Grožđe

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Crno grožđe
Presek zrna grožđa
Grožđe, crveno ili zeleno
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija 288 kJ (69 kcal)
18,1 g
Šećeri 15,48 g
Prehrambena vlakna 0,9 g
0,16 g
0,72 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(6%)
0,069 mg
Riboflavin (B2)
(6%)
0,07 mg
Niacin (B3)
(1%)
0,188 mg
Vitamin B5
(1%)
0,05 mg
Vitamin B6
(7%)
0,086 mg
Folat (B9)
(1%)
2 μg
Holin
(1%)
5,6 mg
Vitamin C
(4%)
3,2 mg
Vitamin E
(1%)
0,19 mg
Vitamin K
(14%)
14,6 μg
Minerali
Kalcijum
(1%)
10 mg
Gvožđe
(3%)
0,36 mg
Magnezijum
(2%)
7 mg
Mangan
(3%)
0,071 mg
Fosfor
(3%)
20 mg
Kalijum
(4%)
191 mg
Natrijum
(0%)
2 mg
Cink
(1%)
0,07 mg
Ostali konstituenti
Fluoride 7.8 µg

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Grožđe je naziv za plod biljaka iz roda Vitis (vinove loze), kojim se često naziva i 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta vinove loze, od kojih se pravi većina svetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe gaji, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema varijetetu grožđa.

Grožđe je tip voća koji raste u grupama od 15 do 300, i može da bude crveno, crno, tamno plave, žuto, zeleno, narandžasto i ružičasto. „Belo“ grožđe je zapravo zelene boje, i evoluciono je izvedeno iz purpurnog grožđa. Mutacije u dva regulatorna gena belog grožđa isključuju produkciju antocijanina, koji je odgovoran za boju purpurnog grožđa.[1] Antocijanini i druge pigmentne hemikalije iz velike familije polifenola u purpurnom grožđu su odgovorni za varirajuće nijanse purpurne boje u crvenim vinima.[2][3] Zrna grožđa tipično imaju elipsoidni oblik, koji podseća na prošireni sferoid.

Crno grožđe[uredi]

Belo grožđe[uredi]

Belo grožđe
  • Šardone (franc. Chardonnay) - Beli šardone je verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.
  • Šenin blan (franc. Chenin blanc) - Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka vina. Gaji se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.

Područja gajenja grožđa u Srbiji[uredi]

Distribucija i produkcija[uredi]

Zemlje sa najvećom proizvodnjom grožđa 2012. godine.[4]

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), 75.866 km² je namenjeno uzgoju vinove loze u svetu. Aproksimativno 71% svetske produkcije grožđa se koristi za pravljenje vina, 27% kao sveže voće, i 2% kao sušeno voće. Deo roda grožđa se koristi za produkciju soka od grožđa, koji se rekonstituira sa konzerviranim voćem „bez dodatog šećera” i „100% prirodno”. Oblast namenjena vinogradima se povećava za oko 2% godišnje.

Nisu dostupne pouzdane statistike koje razlažu produkciju grožđa po varijetetu. Smatra se da je najviše kultivirana sorta Sultana, takođe poznata kao Tompsonovo besemeno grožđe, na bar 3.600 km². Druga najčešća sorta je Airen. Druge popularne sorte su Kaberne sovinjon, Sovinjon blan, Kaberne fran, Merlot, Grenaš, Tempranilo, Rizling, i Šardone.[5]

Najveći proizvođači grožđa za vinarstvo, po vinogradskoj površini
Zemlja Površina (km²)
 Španija 11.750
 Francuska 8.640
 Italija 8.270
 Turska 8.120
 SAD 4.150
 Iran 2.860
 Rumunija 2.480
 Portugalija 2.160
 Argentina 2.080
 Čile 1.840
 Australija 1.642
 Jermenija 1.459
Najveći proizvođači grožđa po godinama
(u metričkim tonama)
Rang Zemlja 2009 2010 2011 2012
1  Kina 8.038.703 8.651.831 9.174.280 9.600.000 F
2  SAD 6.629.198 6.777.731 6.756.449 6.661.820
3  Italija 8.242.500 7.787.800 7.115.500 5.819.010
4  Francuska 6.101.525 5.794.433 6.588.904 5.338.512
5  Španija 5.535.333 6.107.617 5.809.315 5.238.300
6  Turska 4.264.720 4.255.000 4.296.351 4.275.659
7  Čile 2.600.000 2.903.000 3.149.380 3.200.000 F
8  Argentina 2.181.567 2.616.613 2.750.000 2.800.000 F
9  Iran 2.305.000 2.225.000 2.240.000 2.150.000 F
10  Južna Afrika 1.748.590 1.743.496 1.683.927 1.839.030
Svet 58.521.410 58.292.101 58.500.118 67.067.128
Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)[6] (F=FAO estimate)

