Википедија:Добри чланци/Септембар
Добри чланци у септембру [уреди | уреди извор]
ИЧ-Гимназија Таковски устанак
Гимназија „Таковски устанак” је гимназија, једна од три средње школе у општини Горњи Милановац. Основана је 1879. године, а садашње име носи од 9. маја 1974. године. Налази се у Улици Милоша Великог бр. 11.
Зграда школе подигнута је 1902, као „Дом Милоша Великог”, а за наставу се користи од 1912. године. Проширена је 1939. године, а реконструкција и адаптација извршени су 1979. Реновирање и додатна адаптација су спроведени у школској 2009/10. години. Кроз школу — којој је школска 2013/14. година била 106. започета — прошло је више од 10.000 ђака. Гимназија је почела са радом школске 1879/80. године, тачније, 2. септембра 1879. Тада се звала „Гимназијска реалка”, а имала је само прва два разреда, са свеукупно 20 ученика. Радила је у кући Мате Мајданца у Курсулиној улици. Први директор је био Миленко Марковић, који је уз то предавао и рачун, немачки језик, гимнастику, краснопис и минералогију.
→ {{ИЧ-Гимназија Таковски устанак}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Age of Empires III
Age of Empires III (AOE III) је рачунарска игра коју је развила компанија Ensemble Studios, а издала Microsoft Game Studios. Ова игра, по жанру стратегија у реалном времену, у Северној Америци је издата 18. октобра 2005, а у Европи 5. новембра исте године. Представља трећи део серијала Age of Empires и наследника игре Age of Empires II: The Age of Kings. Игра приказује европску колонизацију Северне Америке, између 1500. и 1850. (у експанзији Age of Empires III: The War Chiefs дешавања у игри су продужена до 1876). Може се играти са 8 европских цивилизација.
Age of Empires III је донео неколико новина у серијалу, додатком концепта „матичног града” (енгл. Home City), који представља комбинацију стратегије у реалном времену и потезне стратегије. Издата су два проширења ове игре: Age of Empires III: The War Chiefs 17. октобра 2006, које уводи три северноамеричке индијанске цивилизације, те Age of Empires III: The Asian Dynasties, издато 27. октобра 2007. године, са додатком три азијске цивилизације.
→ {{ИЧ-Age of Empires III}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Цинцар Јанко Поповић
Војвода Јанко Поповић, „Цинцар-Јанко” (Охрид 1779 — манастир Раваница, 24. август/7. септембар 1833) је био пожаревачки војвода. У време Првог српског устанка посебно се истакао у борбама на Дрини, Мишару и Тичару, као и приликом ослобађања Београда. Његова дела опевана су у више песама Филипа Вишњића, као и у спеву Сербијанка Симе Милутиновића Сарајлије.
Јанко је рођен 1779. године у Охриду у свештеничкој породици, која је славила Светог великомученика Димитрија - Митровдан. И данас у охридско-струшком крају има неколико стотина староседелаца који славе крсну славу и изјашњавају се као Срби. Иако су га звали „Цинцар“, Јанково порекло је српско. Почетком деветнаестог века, кад је Јанко дошао у Србију, надимци су често били саставни део имена. Пошто је пореклом био из крајева у којима су заједно са Србима живели и Цинцари, а због утицаја Васељенске патријаршије и близине Москопоља, у хришћанском, поготово градском становништву превладавала грко-цинцарска култура, прозван је „Цинцар“ Јанко.
→ {{ИЧ-Цинцар Јанко Поповић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Напади 11. септембра 2001.
Напади 11. септембра 2001. били су серија координисаних терористичких напада против Сједињених Америчких Држава који су се догодили у уторак, 11. септембра 2001. године. Према званичном извјештају Комисије 911, 19 особа, мреже милитантних вахабијских организација, отело је 4 америчка авиона. Два су ударила у Светски трговински центар (СТЦ) на Менхетну у Њујорку, по један у сваки солитер у 17 минута разлике, убрзо након чега су се оба солитера срушила. Трећи авион је ударио у Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у Вашингтону. Четврти авион се срушио у руралном делу Пенсилваније 130 km источно од Питсбурга након што су путници пружили отпор отмичарима.
Извештај комисије 9/11 је показао да су нападачи претворили отете авионе у највеће самоубилачке бомбе у историји, те су извршили најубитачније нападе икад почињене против Сједињених Америчких Држава. Напади 11. септембра су релативно најзначајнији догађај који се до сада десио у 21. веку у смислу општих економских, социјалних, културних и војних последица које су уследиле у Сједињеним Америчким Државама и многим другим деловима света.
→ {{ИЧ-Напади 11. септембра 2001.}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Грејс Кели
Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929 — Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III, 18. априла 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака. Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.
Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. За своје улоге освојила Златни глобус за најбољу споредну глумицу, Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила неколико филмова.
У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.
