Grožđe

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Crno grožđe
Presek zrna grožđa
Grožđe, crveno ili zeleno
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija 288 kJ (69 kcal)
18,1 g
Šećeri 15,48 g
Prehrambena vlakna 0,9 g
0,16 g
0,72 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(6%)
0,069 mg
Riboflavin (B2)
(6%)
0,07 mg
Niacin (B3)
(1%)
0,188 mg
Vitamin B5
(1%)
0,05 mg
Vitamin B6
(7%)
0,086 mg
Folat (B9)
(1%)
2 μg
Holin
(1%)
5,6 mg
Vitamin C
(4%)
3,2 mg
Vitamin E
(1%)
0,19 mg
Vitamin K
(14%)
14,6 μg
Minerali
Kalcijum
(1%)
10 mg
Gvožđe
(3%)
0,36 mg
Magnezijum
(2%)
7 mg
Mangan
(3%)
0,071 mg
Fosfor
(3%)
20 mg
Kalijum
(4%)
191 mg
Natrijum
(0%)
2 mg
Cink
(1%)
0,07 mg
Ostali konstituenti
Fluoride 7.8 µg

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Grožđe je naziv za plod biljaka iz roda Vitis (vinove loze), kojim se često naziva i 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta vinove loze, od kojih se pravi većina svetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe gaji, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema varijetetu grožđa.

Grožđe je tip voća koji raste u klasterima od 15 do 300, i može da bude crveno, crno, tamno plave, žuto, zeleno, narandžasto i ružičasto. „Belo“ grožđe je zapravo zelene boje, i evoluciono je izvedeno iz purpurnog grožđa. Mutacije u dva regulatorna gena belog grožđa isključuju produkciju antocijanina, koji je odgovoran za boju purpurnog grožđa.[1] Antocijanini i druge pigmentne hemikalije iz velike familije polifenola u purpurnom grožđu su odgovorni za varirajuće nijanse purpurne boje u crvenim vinima.[2][3] Zrna grožđe tipično imaju elipsoidni oblik, koji podseća na prošireni sferoid.

Crno grožđe[uredi]

Belo grožđe[uredi]

Belo grožđe
  • Šardone (franc. Chardonnay) - Beli šardone je verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.
  • Šenin blan (franc. Chenin blanc) - Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka vina. Gaji se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.

Područja gajenja grožđa u Srbiji[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Walker, A. R.; Lee, E.; Bogs, J.; McDavid, D. A. J.; Thomas, M. R.; Robinson, S. P. (2007). „White grapes arose through the mutation of two similar and adjacent regulatory genes”. The Plant Journal. 49 (5): 772—785. PMID 17316172. doi:10.1111/j.1365-313X.2006.02997.x. 
  2. Waterhouse, A. L. (2002). „Wine phenolics”. Annals of the New York Academy of Sciences. 957: 21—36. PMID 12074959. doi:10.1111/j.1749-6632.2002.tb02903.x. 
  3. Brouillard, R.; Chassaing, S.; Fougerousse, A. (2003). „Why are grape/fresh wine anthocyanins so simple and why is it that red wine color lasts so long?”. Phytochemistry. 64 (7): 1179—1186. PMID 14599515. doi:10.1016/S0031-9422(03)00518-1. 

Literatura[uredi]

  • Creasy, G. L. and L. L. Creasy (2009). Grapes (Crop Production Science in Horticulture). CABI. ISBN 978-1-84593-401-9.

Spoljašnje veze[uredi]

  • Mediji vezani za članak Grožđe na Vikimedijinoj ostavi