Zdravstvene tvrdnje[uredi]

Francuski paradoks[uredi]

Upoređivanjem ishrane među zapadnim zemljama, istraživači su otkrili da iako Francuzi imaju tendenciju da jedu viši nivo životinjske masti, zastupljenost bolesti srca ostaje niska u Francuskoj. Ovaj fenomen je bio nazvan francuskim paradoksom, i smatra se da nastaje zbog zaštitnih prednosti redovnog konzumiranja crnog vina. Osim potencijalnih koristi od samog alkohola, uključujući redukovanu agregaciju trombocita i vazodilataciju,[7] polifenoli, npr. resveratrol, koji su uglavnom prisutni u grožđanoj ljusci, pružiju druge moguđe zdravstvene koristi, kao što su:[8]

Korišćenje listova grožđa u kuhinji (Dolma)

Iako se neke zdravstvene vlasti ne preporučuju adaptaciju potrošnje vina,[9] znatna količina istraživačkih rezultata indicira da umerena konzumacija, kao što je jedna čaša crnog vina dnevno za žene i dve za muškarce, mogu da imaju korisne zdravstvene efekte.[10][11][12] Novi dokazi sugerišu da vinski polifenoli kao što je resveratrol[13] pružaju fiziološku korist, dok sam alkohol može imati zaštitne učinke na kardiovaskularni sistem.[14]

Resveratrol[uredi]

Resveratrol je prisutan u široko varirajućim količinama među sortama grožđa, prvenstveno u njihovoj ljusci i semenkama, pri čemu muskadinsko grožđe, ima oko sto puta višu koncentraciju od većine drugih.[15] Sveža ljuska sadrži oko 50 do 100 mikrograma resveratrola po gramu.[16]

Antocijanini i druga fenolna jedinjenja[uredi]

Antocijanini imaju tendenciju da budu glavni polifenoli u rozom grožđu dok su flavan-3-oli (i.e. katehini) zastupljeniji fenoli u belim varijetetima.[17] Ukupni fenolni sadržaj, laboratorijski indeks antioksidantske jačine, je veći u rozim varijetetima prevashodno usled antocijaninske gustine u ljusci crnog grožđa, u poređenju sa odsustvom antocijanina u ljusci belog grožđa.[17] Ovi antocijanini privlače napore naučnika da definišu njihove osobine u pogledu ljudskog zdravlja.[18] Fenolni sadržaj ljuske grožđa varira sa kultivarom, kompozicijom zemljišta, klimom, geografskim poreklom, i praksom kultivacije ili izloženosti bolestima, kao što su gljivične infekcije.

Crno vina mogu da ponude zdravstvene beneficije koje su veće od belog vina, zbog potencijalno korisnih jedinjenja koja su prisutna u ljusci grožđa, a samo crveno vino se fermentira sa ljuskom. Dužina fermentacionog perioda koje vino provede u kontaktu sa ljuskom grožđa je važna odrednica njegovog resveratrolnog sadržaja.[19] Obična nemuskadinska crna vina sadrže između 0,2 i 5,8 mg/L,[20] u zavisnosti od sorte grožđa, pošto je fermentisano sa ljuskom, čime je omogućena apsorpcija resveratrola u vino. U kontrastu s tim, belo vino ima niži fenolni sadržaj, jer se fermentiše nakon uklanjanja ljuske.

Vina proizvedena iz maskadinskog grožđa mogu da imaju više od 40 mg/L, izuzetno visok fenolni sadržaj.[15][21] U maskadinskoj ljusci, elaginska kiselina, miricetin, kvercetin, kempferol, i trans-resveratrol su glavna fenolna jedinjenja.[22] Suprotno prethodnim rezultatima, elaginska kiselina, a ne resveratrol, je glavni fenol u muskadinskom grožđu. Flavonoli siringetin, siringetin 3-O-galaktozid, laricitrin i laricitrin 3-O-galaktozid su takođe prisutni u rozom grožđu, ali su odsutni u belom grožđu.[23]

Konstituenti semena[uredi]

Biohemijske i prelimenarne kliničke studije su demonstrirale potencijalna biološkka svojstva oligomernih procijanidina grožđa i semena grožđa.[24] Na primer, laboratorijski testovi indiciraju potencijalne antikancerne efekte ekstrakta grožđanog semena.[25] Prema Američkom društvu za kancer, „trenutno postoji vrlo malo pouzdanih naučnih dokaza da konzumacija crvenog vina, grožđa ili sleđenje groždane ishrane može da spreči ili leči rak kod ljudi”.[26]

