Teroristički napad na dvoranu Krokus

Teroristički napad na dvoranu Krokus
Vatrograsci ispred dvorane nakon napada
Mesto	Krasnogorsk, Podmoskovlje, Rusija
Datum	22. mart 2024. god. (2024-03-22) 20.00 (Moskovsko vreme; UTC+3)
Vrsta napada	terorizam
Oružje	vatreno oružje eksploziv
Ubijeno	144
Ranjeno	551
Organizacija	Islamska država Horasana

Teroristički napad na koncertnu dvoranu Krokus siti je masovna pucnjava, praćena detonacijom eksplozivne naprave i požarom, koja se dogodila 22. marta 2024. godine u Krasnogorsku, u kojoj je smrtno stradalo 144 osobe, uključujući petnaestoro dece, a 551 je ranjeno. Odgovornost za napad nekoliko časova posle napada preuzeo je avganistanski ogranak Islamske države — Islamska država Horasana (ID—H).

Pozadina

Forin polisi, ugledni magazin za teme međunarodnih odnosa, objavio je u početkom maja 2023. analizu medija Islamske države i njenih frakcija, ocenivši da prema pisanju njihovih medija, Rusija bi mogla biti glavna meta Islamske Države i njenih frakcija posle povlačenja vojske SAD iz Avganistana i početka invazije na Ukrajinu. ID-ovi mediji hvalili su svojim medijima invaziju Rusije na Ukrajinu pišući „ovaj krvavi rat koji se danas odvija između pravoslavnih krstaša — Rusije i Ukrajine — primer je kazne koja je nad njima izrečena i zauvek zalepljena na njih.” Prema pisanju njihovih medija, ID se radovao potencijalnom sukobu ne samo Ukrajine i Rusije, već i potencijalnog celog hrišćanskog Zapadnog sveta koji bi se borio između sebe. Njihovi mediji pozvali su Alaha da „učini njihove ratove krvavim i usadi razdor u njihova srca.”

Naučnici su posebno podvukli avganistansku frakciju Islamske države koja je nazvana Islamska država Horasana (ID—H). Veliki Horasan je istorijska regija koja je obuhvatala severoistočni Iran, južni Turkmenistan i severni Avganistan. ID—H se leta 2022. profilisao kao vodeći zagovornik invazije Rusije na Ukrajinu počevši medijsku kampanju koja je navijala za eskalaciju sukoba. Prema pisanju Forin polisija, Rusija je još iz vremena Sovjetskog Saveza bila pretnja sunitskim džihadistima, a to se povećalo kada su glavni avganistanski neprijatelji Amerikanci, otišli iz Avganistana 2021.

„ Amerika je bila besni neprijatelj islama tokom prošlog veka, a Rusija se nije pokazala ništa drugačije. ” — {{{4}}}, Vojs ov Kurasan (glasilo ID—H), 3. avgust 2022.

Sudeći po ID—H, ruke Moskve su prekrivene muslimanskom krvlju, posebno u Avganistanu, u kojem je SSSR izvršio invaziju dugu jednu deceniju. Osim Avganistana, ID—H je okrivio Moskvu za brutalno obračunavanje sa Čečenima tokom čečenskih ratova. Oni su pozvali borce muslimanske veroispovesti sa obe strane, ukrajinske Tatare i ruske Čečene, da odmah napuste bojna polja i ostave pravoslavne vojnike da se između sebe poubijaju.

Posle povlačenja SAD iz Avganistana, radikalnim islamistima glavna pretnja od velikih sila postala je Rusija. Više od tri godine Rusija je predstavljala ozbiljnu potencijalnu metu za terorističke napade. Pozivajući se na kontraobaveštajne podatke iz redova Islamske države, ambasada SAD u Rusiji je 7. marta 2024. godine upozorila turiste koji se nalaze u Moskvi i Podmoskovlju da ne posećuju javne događaje i okupljanja, uključujući koncerte, zbog mogućnosti terorističkih napada. Predsednik Ruske Federacije V. V. Putin je 19. marta 2024. godine upozorenja o mogućim terorističkim napadima u Rusiji nazvao lažnom „provokacijom”.

Hronologija napada

Internet novine „Maš” objavljuju da su tri neidentifikovane osobe u maskama ušle na glavni ulaz tržnog centra, otvorivši vatru iz automatskih pušaka, nakon čega su se uputile ka koncertnoj dvorani, gde je trebalo da se održi koncert grupe „Piknik”. Nastavljajući da pucaju na civile, bacili su „granatu ili zapaljivu bombu”, nakon čega je u zgradi došlo do eksplozije i izbio požar. Novinska agencija Interfaks je, pozivajući se na preliminarne podatke operativnih službi, javila da je bilo od dva do pet napadača.

Prema TASS-u, nakon toga su „moskovske jedinice SOBR-a i OMON-a su podignute komandom za uzbunu, kreću na lokaciju”. Žurnal „Oprez, vesti” izvestila je da je krov na zgradi počeo da se ruši, a vatrogasci nisu mogli da počnu da gase požar do dolaska grupe specijalnih snaga. Dopisnik žurnala je izvestio o drugoj eksploziji. Prema preliminarnim podacima Federalne službe bezbednosti, u terorističkom napadu je poginulo više od 115 osobe, a povređeno je više od 145 ljudi. U 21.53 javljeno je da je broj povređenih porastao na 140 ljudi. U 22.00 javljeno je da su teroristi možda pobegli.

