Википедија:Добри чланци/Јануар

С Википедије, слободне енциклопедије
Добри чланци

Данас је недеља, 28. април 2024

Добри чланци у јануару
[уреди | уреди извор]

ИЧ-Историја Београда

Београд око 1890.
Београд око 1890.
Историја Београда датира у прошлост до 7000. п. н. е. Винчанска култура, једна од најважнијих праисторијских култура Европе, је настала у околони Београда у 6. миленијуму п. н. е. У старом веку, трачко-дачка племена су насељавали ову област, да би Келти освојили насеље на месту данашњег Београда и дали му име Сингидун. Римљани су освојили град за време цара Октавијана Августа и дали му статус муниципија половином 2. века. Град су населили Словени су око 520. Београд је неколико пута прелази у посед Византије, Бугарске, Угарске и Србије. Османско царство је освојило Београд 1521. и касније у њега пренело седиште санџака. Од краја 17. века град је често прелазио под османлијску или хабзбуршку власт. Београд је постао главни град Србије 1841. Северни део Београда је остао хабзбуршки погранични крај све до 1918. Због свог стратешког положаја, око града се водило више од 115 ратова и био је рушен 44 пута. Београд је био главни град Југославије (у свим њеним облицима) од њеног основања 1918, па до коначног раздруживања 2006.


{{ИЧ-Историја Београда}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Коста Стојановић

Коста Стојановић 1901. године, фотограф Милан Јовановић
Коста Стојановић 1901. године, фотограф Милан Јовановић

Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване и оца Тривуна (или Трифуна) Трпковића, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Презиме Стојановић, по старом словенском обичају, Коста је добио као патроним по деди Стојану, Тривуновом оцу.


{{ИЧ-Коста Стојановић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Регина (музичка група)

Регинин вокалиста Давор Ебнер изводи пјесму „Бистра вода” за Евровизију 2009.
Регинин вокалиста Давор Ебнер изводи пјесму „Бистра вода” за Евровизију 2009.

Регина је бивша југословенска и садашња босанскохерцеговачка поп рок група, основана 1989. године у Сарајеву. До данас је издала 12 студијских албума, 2 компилације, 1 лајв и 3 ЕП-а. Представљала је Босну и Херцеговину на Евровизији 2009. пјесмом Бистра вода и у финалу се пласирала на 9. мјесто.

Оснивачи групе су били Александар Човић, Борис Милијаш, Бојан Милијаш и Горан Лучић. Први албум, Регина (1990), издали су након што су им се придружили вокал Давор Ебнер и бубњар Бојан Милићевић. Текстове за групу пише гитариста Александар Човић (познат и као Ацо Регина), а први узор им је био ирски U2. Регина је била популарна у СР БиХ и цијелој СФРЈ. Због Рата у БиХ, Човић и Милићевић су групу између 1992. и 1999. водили у Београду; потом је, након једанаест албума, ипак распуштена. Човић, Ебнер и Милићевић се поново окупљају 2006. године, а придружује им се басиста Денис Чабрић. Повратнички албум је био Све могу ја. Од 2007. до 2009. су били на сталној турнеји, уз 200 концерата широм Балкана; јула 2007. су отворили концерт Ролингстонса у Будви. Регина је потом представљала БиХ на Пјесми Евровозије; слиједе албуми Вријеме је (2009), Кад полудимо (2011), Калимеро (2014) и Лајв (2015), те поткрај 2015. илустрована монографија Љубав није за нас у којој је Човић представио историју групе.

Регина постаје трио 2016. године, након смрти басисте Чабрића, што им је био огроман губитак. Фебруара 2017. објавили су албум У срцу.


{{ИЧ-Регина (музичка група)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Рано хришћанство

Ихтис као ранохришћански симбол
Ихтис као ранохришћански симбол

Рано хришћанство је појам којим се означава хришћанство у раздобљу од Исусове смрти и васкрсења, у раним 30-им годинама н. е. до Првог васељенског сабора у Никеји 325. године.

Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта унутар јудаизма Другог храма, да би се током 1. века од њега потпуно одвојило. Средиште нове религије је у почетку било у Јерусалиму, али након неуспеха устанка Бар Кохбе и уништења Храма 70. године, јерусалимска црква бива ослабљена. У међувремену, Рим, као престоница Царства, постаје главно седиште хришћанства, а римски епископ постаје доминантни епископ, који касније добија титулу папе.

Рани хришћани су били изложени многим критикама и прогонима од јудејаца и следбеника римске вере. На крају овог периода хришћанство постаје прихваћена религија Римског царства под царем Константином Великим.


{{ИЧ-Рано хришћанство}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Република Српска

Застава Републике Српске
Застава Републике Српске

Република Српска, незванично Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом разграничења са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. У августу 1992. преименована је у Република Српска, а Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини потписаним 21. новембра 1995. године постала је међународно призната као један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа из 2013. године показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.

Република Српска је члан Скупштине европских региона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације. Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, Сједињеним Државама и Србији.


