Козаре

Координате: 42° 55′ 28″ С; 22° 05′ 26″ И / 42.9245° С; 22.090666° И / 42.9245; 22.090666
С Википедије, слободне енциклопедије

Козаре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 318
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 28″ С; 22° 05′ 26″ И / 42.9245° С; 22.090666° И / 42.9245; 22.090666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина369 m
Козаре на карти Србије
Козаре
Козаре
Козаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Козаре је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 318 становника.

Положај[уреди | уреди извор]

Село се налази на граници Грделичке клисуре према околини варошице Власотинце. Оно је у долини Козарске или раније зване Рупске реке, десне притоке Јужне Мораве. Од околних варошица, Власотинца на североистоку и Грделице на југозападу, село је удаљено по 5,5 км.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Данашње Козаре основано је у другој половини 18. века. По опште раширеној традицији, њега је основао досељеник из Магарева у околини Битоља.

Козаре је било 1879. године место у Власотиначком срезу. Ту је пописано 24 куће са 130 душа, међу којима није било писменог човека(!?), а број пореских глава износио је 30.[2]

Козарска школа која постоји од пре, прекинула је рад због српско-турског рата. Та школа је потпадала под Дадињску општину, а у њу су полазила деца из Дадинца, Сејанице, Козара, Ладовице, Орашја и Кукавице. Школа је била основна, мушка, црквеног духа, са неколико ученика (било 40, па спало на 10), без поделе на разреде. Смештена у једној соби, средње величине и високе таванице, црквене куће у Козарима. Издржавала се од прихода козарске цркве и прилога појединаца. Учитељ је био из Лесковца, са годишњом платом од 1200 гроша. У школи није било инвентара, а учило се читање из читанке, катехизис и мала историја.[3]

Крајем 19. века у овом селу на Козарачкој реци била је изграђена радионица за израду гајтана. Власник је био Коста Илић Мумџија са синовима. Радионица је радила око 10 година, а затим је пресељена у село Стројковце, па у Вучје.

У овом селу постоји црква Светог Николе. Црква и српска школа потичу с краја турске владавине. Око цркве је раније било и старих гробова, који се сада не виде. У горњој махали постоји и сеоски крст.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Козаре живи 286 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 376
1953. 376
1961. 400
1971. 419
1981. 398
1991. 365 353
2002. 362 379
2011. 318
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
362 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Др Јован Трифуноски, Грделичка клисура: Природне лепоте и географске одлике
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]