Пређи на садржај

Кумандинци

С Википедије, слободне енциклопедије
Кумандинци
Региони са значајном популацијом
 Русија2.892
Језици
Алтајски језик (кумандински дијалекат)
Религија
шаманизам, бурханизам, православље
Сродне етничке групе
Алтајци

Кумандинци, познати још као Куманди и Куманда, туркијски су староседелачки народ Централне Азије. Њихово пребивалиште је пре свега везано за Алтајску републику Руске Федерације. На пописима становништва из совјетског периода Кумандинци нису признавани као посебан народ, већ су третирани као подгрупа Алтајаца. Тек од 2002. године Кумандинци су у Руској Федерацији признати као посебан народ.

Популација

[уреди | уреди извор]

По првом попису из 1926. године 6.335 Кумандинаца је живело на територији Русије. На попису 2010, њихов број је био само 2.892.[1] На попису из 1926. године су вероватно пребројани као Кумандинци сродни народи тадашње Русије. Неки Кумандинци, који су живели на обалама реке Бије, од реке Ку низводно, скоро до града Бијска и нижим деловима реке Катун, стопили су се до 1969. са етничким Русима.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Омељан Прицак тврдио је да је куман- у имену Кумандинаца има идентично значење као и имена дата другим Туркијским народима, као што су Кипчак и Половец (словенски термин за Кумане).[3][4]

Међутим, сеоци (кланови) Кумандинаца, имају различите митове о пореклу. L. Потапов предложио је теорију по којој су Кумандинци првобитно били федерација народа са различитим историјским позадинама: номади и сточари степских пашњака (Кумани), ловци тајге (Чуваши), пастири који су чували крда ирваса (Ненци) и рибари (Татари).[5]

"Кумандинци припадају Куманско-Кипчачкој конфедерацији (Полевеци у руским текстовима, Команси из византијских извора и Фолбанси из немачких текстова) и током периода од 800тих до 1230тих ови народи су свој политички утицај проширили на регион централноазијских степа од Алтаја до Кримског полуострва и Дунава. Иртиш са својим околним степама (све испод језера Зајсан) је био регион обитавања и интереса ове конфедерације. Без сумње су народи ове конфедерације преци данашњих Кумандинаца и Телеута, о чему сведочи њихов језик који је јако сличан језику Тоболско-Иртишких (Сибирских Татара) и Барабинских Татара, који сви заједно спадају у Кипчачку групу туркијских језика."[6]

До 17 века, Кумандинци су живели поред реке Чариш, близу ушћа са реком Об. Релокација ових народа на Алтај је уследила због невољности народа да руским властодршцима плате јасак (данак).[7] Н. Аристов је повезао Кумандинце и Челканце – са старим Турцима, који су у периоду од 6-8 века направили моћну номадску државу у Централној Азији, названу Гоктурка (Древна Турска).[8][9]

Потапов је такође истакао да су Кумандинци антрополошки сродни Уралским народима и сугерисао на то да су фенотипски више кавказоидни и мање источноазијатски као што су народи Алтаја.[10] Овај субјективни закључак се изродио на основу генетичког истраживања које је указало на то да већина мушкараца Кумандинаца припада подкладусима Западне Евроазије, хаплогрупама Y hromozoma, kao što su R1b ili N.[11] Međutim, većina ispitanih mitohondrijalnih DNK linija pripada severnoazijskoj haplogrupi C ili D.

Šest seoka(klanova) su identifikovana:[12]

Kumandijska seočka imena Predložene ethnolingvističke veze Period Beleške
Su (So) verovatno prototurski narodi; plemenska imena slična Su – Sogo, Soko, So i Soki – su sačuvana među Hakasima i Jakutima pre 4 veka [4][4][13]
Kubandi verovatno deo Kangarske konfederacije ; Kumani 7 vek [14]
Tastari verovatno deo Kangarske konfederacije, Kumani i/ili Asiji 7 vek [15]
Dijuti (Čuti) verovatno Tijeli (deo Gok turaka) 6 do 8 veka [16]
Čabaš (Čabat) verovatno Čuvaši nepoznato [5]
Ton (Ton-Kubandi) verovatno Nenci, Tongdžoan (Altajski narodi) i/ili Tongaci (Tuvanci) 12 vek
(Skrivena istorija Mongolaca )[15]

