Balneoterapija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Balneoterapija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostFizikalna medicina
MeSHD001452

Balneoterapija (lat. balneum - „купање“), je metoda lečenja koja se zasniva na primeni mineralne vode, lekovitih gasova, i blata (peloida). Efekti balneoterapije se baziraju, pre svega, na hemijskom i mineralnom sastavu satojaka i njihovoj apsorpciji. Mineralne vode su prirodne vode temperature preko 20°C, koje u sebi sadrže više od 1 g/l rastvorenih mineralnih materija (silicijum, sumpor, selen, radijum itd) i imaju male količine materija sa jakim fiziološkim delovanjem (radioaktivni radon, jod). Pored terapeutskih učinaka kod raznih bolesti i povreda, balneoterapija pomaže psihofizičkom opuštanju i relaksaciji njenih korisnika uključujući tu i promenu klime, sredine, dijetetski režim ishrane (redukciona ishrana), aktivni i pasivni psihofizički odmor. Razvoj savremene tehnologije danas je omogućio da sve veći broj ljudi uživa u prednostima balneoterapije u svojim kućama koje su njeni korisnici opremili potrebnim sistemima i mineralnim vodama.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

"Posle kupanja"(Vilijam-Adolf Bugro) - 19. vek

Blagodeti termalnih voda čoveku su odavno bile poznate, a njima su se naveliko služili Rimljani, Grci i Egipćani. Hipokrat (460. p. n. e.-375. p. n. e.) prvi je poučavao lekovite učinke morske vode i morskih krajeva na ostrvu Kos, na arhipelagu Dodekanesos u Egejskom moru.

Legenda kaže da je do te spoznaje došao posmatrajući blagotvoran učinak mora na oštećene ruke ribara. Shvatio je da morska voda smanjuje rizik od infekcije i obnavlja ćelije te podstiče izmenu minerala i toksina između krvi i vode. Koliko su Stari Grci izuzetno cenili blagotvorni učinak mora piše grčki pesnik Euripid (480. p. n. e.-460. p. n. e.);"More vraća zdravlje čoveku“, a grčki filozof Platon (428. p. n. e.-437. p. n. e.) rekao je da more ispira sve čovjekove boljke.

Upotreba lekovite gline (peloida) u narodnoj medicini seže u praistorijsko doba. Najstariji dokazi o primeni peloida datiraju iz praistorije u oblasti Kalambo vodopada na granici između Zambije i Tanzanije. Kalcijumom bogate bela glina pronađena je pored kostiju Homo habilisa (neposrednog prethodnika Homo sapiensa). Autohtoni narodi širom sveta i dalje koriste glinu za lečenje mnogih bolesti.[2] Prva zabeležena upotreba gline u medicinske svrhe seže do antičkog doba i Mesopotamije 2500. p. n. e.[3]

U Egiptu, Kleopatra je koristila peloid da se sačuva njen ten, a faraonovi lekari su koristili paloid za lečenje raznig zapaljenjskih procesa i kao antiseptik. Peloid je otkriven i kao sastojak u impregnaciji mumija.[3]

Francuski naučnik René Quinton koji je proučavao morsku vodu 1897. došao je do zaključka da je ljudski organizam analogan morskoj vodi jer ima jednak sastav minerala. Ova istraživanja on je1906. objavio u knjizi "Morska voda, organski medij", u kojoj je ukazao na hemijsku sličnost između krvne plazme i morske vode.

Klod Bernar je otkrio da se ljudsko telo sastoji od 70% vode, a zajednički sa René Quinton oni su proučavali sastav krvi, međućelijske tečnosti i limfe.

Banjsko lečilište iz 1647.

Balneoterapija je bila vrlo popularna tokom Renesanse. Mišel Ejkem de Montenj (franc. Michel Eyquem de Montaigne; 28. februar 1533. — 13. septembar 1592), francuski mislilac, moralista, političar i književnik iz doba Renesanse, na primer, često je putovao i u lekovitim vodama lečilišta (ital. Bango di Lucca u Italiji lečio njegove probleme sa kamenom u bubregu.[4]