{{ИЧ-Република Српска}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Моника Белучи

Моника Белучи
Моника Белучи

Моника Ана Марија Белучи (итал. Monica Anna Maria Bellucci, IPA[ˈmɔːnika belˈluttʃi]; Чита ди Кастело, 30. септембар 1964) италијанска је глумица и модел, која је каријеру најпре започела као модел, а касније и глумећи у италијанским филмовима. Врло брзо се пробила до Холивуда захваљујући свом атрактивном изгледу, својом сензуалношћу и лепотом.

У каријери је глумила у неколико остварења која су доживела велики интернационални успех, попут филмова Дракула, Малена, The Matrix Reloaded, Страдање Христово, Спектра, Пакт са вуковима и На млечном путу. У серијалу филмова о Џејмсу Бонду била је најстарија Бондова девојка; глумила је у филму Спектра из 2015. године. Дана 25. априла 2005. године у музеју Гревен у Паризу, откривена је воштана фигура са њеним ликом. Била је чланица жирија на Филмском фестивалу у Кану 2006. године. Награђена је орденом Легије части, највишим признањем које уручује држава Француска. Због своје лепоте и облина сматра се једним од највећих секс-симбола икада.


{{ИЧ-Моника Белучи}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Дука (историчар)

Опсада Константинопоља
Опсада Константинопоља

Дука (грч. Δούκας /Дукас/; око 1400 — после 1462), уз Халкокондила, Сфранцеса и Критовула, представник оне групе историчара који су писали после пропасти Византијског царства. Унук је извесног Михаила Дуке, који је живео за време владавине Јована V Палеолога. Потиче од царске породице Дука, а живео је пре и после пада Цариграда под турском влашћу (1453).

Аутор је Византијске историје, писане простим народним грчким језиком, која обухвата период од 1341. до 1462. г., односно од ступања Јована V на престо до турског покоравања Лезбоса. Провео је готово читав свој живот у служби ђеновљанског господара Лезбоса, али није раскрстио са грчким народом. Са искреном жалошћу посматрао је његову фаталну судбину која га је задесила, а његов опис пада Цариграда завршава се „ламентом“. Дукина историја сачувана је и на староиталијанском језику, а оно што је занимљиво у вези са њом јесте да она садржи неке одељке којих нема у грчкој верзији.

У политичком погледу Дука је био латинофил, тј. представник оног дела византијске владајуће класе која је у борби против заговорника потчињења Турцима осећала за потребним да се црквено и политички потчини Западу. У свом поменутом делу пружа обиље података о унутрашњој и спољној ситуацији Византије у периоду током њеног пада.


{{ИЧ-Дука (историчар)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Боби Фишер

Боби Фишер у Лајпцигу, 1960
Боби Фишер у Лајпцигу, 1960

Роберт Џејмс „Боби“ Фишер (енгл. Robert James „Bobby“ Fischer; Чикаго, 9. март 1943Рејкјавик, 17. јануар 2008) је био велемајстор и бивши светски шампион у шаху, који је 1. септембра, 1972. постао први амерички шахиста који је освојио светски шампионат у организацији Светске шаховске федерације. Године 1975. званично је изгубио титулу када је Светска шаховска федерација одбила његове услове за одбрану титуле. Гари Каспаров је написао да је од свих светских шампиона у шаху, јаз између Фишера и његових савременика био највећи у историји шаха.

Фишерова победа над совјетским шампионом Борисом Спаским за светску титулу у „мечу столећа“ посматрана је као симболична победа запада која је подстакла међународну популарност шаха. Његов противник је портретисан, посебно у Сједињеним Државама, као производ безличног, механичког и репресивног система државне контроле, док је Фишер био усамљени геније који је победио совјетску доминацију. Као националном хероју, Американци су били спремни да му опросте необично понашање и погледе, и у популарној култури он је постао симбол генија чија бриљантност је била тако велика да га је на крају уништила.


{{ИЧ-Боби Фишер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Максим Исповедник

Максим Исповедник
Максим Исповедник

Максим Исповедник (581662) био је хришћански светитељ. Био монах и византијски теолог, творац широког теолошког система који обухвата хришћанску мисао од Оригена до Псеудо-Дионисија Ареопагита, укључујући и хеленске неоплатонисте, попут Плотина и Прокла.

У христологији, заступао је диофизитску позицију (да Христос има и човечанску и божанску природу) у време када су васељенским патријарх и византијски цар заступали монофизитизам. Због својих ставова је осуђен као јеретик и протеран у изгнанство, где је и умро. Убрзо потом, његово учење је оправдано на Шестом васељенском сабору у Цариграду, и проглашен је за свеца.


{{ИЧ-Максим Исповедник}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Бекство из затвора (серија)

Сцена из уводног дела 1. сезоне
Сцена из уводног дела 1. сезоне

Бекство из затвора (енгл. Prison Break) америчка је ТВ серија чија је прва епизода премијерно приказана на Фоксу, 29. августа 2005. године и коју је тада пратило више од 10,5 милиона гледалаца. Серија је и на нашим просторима остваривала рекордну гледаност, а у Србији је емитована на каналу РТС 1.

