Острогон

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Естергом)
Острогон, Естергом
мађ. Esztergom

Megyeszékhely - Komárom-Esztergom megye - Esztergom.jpg
Поглед из ваздуха на градско средиште

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Централна прекодунавска регија
Жупанија Комаром-Естергом
Основан око 972. године
Становништво
Становништво 30.928
Густина становништва 308,2 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°47′08″N 18°44′25″E / 47.785556, 18.740278
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 100.35 км²
Острогон, Естергом на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Острогон, Естергом
Острогон, Естергом на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 4000—4044
Позивни број 52
Веб-страна www.esztergom.hu

Острогон[1][2][3] или Естергом (мађ. Esztergom, лат. Strigonium, сл. Ostrihom, пољ. Ostrzyhom, рум. Strigoniu, тур. Estergon, хрв. Ostrogon) је град на северу Мађарске, на око 50 km северозападно од главног града Будимпеште. Налази се у жупанији Комаром-Естергом на десној обали Дунава који формира државну границу са Словачком.

Острогон је био главни град Краљевине Мађарске између 10 и 13. века и био је краљевски град све док се тадашњи краљ Бела IV није прво преместио у Вишеград и после у Будим.

Острогон је и данас седиште примаша (prímás) римокатоличке цркве у Мађарској.

Град има познати Музеј хришћана (Keresztény Múzeum), где је највећа уметничких колекција везаних за цркву и хришћанство у Мађарској. Такође град има и базилику која је највећа у Мађарској. По песми из Нибелунга, Острогон је био Атилино (Etzel) седиште.

Новија знаменитост града је мост Марије Валерије (Mária Valéria híd), који повезује Острогон са градом Штурово (Štúrovo) у Словачкој. Оригинално мост је био саграђен 1895. године, али су га немачке трупе приликом повлачења 1944. године, порушиле. Поново је подигнут 2001. године уз помоћ прилога из Европске уније.

Историја града[уреди]

Цртеж Острогона из 1664.

Острогон је један од најстаријих градова у Мађарској. У богатој историји града смењивали су се владари, по мађарску значајни политички догађаји, грађене палате и цркве, које су затим уништаване у многим биткама око овог града, пролазак и уништавање од стране татарских и турских хорди и на крају завршено је са реконструкцијама и обновом.

Остаци средњовековног Острогона се данас налазе испод данашњег града и до њих се може допрети само археолошким ископавањима. Узрок овоме је то да је стари град био уништен за време, 150 годишње владавине Османлија. Становници тадашњег града су били убијени или заробљени или су побегли на друга места. После повлачења Турака из региона, дошли су нови становници и направили нови град на рушевинама старог. По резултатима најновијих археолошких ископавања испод замка на брду (Várhegy) и околине, ови предели су били настањени јиш од времена Ледено доба|леденог доба, од пре неких 20.000 година. Први познати људи, племена, која су насељавала ове пределе су Келти из западне Европе. Келти су насељавали ове пределе негде око 350. п. н. е.. Келтско пребивалиште лежи управо испод замка и трајало је све до доласка Римљана. Током римске владавине овде се налазила веома важна и прометна граница римске провинције Паноније, тада је насеље било познато под именом Солва. Под остацима тврђаве града такође су нађени трагови припадника немачких и аварских племена који се населили у доба слабљења римске империје и његовог пада.

Острогонска саборна црква

Насеље је првобитно било основано око Великоморавског замка и добило је на значају 960. године, када је Геза, владајући принц мађара, изабрао Острогон за резиденцију. Његов син Вајк, је рођен овде у палати дворца на брду (Várhegy) између 969-975.

Током 973, Острогон, је био поприште важних историјских догађаја. На Ускрс те године принц Геза је послао делегацију на међународну конференцију о миру код Отона I, понудивши мир и тражећи да му дођу мисионари.

Принчевски двор се налазио на северној страни брда а на врху се налазила базилика посвећена светом Адалберту, где је по легенди крштен Свети Стефан. Црква светог Адалберта је била седиште надбискупа Острогона и главна римокатоличка црква у тадашњој Мађарској

Већ у то време Острогон је постао велики занатски и трговински центар. По неким изворима своје данашње име је добило по насељу Естрогин (Esztrogin), које су основали бугарске занатлије који су правили оклопе за витезове.

Током 1000. године, Стефан I је био крунисан у Острогону. Од тада па све до почетка 13. века одавде се владало Мађарском. У овом периоду је изграђен замак, који није само био краљевска резиденција већ и политички и религијски центар мађарске. Надбискуп из Острогона је био одговоран за десет бискупија које су основане од стране Светог Стефана. Надбискуп је такође поред својих световних дужности обављао и крунисање мађарских владара током овог периода све до 1241. године и инвазије Монгола.

Градски савет Острогона је био састављен, углавном, од најбогатијих људи становника града. Ти грађани су били француског, шпанског, фламанског, валонског и италијанског порекла који су се бавили трговином. Острогон је добио грб у 13. веку, када је овај град постао место у којем су се састајали страни државници, један од примера је и састанак Конрада II са Белом III. Арнолд Лубек (Arnold fon Lübeck), историчар који је путовао са Фридрихом Барбаросом, је назвао овај град метрополом Мађара (quae Ungarorum est metropolis).

Тринаести век означава почетак пада моћи Острогона. Прво су Татари постали опасност за град и становништво, затим у каснијем периоду Турци, тако да је број становника и економска моћ града опадала све до средине 18. века. Одласком Турака, овај град су поново почели да насељавају хришћани мађарског, немачког и словачког порекла и граду је полако враћен стари сјај.

Демографија[уреди]

Демографски подаци из (2001)[уреди]

Миклош Мелоко: Крунисање Светог Стефана

Становништво по националности: мађари: 92,9%; роми: 2,4%; пољаци: 0,1%; немци: 1,4%; румуни: 0,1%; словаци: 1,3%; непознатог порекла: 6,0%

Вероисповест: римокатолици: 65,8%; грко католици: 0,9%; реформати: 7,4%; евангелисти: 1,2%; остале вероисповести: 0,9%; атеисти: 11,9%; непознато: 12,0%[4]

Број домаћинстава:

Демографија кроз историју[уреди]

Година Популација
1000 10 000
1242 12 000
1701 2 000
1756 4 342
1820 10 169
1824 11 157
1850 11 661
1867 11 215
1869 14 512
Година Популација
1880 14 944
1890 16 749
1893¹ 15 749
1900 16 948
1910 17 881
1920 16 040
1930 17 354
1943 22 170
1949 20 040
Година Популација
1957 34 000
1967 26 000
1980 30 870
1990 28 730
2001 29 041
2006 30 122

¹ 9,349 живи у краљевском граду


Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Координате: 47°  47′  8"  сгш, 18°  44′  25"  игд