Balneoterapija svoju ekspanziju kao medicinska metoda lečenja počela je u 18. veku i istu nastavila u 19. veku i 20. veku, sve do 80 i 90 godina kada balneoterapija doživljava vrhunac razvoja. Zbog brojnih nedostataka u lečenju toga doba i farmakomedicinskih nepoznanica, skoro sve bolesti bez posebnog tretmana lečene su na isti način, pa je bilo dosta neželjenih dejstava balneoterapije. Danas to više nije slučaj, s obzirom na veliki napredak farmakologije u 20. veku. Trenutne, indikacije za primenu termalnih voda su mnogo jasnije. Danas, balneoterapiju nekoriste samo bolesni i starije osobe, već u balneoterapiju sve više primenjuju i mlađe osobe i sportisti koji ovu vrstu terapije koriste za oporavak organizma, odmor, i očuvanje zdravlja.[5]

Galerija - balnoterapija kroz istoriju

Mehanizmi balneoterapije[uredi | uredi izvor]

Nije potrebno da ste bolesni ili da ste stari da bi išli u banju. Svakodnevni život nas toliko okupira i iscrpljuje, što dovodi do stalnog stresa. Zato se savetuje najmanje jednom godišnje da balneoterapijom oslobodimo naše telo napetosti i poboljšamo naše zdravlje.[5]
  • Balneoterapija predstavlja kompleks nadražaja organizma bolesnika prirodnim faktorima.
  • Odgovor organizma je reaktivni proces koji on ispoljava u fazama.
  • Reaktivni proces u organizmu nakon balneoterapije, se ne završava na efektornom aparatu, već produžava svoje trajanje nakon završetka delovanja prirodnog faktora, u koji se sukcesivno uključuju pojedini funkcionalni sistemi organizma, do ćelijskog i molekularnog nivoa.
  • Ovaj složeni kompleks reakcija organizma započinje nakon primarnog kontakta balneofaktora sa nervnim i drugim ćelijskim strukturama u tkivima i organima na površini organizma. U ćelijama ovih organa se odvijaju lokalni biohemijski procesi koji pretvaraju energiju prirodnih faktora u nervni proces. Ova reakcija može biti pozitivna i negativna, što zavisi od odnosa između reaktivnih sposobnosti organizma sa jedne i fizičko-hemijskih svojstava i doze primenjenog prirodnog faktora.

Suština problema u dejstvu prirodnih faktora leži u iznalaženju adekvatnog odnosa između doze prirodnih faktora i opšte reaktivnosti organizma, što nameće neophodnost definisanja pojma balneoterapijske doze.[1]

Balneoterapijska doza[uredi | uredi izvor]

Balneoterapijska doza je determinisana sledećim faktorima:[1]

  • intenzitetom nadražaja; temperaturom kupke, intenzitetom mehaničkog dejstva i koncentracijom mineralnih elemenata rastvorenih u vodi,
  • trajanjem procedure; hladne kupke se primenjuju nekoliko minuta, dok je interval za tople kupke veoma promenjljiv i kreće se od 15-60 minuta i
  • površinom tela; koja uglavnom zavisi od stanja kardiovaskularnog sistema, pri čemu se mogu primeniti delimične, polovinske, tričetvrtinske i cele kupke.

Balneoterapija u etapama[uredi | uredi izvor]

Balneoterapija kod reumatskih bolesti, a posebno u njihovoj zapaljenjskoj fazi, sprovodi se postupno kroz sledeće etape (faze):[1]

Faza poštede; traje prvih nekoliko dana lečenja (1-5 dana), kada su sve procedure kraćeg trajanja i slabijeg intenziteta, odnosno balneoterapijska doza treba da bude poštedna (temperatura vode maksimalno 35-36°C, koncentracija mineralnih materija niža a dejstvu procedura izlaže se manja površina tela).

Faza pune balneoterapijske doze; koja traje (5-7-15 dana, u zavisnosti od ukupne dužine trajanja balneoterapijske kure), u kojoj se primenjuje puna balneoterapijska doza lečenja.

Faza konsolidacije ili završna etapa koju karakteriše smanjenje svih elemenata balneoterapijske doze, kako bi se bolesnik pripremio za povratak u sredinu iz koje je došao.

