaziji su imale i jedna mađarska, dve istočnonemačke i dve poljske divizije zajedno sa jednom bugarskom brigadom. Rumunija je odbila da pošalje trupe.

Intervencija je bila objašnjena Brežnjevljevom doktrinom, koja glasi: „Kada snage koje su neprijateljske prema socijalizmu pokušaju da preokrenu razvoj nekih socijalističkih zemalja prema kapitalizmu, to postaje ne samo briga zemlje, već i zajednički problem i briga svih socijalističkih zemalja”. Podrazumevano u ovoj doktrini je bilo da je vođstvu Sovjetskog Saveza bilo rezervisano pravo da definiše socijalizam i kapitalizam. Tako je socijalizam bio definisan prema sovjetskom modelu, a bilo koja značajnija razlika od ovog modela se smatrala korak napred ka kapitalizmu.

Nakon invazije Čehoslovačke, Albanija je protestovala zvanično napuštajući Varšavski pakt, iako ga je prestala podržavati još 1962. Rumunski vođa, Nikolaje Čaušesku je proglasio invaziju za kršenje i međunarodnih prava i principa Varšavskog pakta o uzajamnom nemešanju u unutrašnja pitanja, kazavši da je jedino zajednička samoodbrana protiv spoljašnje agresije bila opravdana misija Varšavskog pakta.

Varšavski pakt i NATO se nikad nisu sukobili jedno protiv drugog u oružanom sukobu, ali su se borili više od 35 godina u Hladnom ratu kroz „ratove preko posrednika”. Decembra 1988, Mihail Gorbačov, tadašnji vođa Sovjetskog Saveza, je predložio takozvanu Sinatrinu doktrinu u kojoj je navedeno da se Brežnjevljeva doktrina napušta i da evropski saveznici Sovjetskog Saveza mogu da rade šta žele. Uskoro nakon toga, nizovi političkih promena su se desili širom istočne i centralne Evrope, dovodeći do kraja evropskih komunističkih zemalja.

Ironično je da ima mnogo primera da su vojnici Varšavskog pakta služili zajedno sa NATO vojnicima u operacijama pod mandatom Organizacija ujedinjenih nacija, na primer kanadski i poljski vojnici su služili u UNEFME (Snage Ujedinjenih nacija u slučaju nužde, Bliski istok), poljske i kanadske trupe su takođe zajedno služile u Vijetnamu u Međunarodnoj komisiji za kontrolu i nadgledanje (ICCS)

Istorijski kuriozitet je da je nakon ujedinjenja Nemačke oktobra 1990, nova ujedinjena Nemačka bila član NATO (članstvo u Varšavskom paktu se okončalo sa ujedinjenjem), ali ipak sovjetski vojnici su ostali stacionirani u njenim istočnim krajevima.

Nakon 1989, nove vlade u istočnoj i srednjoj Evropi su mnogo manje podržavale Varšavski pakt i januara 1991. Čehoslovačka, Mađarska i Poljska su objavile da će povući svu svoju podršku 1. jula iste godine. U februaru naredne godine je i Bugarska izašla i već je bilo jasno da Varšavski pakt puca po svim šavovima, da bi zvanično bio raspušten sastankom u Pragu 1. jula 1991.

Nakon Varšavskog pakta

Dana 12. marta 1999, bivše članice Varšavskog pakta i zemlje naslednice Mađarska, Poljska i Češka su pristupile u NATO. Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka su se pridružile u martu 2004.

Dana 1. maja 2004, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka su postale članice Evropske unije. 2007. god. su im se pridružili Bugarska i Rumunija

Novembra 2005, Poljska je odlučila da učini svoje vojne dokumente javno dostupnim kroz Institut nacionalnog sećanja. Sa oko 1.300 dokumenata je skinuta oznaka tajnosti u januaru 2006, a preostale dokumente (oko 100) proučava istorijska komisija.

