Грожђе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црно грожђе
Пресек зрна грожђа
Грожђе, црвено или зелено
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 288 kJ (69 kcal)
18,1 g
Шећери 15,48 g
Прехрамбена влакна 0,9 g
0,16 g
0,72 g
Витамини
Тиамин 1)
(6%)
0,069 mg
Рибофлавин 2)
(6%)
0,07 mg
Ниацин 3)
(1%)
0,188 mg
Витамин Б5
(1%)
0,05 mg
Витамин Б6
(7%)
0,086 mg
Фолат 9)
(1%)
2 μg
Холин
(1%)
5,6 mg
Витамин Ц
(4%)
3,2 mg
Витамин Е
(1%)
0,19 mg
Витамин К
(14%)
14,6 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
10 mg
Гвожђе
(3%)
0,36 mg
Магнезијум
(2%)
7 mg
Манган
(3%)
0,071 mg
Фосфор
(3%)
20 mg
Калијум
(4%)
191 mg
Натријум
(0%)
2 mg
Цинк
(1%)
0,07 mg
Остали конституенти
Fluoride 7.8 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Грожђе је назив за плод биљака из рода Vitis (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе, од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.

Грожђе је тип воћа који расте у групама од 15 до 300, и може да буде црвено, црно, тамно плаве, жуто, зелено, наранџасто и ружичасто. „Бело“ грожђе је заправо зелене боје, и еволуционо је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за боју пурпурног грожђа.[1] Антоцијанини и друге пигментне хемикалије из велике фамилије полифенола у пурпурном грожђу су одговорни за варирајуће нијансе пурпурне боје у црвеним винима.[2][3] Зрна грожђа типично имају елипсоидни облик, који подсећа на проширени сфероид.

Црно грожђе[уреди]

Бело грожђе[уреди]

Бело грожђе

Подручја гајења грожђа у Србији[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Walker, A. R.; Lee, E.; Bogs, J.; McDavid, D. A. J.; Thomas, M. R.; Robinson, S. P. (2007). „White grapes arose through the mutation of two similar and adjacent regulatory genes”. The Plant Journal. 49 (5): 772—785. PMID 17316172. doi:10.1111/j.1365-313X.2006.02997.x. 
  2. Waterhouse, A. L. (2002). „Wine phenolics”. Annals of the New York Academy of Sciences. 957: 21—36. PMID 12074959. doi:10.1111/j.1749-6632.2002.tb02903.x. 
  3. Brouillard, R.; Chassaing, S.; Fougerousse, A. (2003). „Why are grape/fresh wine anthocyanins so simple and why is it that red wine color lasts so long?”. Phytochemistry. 64 (7): 1179—1186. PMID 14599515. doi:10.1016/S0031-9422(03)00518-1. 

Литература[уреди]

  • Creasy, G. L. and L. L. Creasy (2009). Grapes (Crop Production Science in Horticulture). CABI. ISBN 978-1-84593-401-9.

Спољашње везе[уреди]

  • Медији везани за чланак Грожђе на Викимедијиној остави