Телевизија Фокс, на којој се серија емитовала за америчко тржиште, није забележила овакав успех још од 1998. године, када су емитоване Мелроуз Плејс и Али Мекбил. Популарности ове серије највише доприноси јединствена „серијализована” структура радње, као и чињеница да се мало која телевизијска серија заиста снимала у затвору. Успеси и признања које је ово остварење добило као „затворска драма” поново су побудили интересовање публике за овај жанр.

Серија је напета прича која у почетку говори о човеку осуђеном на смрт за злочин који није починио и о његовом брату који је смислио савршен план како да га избави из строго чуваног затвора у који је смештен, док се на крају радња почиње тицати исправљања државне неправде и спасавања Сједињених Држава од потенцијално највеће криминалне организације на свету. Ова интригантна драма у свакој епизоди увек открива нове детаље, а гледаоце на крају оставља у невероватном ишчекивању наставака који доносе потпуно неочекиване преокрете и расплете.


{{ИЧ-Бекство из затвора (серија)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Географија Индије

Мапа Индије
Мапа Индије

Географија Индије је изузетно разноврсна; крајолици се простиру од снегом покривених планинских масива до пустиња, низија, брежуљака и висоравни. Клима се креће од екваторијалне на крајњем југу до климе тундре на хималајским висинама. Индија обухвата већину Индијског потконтинента и има обалу дугу преко 7.000 km од које већина лежи на полуострву које је истурено у Индијски океан. Индија се на западу граничи с Арапским морем, а на истоку с Бенгалским заливом.

Плодна Индоганшка низија заузима већи део северне, средње и источне Индије, док висораван Декан заузима већи део јужне Индије. На западу земље налази се пустиња Тар, која је делом стеновита, а делом пешчана пустиња, док индијске источне и североисточне границе чини високи хималајски ланац. Не може се са сигурношћу говорити о највиша тачки у Индији због територијалног спора с Пакистаном. Према индијској тврдњи највиша тачка (смештена у спорној територији Кашмира) К2 налази се на висини од 8.611 m. Највиша тачка на неспорној индијској територији је Канченџанга на 8.598 m.


{{ИЧ-Географија Индије}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Репрезентација Србије у хокеју на леду

Лого Савеза хокеја на леду Србије
Лого Савеза хокеја на леду Србије

Репрезентација Србије у хокеју на леду је национални тим Србије у хокеју на леду, и члан је Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Репрезентација Србије је наследница репрезентација СР Југославије и Србије и Црне Горе.

Тренутно се налази на 30. месту на ранг листи светске хокејашке федрације.

Учествовала је на осам Светска хокејашка првенства, од тога седам првенства у Дивизији II (трећи ранг такмичења) и једанпут у Дивизији I (други ранг такмичења). Такође су учествовали два пута у квалификацијама за наступ на Зимским олимпијским играма, 2010 у Ванкуверу и 2014 у Сочију.


{{ИЧ-Репрезентација Србије у хокеју на леду}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Неготин

Неготин ноћу
Неготин ноћу

Неготин је градско насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 17.758 становника (према попису из 1991. било је 17.355 становника), а према најновијем попису из 2011. има 16.882 становника.

Неготин се налази близу тромеђе Србије, Румуније и Бугарске. Име Неготин је први пут забележено у 16. веку. Место није имало значаја до 18. века, када је постало важно војно упориште. Године 1833. Неготин је трајно ушао у састав Србије и отада почиње његов бржи развој, који је трајао до почетка Првог светског рата.

Неготин је, између осталог, познат и као родно место композитора Стевана Мокрањца.


{{ИЧ-Неготин}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Вино

Вински подрум
Вински подрум

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа — винских сорти винове лозе. Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију. Пића слична вину могу се поризводити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије или Ирана. Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.

Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира. У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферметације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.


{{ИЧ-Вино}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Фабио Кваљарела

Кваљарела у дресу Торина 2015.
Кваљарела у дресу Торина 2015.

Фабио Кваљарела (итал. Fabio Quagliarella; Кастеламаре ди Стабија, 31. јануар 1983) професионални је италијански фудбалер који тренутно наступа за Сампдорију. Игра на позицији нападача.

Током каријере играо је углавном за италијанске фудбалске клубове, међу којима су Торино, Фјорентина, Асколи, Сампдорија, Удинезе и Наполи. Са торинским Јувентусом је освојио три узастопне титуле шампиона Серије А, играо једно финале купа Италије и освојио два суперкупа.

Играо је за млађе репрезентације Италије од 18 до 21 године, а за сениорски тим је дебитовао 2007. године. Наступао је на два велика такмичења, прво на Европском првенству 2008, а касније и на Светском првенству 2010. године. У дресу фудбалске репрезентације Италије постигао је укупно девет голова.

Током сезоне 2018/19. био је стрелац на 11 узастопних утакмица и тако изједначио рекорд Габријела Батистуте, што му је касније помогло да добије признања за најбољег стрелца и најбољег нападача Серије А те сезоне.


{{ИЧ-Фабио Кваљарела}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Добри чланци