Vidi još

• NATO
• Pokret nesvrstanih

Literatura

• Adenauer, Konrad (1966a). Memorie 1945–1953 (na jeziku: italijanski). Arnoldo Mondadori Editore. Arhivirano iz originala 1. 8. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Molotov, Vyacheslav (1954a). La conferenza di Berlino (na jeziku: italijanski). Ed. di cultura sociale. 
• Faringdon, Hugh. Confrontation: the strategic geography of NATO and the Warsaw Pact. (London: Routledge & Kegan Paul, 1986.)
• Heuser, Beatrice (1998). „Victory in a Nuclear War? A Comparison of NATO and WTO War Aims and Strategies”. Contemporary European History. 7 (3): 311—327. S2CID 159502812. doi:10.1017/S0960777300004264. 
• Mackintosh, Malcolm. The evolution of the Warsaw Pact (International Institute for Strategic Studies, 1969)
• Kramer, Mark N. (1984). „Civil-military relations in the Warsaw Pact, The East European component”. International Affairs. 61 (1): 45—66. JSTOR 2619779. doi:10.2307/2619779. 
• Lewis, William Julian (1982). The Warsaw Pact: Arms, Doctrine, and Strategy. Cambridge, Mass.: Institute for Foreign Policy Analysis. ISBN 978-0-07-031746-8. 
• Mastny, Vojtech; Byrne, Malcolm (2005). A Cardboard Castle ?: An Inside History of the Warsaw Pact, 1955–1991. Budapest: Central European University Press. ISBN 978-963-7326-07-3. 
• A. James McAdams, "East Germany and Detente." Cambridge University Press, 1985.
• McAdams, A. James. "Germany Divided: From the Wall to Reunification." Princeton University Press, 1992 and 1993.
• Umbach, Frank (2005). Das rote Bündnis: Entwicklung und Zerfall des Warschauer Paktes 1955 bis 1991 (na jeziku: nemački). Berlin: Ch. Links Verlag. ISBN 978-3-86153-362-7. 
• Wahl, Alfred (2007). La seconda vita del nazismo nella Germania del dopoguerra (na jeziku: italijanski). Torino: Lindau. ISBN 978-88-7180-662-4.  – Original Ed.: Wahl, Alfred (2006). La seconde histoire du nazisme dans l'Allemagne fédérale depuis 1945. (na jeziku: francuski). Paris: Armand Colin. ISBN 2-200-26844-0. 
• Adenauer, Konrad (1966b). Konrad Adenauer Memoirs 1945–53. Henry Regnery Company. 
• Molotov, Vyacheslav (1954b). Statements at Berlin Conference of Foreign Ministers of U.S.S.R., France, Great Britain and U.S.A., January 25 – February 18, 1954. Foreign Languages Publishing House. 
• Bilinsky, Yaroslav (1990). Endgame in NATO's Enlargement: The Baltic States and Ukraine. Greenwood. ISBN 978-0-275-96363-7. 
• Brazinsky, Gregg A. Winning the Third World: Sino-American Rivalry during the Cold War (U of North Carolina Press, 2017); four online reviews & author response Arhivirano 13 maj 2018 na sajtu Wayback Machine
• Cardona, Luis (2007). Cold War KFA. Routledge. 
• Davis, Simon, and Joseph Smith. The A to Z of the Cold War (Scarecrow, 2005), encyclopedia focused on military aspects
• Fedorov, Alexander (2011). Russian Image on the Western Screen: Trends, Stereotypes, Myths, Illusions. Lambert Academic Publishing. ISBN 978-3-8433-9330-0. 
• Feis, Herbert. From trust to terror; the onset of the cold war, 1945-1950 (1970) online free to borrow
• Fenby, Jonathan. Crucible: Thirteen Months that Forged Our World (2019) excerpt, covers 1947-1948
• Franco, Jean (2002). The Decline and Fall of the Lettered City: Latin America in the Cold War. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03717-5.  on literature
• Fürst, Juliane, Silvio Pons and Mark Selden, eds. The Cambridge History of Communism (Volume 3): Endgames?.Late Communism in Global Perspective, 1968 to the Present (2017) excerpt
• Gaddis, John Lewis (1997). We Now Know: Rethinking Cold War History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-878070-0. 