→ {{ИЧ-Грејс Кели}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Грета Гарбо
Грета Гарбо (швед. Greta Garbo; Стокхолм, 18. септембар 1905 — Њујорк, 15. април 1990) била је америчка глумица шведског порекла и једна од највећих филмских звезда тридесетих година 20. века. Већ са својим трећим филмом — Пут и ђаво из 1926, Гарбо је постала толико популарна да је њен први звучни филм, Ана Кристи, рекламиран под слоганом Гарбо говори!. Овај филм јој је донео прву номинацију за Оскара за најбољу главну глумицу и статус међународне звезде. Други познати филмови у којима је играла су Романса, Гранд хотел, Ана Карењина, Дама с камелијама и Ниночка. После неуспеха филма Жена са два лица, двадесетседмог у њеној каријери, Грета се повукла са филма. На крају филмске каријере имала је четири номинације за Оскара. Амерички филмски институт је уврстио међу пет најбољих глумица двадесетог века.
Грета се није удавала и није имала деце и живела је сама. Љубавне афере које је имала са бројним глумицама биле су јавна тајна. Гарбо је вешто избегавала интервјуе и појављивања у јавности, те је од 1941. када се повукла, па до смрти 1990. године створила својеврстан мит о себи као једној од најмистериознијих јавних личности.
→ {{ИЧ-Грета Гарбо}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Експедиција 1 (МСС)
Експедиција 1 била је први дуготрајни боравак посаде на Међународној свемирској станици (МСС). Посада експедиције је боравила на станици 136 дана, од новембра 2000. до марта 2001. године. То представља почетак непрекидног боравка људске посаде на МСС који и даље траје. Експедицију 1 је пратила Експедиција 2, која је такође имала три члана посаде.
Званичан почетак мисије је тренутак када се летелица Сојуз ТМ-31 спојила са станицом 2. новембра 2000. године. Током боравка на МСС, чланови експедиције су активирали разне системе станице, распаковали опрему и пребацили намирнице које су биле спаковане у летелици којом су лансирани. Такође су угостили три мисије спејс-шатла (СТС-97, СТС-98, СТС-102) и два брода Прогрес за аутоматско снабдевање. Пошто је ово била прва посета станици, посада је имала много посла, али су сви задаци мисије успешно обављени тако да је она проглашена успешном. Три мисије спејс-шатла, које су посетиле станицу током ове експедиције, допремиле су оперму, намирнице и кључне компоненте за оперативну употребу свемирске станице. Прва од њих је била СТС-97 и спојила се са МСС почетком децембра 2000. године. У теретном простору шатла налазила се прва компонента система за напајање станице електричном енергијом, велики соларни панели који су повећали производњу енергије пет пута.
→ {{ИЧ-Експедиција 1 (МСС)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Октавијан Август
Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е. — Нола, 19. август 14) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.
Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.
Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји.
→ {{ИЧ-Октавијан Август}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Вукашин Мрњавчевић
Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320 — Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.
У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша. О његовом пореклу се не зна много. Мавро Орбин наводи да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у Босни. Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни. Стефан Урош IV Душан га је одатле позвао на двор, где су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевићи, према византијском историчару Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића господара Охрида у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније. Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици.
→ {{ИЧ-Вукашин Мрњавчевић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-JAS 39 Грипен
JAS 39 Грипен (енгл. JAS 39 Gripen) је вишенаменски борбени авион четврте генерације, с могућношћу даљег развоја (4+). Производи га шведска компанија Саб (швед. Saab). Назив JAS му наглашава вишенаменску улогу. То су почетна слова од шведских речи: jagt, attak, spaning, што значи ловац, јуришник и извиђач. Развијен је и производи се као резултат доследне шведске стратегије ослонца на властити развој и производњу борбених авиона. Без обзира што су развој пратиле значајне тешкоће, Швеђани су истрајали до краја, и не само да су обезбедили своме ваздухопловству квалитетан борбени авион, него су га понудили и на иностраном тржишту. У току је даљи развој, у побољшану варијанту, под називом Грипен следеће генерације (JAS 39 Грипен NG).
Грипен је уведен у оперативну употребу у ратним ваздухопловствима Шведске, Чешке Републике, Мађарске и Јужноафричке Републике, а наручила га је и Тајландска краљевска авијација. За његов инострани пласман повољна околност је била та што су остали слични програми развоја једномоторних борбених авиона прекинути. То су израелски Лави, југословенски Нови авион, а индијском LCA су значајно снижени захтеви и пролонгирана динамика реализације.
→ {{ИЧ-JAS 39 Грипен}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Моника Белучи
Моника Ана Марија Белучи (итал. Monica Anna Maria Bellucci, IPA: [ˈmɔːnika belˈluttʃi]; Чита ди Кастело, 30. септембар 1964) италијанска је глумица и модел, која је каријеру најпре започела као модел, а касније и глумећи у италијанским филмовима. Врло брзо се пробила до Холивуда захваљујући свом атрактивном изгледу, својом сензуалношћу и лепотом.
У каријери је глумила у неколико остварења која су доживела велики интернационални успех, попут филмова Дракула, Малена, The Matrix Reloaded, Страдање Христово, Спектра, Пакт са вуковима и На млечном путу. У серијалу филмова о Џејмсу Бонду била је најстарија Бондова девојка; глумила је у филму Спектра из 2015. године. Дана 25. априла 2005. године у музеју Гревен у Паризу, откривена је воштана фигура са њеним ликом. Била је чланица жирија на Филмском фестивалу у Кану 2006. године. Награђена је орденом Легије части, највишим признањем које уручује држава Француска. Због своје лепоте и облина сматра се једним од највећих секс-симбола икада.
→ {{ИЧ-Моника Белучи}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)