Vrste lekovitih voda[uredi | uredi izvor]

Boce sa mineralnom vodom iz 1928.
Termalne vode Niške Banje u sebi sadrže i radioaktivni radon
Planina od gline u Nacionalnom parku „Okamenjena šuma“ u Arizoni. Bele trake predstavljaju čistu glinu bentonit[6] koja se koristi u lečenju peloidnom.
Mineralna voda za piće u sebi sadrži pored minerala i 1 g/l CO2
Bazen sa termomineralnom vodom
Pamukale, jedan od najposećenijih izvora termomineralne vod

Uobičajeni minerali sastojci u banjskim vodama su natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe ali i arsen, litijum, kalijum, mangan, brom, jod, pa se lekovite vode prema svom sastavu i poreklu dele na;[7][8]

Sumporovodonične (sulfidne) vode

Ova grupa obuhvata vode lekovitih svojstava, koja se karakterišu sadržajima slobodnog sumporvodonika i hidrosulfidnog jona (H2S+HS-). Koja sulfidna komponenta će biti dominantna u nekoj vodi, zavisi od kiselosti, odnosno alkalnosti, sredine. U kiselim vodama prvenstveno je prisutan H2S, a u alkalnim jon H2S-.

Sumporvodonične mineralne vode karakterišu se velikom raznovrsnošću hemijskog sastava, mineralizacije i koncentracije H2S i H2S-. U okviru ove grupe voda sreću se: hidrokarbonatne, sulfatne i hloridne vode, sa visokim mineralizacijom koja često premašuju 500 g/L.

Sumporvodoni čne vode se u balneologiji koriste za kupanje u toku lečenja npr. kožnih, reumatskih, nervnih i drugih bolesti.

Bromne i jodne mineralne vode

Bromne i jodne mineralne vode spadaju u grupu visokomineralizovanih voda hloridne klase, natrijumske, natrijumsko-kalcijumske i kalcijumske-natrijumske grupe, kod kojih u gasnom sastavu preovlađuju metan i azot. One u svom sastavu imaju Br veći od 25 mg/l, i jod veći od 5 mg/l.

Ova grupa lekovitih voda u balnekologiji koristi se za pijenje i kupanje bolesnika.

Radioaktivne mineralne vode

Ova grupa mineralnih voda karakteriše se povećanim sadržajima radioaktivnih elemenata. Da bi se određena grupa voda tretirala kao radioaktivna neophodno je da sadržaji radioaktivnih elemenata budu veći od ovih graničnih vrednosti:

Ra > 1 · 10-11 g/l,
U > 3·10-5 g/li
Rn > 1.85 · 102 Bq/l.

Na osnovu preovlađujućih radioaktivnih elemenata u mineralnoj vodi, radioaktivne vode mogu se svrstati u radijumske, radijumsko-radonske, radonske i uranijumske. U balneologiji se najčešće koriste radonske i radonsko-radijumske vode.

Uloga pojedinih minerala i mikroelemenata[uredi | uredi izvor]

Uloga pojedinih minerala i mikroelemenata lekovitih voda u balneoterapiji ogleda se u sledećem;

Alkalni katjonski[uredi | uredi izvor]

Natrijum

Kalijum

Litijum

Alkalni zemnokatjonski[uredi | uredi izvor]

Kalcijum

Magnezijum

Stroncijum

Mikroelementi u tragovima[uredi | uredi izvor]

Mikroelement Funkcija
Silicijum
  • Učešćestvuje u sintezi i regeneraciji molekula u dermu kože.
  • Deluje sedativno (smirujuće) i antiinflamatorno.
Molibden
Jod
Selen
  • Neutrališe slobodne radikale.
  • Povećava aktivnost glutation peroksidaze, keratinocita i fibroblasta.
  • Stabilizuje molekule keratina na nivou disulfida.
Bakar
  • Neophodan u metabolizmu superoksid dismutaze (antiradikalski učinak).
  • Ima antizapaljenjski učinak.
  • Učestvuje u sintezi i regeneraciji makromolekula kože (molekula tropokolagena i elastina).
  • Učestvuje u metabolizmu tirozinaze (u melanogenezi).
Gvožđe
  • Poboljšava aktivnost katalaze (antiradikalska odbrana).
  • Utiče na rad imunskog sistema.
  • Učestvuje u sintezi i regeneraciji makromolekula kože (katalizuje hidroksilaciju lizina u kolagen).
Mangan
  • Učestvuje u sintezi i regeneraciji makromolekula u dermu (glikozaminglicin).
  • Neophodna u aktivnosti tirozina (u melanogenezi).
  • Utiče na aktivnost enzima.
  • Uključen u imune funkcije.
Cink