Kasniji događaji

Rozavijacija i Ruske železnice najavile su jačanje mera bezbednosti. Na transportnim objektima uveden je maksimalan stepen zaštite. Istražni komitet Rusije otvorio je krivični postupak za terorizam u vezi sa napadom na tržni centar.

U prvim satima nakon terorističkog napada, čak i pre nego što su svi detalji slučaja razjašnjeni, ruski političar Konstantin Malofejev uporedio je ono što se dešava sa talačkom krizom u moskovskom teatru, ukazujući na umešanost Ukrajine, te izjavio da je neophodno „završiti ovaj rat sa pobedonosnim uništavanjem neprijatelja”. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev ponovio je sličnu retoriku: „Svi oni moraju biti pronađeni i nemilosrdno uništeni kao teroristi. Uključujući i zvaničnike države koja je počinila takvo zverstvo“.

Jedan broj koncerata je hitno prekinut u Moskvi i Sankt Peterburgu, a posetioci nekoliko tržnih centara su evakuisani. U ovim gradovima, kao i u drugim regionima Rusije, otkazani su svi masovni, kulturni i sportski događaji planirani za predstojeći vikend. Takođe, u pojedinim obrazovnim ustanovama nastava je otkazana ili prebačena na učenje na daljinu.

Do 23.19 krov zgrade se delimično urušio, a poslednji sprat je potpuno izgoreo. Preliminarna šteta je najmanje 10 milijardi rubalja. U 00.56 Ministarstvo za vanredne situacije Rusije je saopštilo lokalizaciju požara.

U satima nakon napada, 11 osoba je uhapšeno, od kojih četvoro terorista koji su direktno učestvovali u napadu. Četvoro koji su direktno učestvovali u napadu su zaustavljeni u Brjanskoj oblasti, nedaleko od granice sa Ukrajinom, gde su, po ruskim zvaničnicima, nameravali da pređu. Glavni urednik RT-a, Margarita Simonjan, je dan posle napada objavila video ispitivanja jednog od osumnjičenih, koji tvrdi da su mu organizatori napada, preko društvene mreže Telegram, ponudili 500.000 rublji (5.400 dolara) za izvršenje napada, i da su dobili detaljne instrukcije gde i kako da napadnu, i da su im oružje dali nepoznati organizatori.

Četiri napadača su, sa modricama po licu i zavojima, izvedeni pred sud u Moskvi sa optužbama za teroristički akt. Identifikovani su kao Dalerdžon Mirzojev, Saidakrami Murodali Račabalizoda, Šamsidin Fariduni i Muhamedsobir Fajzov. Sva četvorica su državljani Tadžikistana, a Mirzojevi i Račabalizoda su se izjasnili krivim za učinjena dela. Sud je odredio pritvor do 22. maja 2024. godine.

Međunarodna reakcija

Nekoliko minuta nakon izveštaja o terorističkom napadu, države i nevladine organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Sjedinjenih Američkih Država, izrazile su saučešće i podršku Rusiji i njenim stanovnicima. SAD saopštile da su „upoznate sa izveštajima o pucnjavi i smatraju da je snimak sa lica mesta užasan”, i da nisu imali unapred informacije o konkretnoj tragediji, ali da su imali saznanja dobijenih u kontraobaveštajnom radu da su mogući teroristički napadi, kao i to da su oni obavestili zvanično i vlasti u Rusiji 7. marta 2024. godine. Predsednik Ruske Federacije V. V. Putin je, 19. marta 2024. godine, upozorenja o mogućim terorističkim napadima u Rusiji nazvao lažnom „provokacijom“.

Niz zemalja i entiteta je izrazio saučešće žrtvama i osudio teroristički napad: Egipat, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgistan, Italija, Srbija, Nemačka, Luksemburg, Katar, Kuba, Palestina, Bolivija, Iran, Venecuela, Uzbekistan, Republika Srpska, Turska, Jermenija, Malta, Abhazija, Jordan, Saudijska Arabija, Francuska, Tadžikistan, Meksiko, Kolumbija, Austrija, UAE, Sirija, Slovačka, Moldavija, Izrael, Bahrein, Grčka, Argentina, Norveška, Belgija, Holandija, Čile, Crna Gora, Škotska, Ekvador, Peru, Mađarska, Urugvaj, Panama, Maroko, Novi Zeland, Gvatemala, Irska, Mali, Tunis, Turkmenistan, Indija, Kosta Rika, Japan, Tajland. i Južna Osetija.

Savetnik šefa Kancelarije predsednika Ukrajine Mihail Podoljak izjavio je da Ukrajina nema nikakve veze sa pucnjavom/eksplozijama, dok je vojno-obaveštajna služba ukrajinskog ministarstva odbrane optužila ruske specijalne snage da su organizovale napad po Putinovom naredbama.

Patrijarh srpski Porfirije izrazio je saučešće povodom terorističkog napada u Moskvi i poručio da je Srpska pravoslavna crkva ujedinjena sa ruskim narodom u bolu i molitvi za postradale.

Spoljašnje veze

• Terakt v «Krokus Siti Holle». Onlaйn «Meduzы»
• „Napadenie v «Krokus Siti Holle»”. Russkaя služba Bi-bi-si. 22. 3. 2024.