Ulje groždanih semenki iz zdrobljenog semena se koristi u kozmeceutskim i proizvodima za negu kože zbog uočene zdravstvene koristi. Ulje groždanih semenki sadrži tokoferole (vitamin E) i visoke sadržaje fitosterola i polinezasićenih masnih kiselina kao što su linolna kiselina, oleinska kiselina, i alfa-linoleinska kiselina.[27][28][29]

Toksičnost grožđa i suvog grožđa kod pasa[uredi]

Konzumacija grožđa i suvog grožđa predstavlja potencijalnu zdravstvenu opasnost za pse. Njihova toksičnost za pse može da uzrokuje da životinja razvije akutnu bubrežnu insuficijenciju (iznenadan razvoj zatajenja bubrega) sa anurijom (nedostatkom proizvodnje urina) i to može da ima fatalni ishod.[30]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Walker, A. R.; Lee, E.; Bogs, J.; McDavid, D. A. J.; Thomas, M. R.; Robinson, S. P. (2007). „White grapes arose through the mutation of two similar and adjacent regulatory genes”. The Plant Journal. 49 (5): 772—785. PMID 17316172. doi:10.1111/j.1365-313X.2006.02997.x. 
  2. ^ Waterhouse, A. L. (2002). „Wine phenolics”. Annals of the New York Academy of Sciences. 957: 21—36. PMID 12074959. doi:10.1111/j.1749-6632.2002.tb02903.x. 
  3. ^ Brouillard, R.; Chassaing, S.; Fougerousse, A. (2003). „Why are grape/fresh wine anthocyanins so simple and why is it that red wine color lasts so long?”. Phytochemistry. 64 (7): 1179—1186. PMID 14599515. doi:10.1016/S0031-9422(03)00518-1. 
  4. ^ Top 20 grape producing countries in 2012 Archived 13 July 2011[Date mismatch] at the Wayback Machine. faostat.fao.org
  5. ^ „The most widely planted grape in the world”. freshplaza.com. Arhivirano iz originala na datum 28. 4. 2013. 
  6. ^ „Production of Grape by countries”. UN Food & Agriculture Organization. 2011. Arhivirano iz originala na datum 13. 7. 2011. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  7. ^ Providência, R. (2006). „Cardiovascular protection from alcoholic drinks: Scientific basis of the French Paradox”. Revista portuguesa de cardiologia : orgao oficial da Sociedade Portuguesa de Cardiologia = Portuguese journal of cardiology : an official journal of the Portuguese Society of Cardiology. 25 (11): 1043—1058. PMID 17274460. 
  8. ^ Opie, L. H.; Lecour, S. (2007). „The red wine hypothesis: From concepts to protective signalling molecules”. European Heart Journal. 28 (14): 1683—1693. PMID 17561496. doi:10.1093/eurheartj/ehm149. 
  9. ^ Alcohol, wine and cardiovascular disease. American Heart Association
  10. ^ Alcohol. Harvard School of Public Health
  11. ^ Mukamal, K. J.; Kennedy, M.; Cushman, M.; Kuller, L. H.; Newman, A. B.; Polak, J.; Criqui, M. H.; Siscovick, D. S. (2007). „Alcohol Consumption and Lower Extremity Arterial Disease among Older Adults: The Cardiovascular Health Study”. American Journal of Epidemiology. 167 (1): 34—41. PMID 17971339. doi:10.1093/aje/kwm274. 
  12. ^ De Lange, D. W.; Van De Wiel, A. (2004). „Drink to Prevent: Review on the Cardioprotective Mechanisms of Alcohol and Red Wine Polyphenols”. Seminars in Vascular Medicine. 4 (2): 173—186. PMID 15478039. doi:10.1055/s-2004-835376. 
  13. ^ Das, S.; Das, D. K. (2007). „Resveratrol: A therapeutic promise for cardiovascular diseases”. Recent patents on cardiovascular drug discovery. 2 (2): 133—138. PMID 18221111. doi:10.2174/157489007780832560. 
  14. ^ Sato, M.; Maulik, N.; Das, D. K. (2002). „Cardioprotection with alcohol: Role of both alcohol and polyphenolic antioxidants”. Annals of the New York Academy of Sciences. 957: 122—135. Bibcode:2002NYASA.957..122S. PMID 12074967. doi:10.1111/j.1749-6632.2002.tb02911.x. 
  15. 15,0 15,1 LeBlanc, MR (2005). „Cultivar, Juice Extraction, Ultra Violet Irradiation and Storage Influence the Stilbene Content of Muscadine Grapes (Vitis Rotundifolia Michx. PhD Dissertation. Louisiana State University. Arhivirano iz originala na datum 12. 10. 2007. 
