Гојислав Војислављевић
| Гојислав | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Гојислав Војислављевић |
| Место рођења | Дукља |
| Датум смрти | 1046. |
| Место смрти | Травунија, Дукља |
| Породица | |
| Родитељи | Стефан Војислав Неда |
| Династија | Војислављевићи |
| кнез Дукље | |
| Период | 1043-1046. |
| Претходник | Стефан Војислав |
| Наследник | Михаило |
Гојислав је био син Стефана Војислава и Неде. На управу је после смерти свог оца добио Травунију са Грабљем и владао је заједно са његовом мајком.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Гојислава је послао Стефан Војислав да убије Љутовида. Један од његових људи је погодио Љутовида и бацио га на земљу, па је Љутовитеву војску прогањао цео дан.[1]
Гојислав је немоћан лежао у кревету, онда су неки из Травуније звани Скробимези, планирали да убију Гојислава. Док је лежао на кревету свог брата Предимир дођоше и убише га. Онда за свог госоподара поставише неког ко се зваше Доманек. Када су то чули њихова браћа Михаило, Саганек и Радослав, сакупе војиску и дођу у Травунију, ухватише оне убице и убише их, али Доманек са неколико људи побеже. Затим Михаило и Радослав кренуше у Зету, а Саганек остаде да чува Травунију. Није прошло дуго, а Саганек се већ вратио у Зету. Доманек се поново врати и поче да влада Травунијом. Пошто је Михаило увидео да Саганек неће да иде у Травунију, он пошаље Радослава уз договор да ће његови наследници наследити Зету. Затим Радослав оде у Травунију и убије Доманека и освоји област Захумље.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Поп Дукљанин 1988.
Литература
[уреди | уреди извор]- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