Navedeni podaci se odnose na pojedinačno (izolovano) dejstvo svakog od navedenih elemenata. U prirodi je teško naći vode koje izolovano sadrže navedene elemente sa njihovim svojstvima, jer su one najčešće rastvor većeg broja elemenata. Zato farmakološke učinke termalnih voda treba sagledavati u celini, imajući uvek u vidu kumulativno dejstvo njegovih sastojaka. Pri razmatranjima dejstva pojedinih minerala, takođe treba uzeti u obzir njihovu relativnu koncentraciju, sinergističko dejstvo i antagonistički učinak sastojaka lekovitih voda.[5],[9]

Indikacije za balneoterapiju[uredi | uredi izvor]

Reumatske (degenerativne) bolesti jedna su od njčešćih indikacija za balneoterapiju

Balneoterapijom se poboljšava obim pokreta u zglobovima, jačaju mišići, smanjuje grč mišića, održava ili poboljšava pokretljivost, ublažava bol, popravlja narušena cirkulacija ili uopšteno smanjuju patnje bolesnika.[10],[11][12] Terapijsku balneoterapiju propisuje i njeno sprovođenje kontroliše lekar specijalista fizijatar. Najčešće medicinske indikacije za njenu primenu su;[13]

Kontraindikacije[17][uredi | uredi izvor]

Spa centar
  • Bolesti srca, maligna hipertenzija, srčane mane. Osobe sa ovim bolestima ne smeju koristiti hipertermalne vode.
  • Trudnoća
  • Akutne zarazne bolesti
  • Maligni tumori
  • Tromboza arterija i vena
  • Akutno pijanstvo

Da li će se lekar odlučiti na primenu balneoterapijskih procedura ili su one kontraindikovane, zavisi od stadijuma i aktivnosti bolesti, a posebno od stanja konkretnog zgloba. Pri tome se pored ostalog, lekari fizikalne medicine, rukovode i laboratorijskim analizama, pre svega, brzinom sedimentacije eritrocita, pa se tako npr. aplikacija blata-peloida izbegava ako je sedimentacija u prvom satu viša od 60. Takođe, se jako tople kupke i peloid ne primenjuju na zglobu sa izraženim sinovitisom, jer je u balneologiji prihvaćeno pravilo da je zbog hiperemija koju izaziva, primena toplotnih procedura kontraindikovana kod artritisa.

Način primene[uredi | uredi izvor]

Kupanje (kupke): ili uranjanje tela ili dela tela u lekovitu vodu, najčešće je u kadama ili bazenima
Vrelo Školska česma u Niškoj Banji, čija se mineralna voda, temperatura od 17-19°C, u balneoterapiji koristi u obliku pijenja
Osim šgo ga deca koriste za igru, blato se koristi i za lečenje brojnih kožnih i reumatskih bolesti

Kupanje (kupke): ili uranjanje tela ili dela tela u lekovitu vodu, najčešće u kadama ili bazenima.

  • Prema površini tela koje se izlaže lekovitoj vodi (što uglavnom zavisi od stanja kardiovaskularnog sistema) kupke mogu biti, delimične, polovinske, tričetvrtinske i cele kupke.
  • Prema temperaturi vod razlikujemo indiferentne kupke temperature (34-36°C) i hipertermalne kupke temperature (40-42°C). Lekovita voda koja se se koristi u kupatilima najčešće je temperature (34-36°C) koju većina bolesnika veoma dobro podnosi jer deluju sedativno.
  • Trajanje kupanje je u rasponu od 15 do 25 (60) minuta.
  • Topla voda može biti primenjena i u obliku kiše,(35-36°C) a trajanje seanse mora biti kratkotrajno, 5-7 minuta.
  • Mineralne vode mogu se primeniti i direktnom aplaikacijom na određenu površinu tela, pa čak i primenom vode pod pritiska na kratkom rastojanju od 6-12 atmosfera.

Pijenje mineralne vode: najčešće na prazan želudac ili nakon obroka

Inhaliranje gasa ili aerosola: ili unošenje u disajne puteve lekovitog gasa ili disperzije sitnih čestica lekovite vode.

Peloidi (lekovita blata): mogu biti mineralnog ili organskog porekla, a koriste se u obliku kupke ili obloga. Blata se sastoje od organskih materija sitnozrnaste strukture i peloidnih su osobina. Peloidni muljevi su najčešće temperature 40-42°C i apliciraju se u trajanju od 15-30 minuta pre nežnog čišćenja i tuširanja. Njihova primena je naročito delotvorna kod reumatskih bolesti ekcema i psorijaze.