U staroj turskoj legendi zabeleženoj u kineskim Žoušu analima (周書, 636 CE) kaže se da su preci Starih Turaka iz države (ili plemenskog poseda) nazvane „So”, živeli na teritorijama severno od teritorija Huna (koja u ovom slučaju očigledno znači Mongolija).[14][17][18][19]

Ime seoka Ton je objašnjeno kao etnonim koji oslikava njihovu ekonomsku specijalizovanost, jer ta reč znači „irvas” ili „uzgajivači irvasa”.[20] Daleki preci ovog kumandinskog seoka Ton su bili uzgajivači irvasa, opisani u lovačkim legendama i bajkama Kumandinaca, kako muzu irvase (što je povezano sa kumandinskim planinskim duhovima). Legende o uzgajanju i muži irvasa pripadaju udaljenim istorijskim precima jednog dela Kumandinaca, koji pripadaju kumandinskom etnopostanju od južnoneneckih plemena, koji su uzgajali irvase za jahanje, ali takođe koristili u ishrani i za pravljenje odeće.

Jezik

[уреди | уреди извор]

Kumandinci govore kumandinskim dijalektom severnoaltajskog jezika ili severnoaltajske grupe dijalekata altajskog jezika.

Videti

[уреди | уреди извор]
  • Komi – slično nazvani ali verovatno nepovezani narodi Urala.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Beleške

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rezultati popisa 2010. u Rusiji, Nacionalni sastav stanovništva”. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 07. 09. 2017. 
  2. ^ Potapov (1969), стр. 21
  3. ^ Pritsak O., "Stammesnamen und Titulaturen der altaischen Volker. Ural-Altaische JahrMcher", Bd. 24, 1952, Sect. 1–2, pp. 49–104
  4. ^ а б в Potapov (1969), стр. 58
  5. ^ а б Potapov (1969), стр. 47, 62, 54, 60
  6. ^ Potapov (1969), стр. 59
  7. ^ Potapov (1969), стр. 56–69
  8. ^ Aristov N. A., Notes on ethnic composition of Türkic tribes and nations//Olden Times Alive, 1896, v. 3–4, p. 341
  9. ^ Potapov (1969), стр. 14, 53
  10. ^ Potapov (1969), стр. 19
  11. ^ Dulik, MC; Zhadanov, SI; Osipova, LP; Askapuli, A; Gau, L; Gokcumen, O; Rubinstein, S; Schurr, TG (2012). „Mitochondrial DNA and Y chromosome variation provides evidence for a recent common ancestry between Native Americans and Indigenous Altaians”. Am. J. Hum. Genet. 90: 229—46. PMC 3276666 Слободан приступ. PMID 22281367. doi:10.1016/j.ajhg.2011.12.014. 
  12. ^ W. Radloff "Aus Sibirien", Bd. 1, p. 212
  13. ^ Pritsak О. "Das Abakan- und Čulymtürkische und das Schorische"//Jean Deny et al. (Hrsg.): Philologiae Turcicae Fundamenta, Wiesbaden, 1959, p. 600
  14. ^ а б Potapov (1969), стр. 54
  15. ^ а б Potapov (1969), стр. 60
  16. ^ Potapov (1969), стр. 14, 59
  17. ^ N. Aristov je napomenuo: "Plemenski posed So, koji se prostire severno od teritorija Huna, današnja Mongolija, bi trebalo da bude sa severne strane planine Altaj, pošto su južne padine deo teritorija Huna... Odatle, sa dovoljnim stepenom sigurnosti se može zaključiti da su legendarne preteče Turaka potekli iz plemena So koji su živeli na severniom padinama planine Altaj i da je klan So mali podsetnik postojanja ne tako malog plemena u praistoriji." Aristov N.A., Notes on ethnic composition of Türkic tribes and nations//Olden Times Alive, 1896, Vol. 3-4, p. 279
  18. ^ Liu Mau-tsai, "Die chinesischen Nachrichten zur Geschichte der Ost-Türken", vol. 1, pp. 5–6, vol. 2, pp. 489–490, Wiesbaden, 1958
  19. ^ Potapov (1969), стр. 53
  20. ^ Potapov (1969), стр. 60, 61

Reference

[уреди | уреди извор]
  • Potapov, Leonid P. (1969). Ethnic composition and origin of Altaians. Historical ethnographical essay. St. Petersburg. 
Kumandinci на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kumandinci&oldid=27674342”