  16. ^ Li, X.; Wu, B.; Wang, L.; Li, S. (2006). „Extractable Amounts oftrans-Resveratrol in Seed and Berry Skin inVitisEvaluated at the Germplasm Level”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (23): 8804—8811. PMID 17090126. doi:10.1021/jf061722y. 
  17. 17,0 17,1 Cantos, E.; Espín, J. C.; Tomás-Barberán, F. A. (2002). „Varietal differences among the polyphenol profiles of seven table grape cultivars studied by LC-DAD-MS-MS”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 50 (20): 5691—5696. PMID 12236700. doi:10.1021/jf0204102. 
  18. ^ Berry Health Berry Symposium Abstracts & Research from the 2007 International Berry Health Benefits Symposium Archived 19 December 2014[Date mismatch] at the Wayback Machine., Berry Health Berry Symposium, June 2007
  19. ^ Resveratrol. Pennington Nutrition Series 2005 No. 7. pbrc.edu
  20. ^ Gu, X.; Creasy, L.; Kester, A.; Zeece, M. (1999). „Capillary electrophoretic determination of resveratrol in wines”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 47 (8): 3223—3227. PMID 10552635. doi:10.1021/jf981211e. 
  21. ^ Ector BJ, Magee JB, Hegwood CP, Coign MJ (1996). „Resveratrol Concentration in Muscadine Berries, Juice, Pomace, Purees, Seeds, and Wines”. Am. J. Enol. Vitic. 47 (1): 57—62. Arhivirano iz originala na datum 19. 11. 2006. 
  22. ^ Pastrana-Bonilla, E.; Akoh, C. C.; Sellappan, S.; Krewer, G. (2003). „Phenolic Content and Antioxidant Capacity of Muscadine Grapes”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 51 (18): 5497—5503. PMID 12926904. doi:10.1021/jf030113c. 
  23. ^ Mattivi, F.; Guzzon, R.; Vrhovsek, U.; Stefanini, M.; Velasco, R. (2006). „Metabolite Profiling of Grape: Flavonols and Anthocyanins”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (20): 7692—7702. PMID 17002441. doi:10.1021/jf061538c. 
  24. ^ Bagchi, D.; Bagchi, M.; Stohs, S. J.; Das, D. K.; Ray, S. D.; Kuszynski, C. A.; Joshi, S. S.; Pruess, H. G. (2000). „Free radicals and grape seed proanthocyanidin extract: Importance in human health and disease prevention”. Toxicology. 148 (2–3): 187—197. PMID 10962138. doi:10.1016/S0300-483X(00)00210-9. 
  25. ^ Agarwal, C.; Singh, R. P.; Agarwal, R. (2002). „Grape seed extract induces apoptotic death of human prostate carcinoma DU145 cells via caspases activation accompanied by dissipation of mitochondrial membrane potential and cytochrome c release”. Carcinogenesis. 23 (11): 1869—1876. PMID 12419835. doi:10.1093/carcin/23.11.1869. 
  26. ^ „Grapes”. American Cancer Society. 1. 11. 2011. Arhivirano iz originala na datum 9. 8. 2013. Pristupljeno 7. 2. 2018. 
  27. ^ Beveridge, T. H. J.; Girard, B.; Kopp, T.; Drover, J. C. G. (2005). „Yield and Composition of Grape Seed Oils Extracted by Supercritical Carbon Dioxide and Petroleum Ether: Varietal Effects”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 53 (5): 1799—1804. PMID 15740076. doi:10.1021/jf040295q. 
  28. ^ Crews, C.; Hough, P.; Godward, J.; Brereton, P.; Lees, M.; Guiet, S.; Winkelmann, W. (2006). „Quantitation of the Main Constituents of Some Authentic Grape-Seed Oils of Different Origin”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (17): 6261—6265. PMID 16910717. doi:10.1021/jf060338y. 
  29. ^ Tangolar, S. G. K.; Özoğul, Y. I.; Tangolar, >S.; Torun, A. (2009). „Evaluation of fatty acid profiles and mineral content of grape seed oil of some grape genotypes”. International Journal of Food Sciences and Nutrition. 60 (1): 32—39. PMID 17886077. doi:10.1080/09637480701581551. 
  30. ^ Raisins/Grapes Archived 29 September 2007[Date mismatch] at the Wayback Machine.. The Merck Veterinary Manual

Literatura[uredi]

  • Creasy, G. L. and L. L. Creasy (2009). Grapes. (Crop Production Science in Horticulture). CABI. ISBN 978-1-84593-401-9. -

Spoljašnje veze[uredi]

  • Mediji vezani za članak Grožđe na Vikimedijinoj ostavi