Lokalno primenjen peloid koji se kombinuje sa termomineralnom kupkama potenciraj povoljni uticaj balneoterapije i dovode do poboljšanja cirkulacije u zahvaćenom delu tela (zglobu ili mišićima), smiruje bolove i poboljšanja mobilnost bolesnika. Dejstvo kupki i peloida je vrlo povoljno kod vanzglobnog reumatizma, naročito kod fibromialgičnih stanja i grčeva mišića, jer opuštanjem muskulature i analgetski dejstvom peloida nastaje prekid u „začaranom krugu“ (lat. circulus vitiosus)-u, grč-bol-grč.[1],[18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ dr Aleksandar Dimić Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti [1], Pristupljeno 02/2016.
  2. ^ Selinus, Olle; Alloway, B. J. (2005). Essentials of medical geology: impacts of the natural environment on public health. Academic Press. str. 446. ISBN 978-0-12-636341-8. 
  3. ^ a b ASU research Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. decembar 2008), Pristupljeno 08/2010.
  4. ^ Histoire de la médecine, 2. édition, Masson.
  5. ^ a b v g Salvador V. Laguarda Balneoterapia en Dermatología Hospital Casa de Salud de Valencia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2016), Pristupljeno 08/2010.
  6. ^ (jezik: engleski)
  7. ^ Вода; Владимир Стојановић;pp. 5; Горњи Милановац 2005.
  8. ^ Prof. Dr Veselin Dragišić Osnovi hidrogeologije, Mineralne Vode Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) 9 poglavlje
  9. ^ Falagas, M. E. (2009). „The therapeutic effect of balneotherapy: Evaluation of the evidence from randomized controlled trials”. International Journal of Clinical Practice. 63 (7): 1068. PMID 19570124. doi:10.1111/j.1742-1241.2009.02062.x. 
  10. ^ Mihajlović D., Stanković A., Marković Z., Karadžić M., Dimić A: Dejstvo prirodnih faktora u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji reumatskih bolesti, Klinička studija,Medicinski fakultet u Nišu,1989.
  11. ^ Verhagen, A. P.; De Vet, HC; De Bie, RA; Kessels, AG; Boers, M; Knipschild, PG; De Vet, Henrica CW; Verhagen, Arianne P (2004). „Balneotherapy for rheumatoid arthritis and osteoarthritis.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD000518. PMID 10796385. doi:10.1002/14651858.CD000518. 
  12. ^ Verhagen, A. P.; De Vet, HC; De Bie, RA; Kessels, AG; Boers, M; Knipschild, PG (1997). „Taking baths: the efficacy of balneotherapy in patients with arthritis. A systematic review”. J Rheumatol. 24 (10): 1964—71. PMID 9330940. 
  13. ^ Sukenik, S.; Flusser, D; Codish, S; Abu-Shakra, M (1999). „Balneotherapy at the Dead Sea area for knee osteoarthritis”. IMAJ. 1 (2): 83—85. PMID 10731301. 
  14. ^ Pizzoferrato A, Garzia I, Cenni E, Pratelli L, Tarabusi C: Beta-endorphin and stress hormones in patients affected by osteoarthritis undergoing thermal mud therapy. Laboratorio di Patologia Clinica Istituti Ortopedici Rizzoli, Bologna. Minerva Med 2000 Oct;91(10):239-45
  15. ^ Evcik, Deniz; Kizilay, B; Gökçen, E (2002). „The effects of balneotherapy on fibromyalgia patients”. Rheumatology International. 22 (2): 56—59. PMID 12070676. doi:10.1007/s00296-002-0189-8. 
  16. ^ Tsoureli-Nikita E, Menchini G, Ghersetich I, Hercogova J. Alternative treatment of psoriasis with balneotherapy using Leopoldine spa water. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2001 May;16(3):260-2.
  17. ^ Hartmann B. Heart failure. Are baths contraindicated? (interview by Dr. Ulrich Scharmer) MMW Fortschr Med. 2002 Mar 14;144(11):18.
  18. ^ Bellometti S; Galzigna L; Richelmi P; Gregotti C; Berte F: Both serum receptors of tumor necrosis factor are influenced by mud pack treatment in osteoarthrotic patients. Int J Tissue React 2002;24(2):57-64 (ISSN 0250-0868)

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балнеотерапија&oldid=27556929”