• Ghodsee, Kristen (2019). Second World, Second Sex: Socialist Women's Activism and Global Solidarity during the Cold War. Duke University Press. ISBN 978-1-4780-0139-3. 
• Halliday, Fred. The Making of the Second Cold War (1983, Verso, London).
• Haslam, Jonathan. Russia's Cold War: From the October Revolution to the Fall of the Wall (Yale UP, 2011) 512 pages
• Hoffman, David E. The Dead Hand: The Untold Story of the Cold War Arms Race and Its Dangerous Legacy (2010)
• House, Jonathan. A Military History of the Cold War, 1944–1962 (2012)
• Judge, Edward H. The Cold War: A Global History With Documents (2012), includes primary sources.
• Kotkin, Stephen. Armageddon Averted: The Soviet Collapse, 1970-2000 (2nd ed. 2008) excerpt
• Leffler, Melvyn (1992). A Preponderance of Power: National Security, the Truman Administration, and the Cold War. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2218-6. 
• Leffler, Melvyn P.; Westad, Odd Arne, ur. (2010). Origins. The Cambridge History of the Cold War. I. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83719-4. S2CID 151169044. doi:10.1017/CHOL9780521837194. 
• Leffler, Melvyn P.; Westad, Odd Arne, ur. (2010). Crises and Détente. The Cambridge History of the Cold War. II. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83720-0. doi:10.1017/CHOL9780521837200. 
• Leffler, Melvyn P.; Westad, Odd Arne, ur. (2010). Endings. The Cambridge History of the Cold War. III. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83721-7. doi:10.1017/CHOL9780521837217. 
• Lundestad, Geir (2005). East, West, North, South: Major Developments in International Politics since 1945. Oxford University Press. ISBN 978-1-4129-0748-4. 
• Matray, James I. ed. East Asia and the United States: An Encyclopedia of relations since 1784 (2 vol. Greenwood, 2002). excerpt v 2
• Naimark, Norman Silvio Pons and Sophie Quinn-Judge, eds. The Cambridge History of Communism (Volume 2): The Socialist Camp and World Power, 1941-1960s (2017) excerpt
• Pons, Silvio, and Robert Service, eds. A Dictionary of 20th-Century Communism (2010).
• Porter, Bruce; Karsh, Efraim (1984). The USSR in Third World Conflicts: Soviet Arms and Diplomacy in Local Wars. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31064-2. 
• Priestland, David. The Red Flag: A History of Communism (Grove, 2009).
• Rupprecht, Tobias, Soviet internationalism after Stalin: Interaction and exchange between the USSR and Latin America during the Cold War. (Cambridge UP, 2015).
• Scarborough, Joe, Saving Freedom: Truman, The Cold War, and the Fight for Western Civilization, (2020), New York, Harper-Collins, 978-006-295-0512
• Service, Robert (2015). The End of the Cold War: 1985–1991. Macmillan. ISBN 978-1-61039-499-4. 
• Westad, Odd Arne (2017). The Cold War: A World History. Basic Books. ISBN 978-0-465-05493-0. 
• Wilson, James Graham (2014). The Triumph of Improvisation: Gorbachev's Adaptability, Reagan's Engagement, and the End of the Cold War. Ithaca: Cornell UP. ISBN 978-0-8014-5229-1. 

Spoljašnje veze

• Sovetika.ru — site about Soviet era
• „What was the Warsaw Pact?”. North Atlantic Treaty Organization. 
• The Woodrow Wilson Center Cold War International History Project's Warsaw Pact Document Collection
• Parallel History Project on Cooperative Security
• Library of Congress / Federal Research Division / Country Studies / Area Handbook Series / Soviet Union / Appendix C: The Warsaw Pact (1989)
• Map of Russia and the Warsaw Pact (omniatlas.com)
• Soviet Nuclear Weapons in Hungary 1961-1991
• The Warsaw Pact, 1955–1968. by Hugh Collins Embry. Contain extensive documentation of the Pacts first 13 years.