Varšava

Uredi veze
Koordinate: 52° 13′ 00″ S; 21° 02′ 00″ I / 52.216667° S; 21.033333° I / 52.216667; 21.033333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Glavni grad Varšava
polj. Miasto Stołeczne Warszawa
Pogled na grad
Kraljevski dvorac i Stub Sigismunda
Spomenik Nikoli Koperniku
Gradski park
Trg
Kraljevska ruta
Stari grad
Palata Vilanov
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Poljska
Vojvodstvo Vojvodstvo mazovsko
Osnovan13. vek
Status grada1323.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2023.Rast 1.863.056[1]
 — gustina3.601 st./km2
Aglomeracija (2023.)Rast 3.269.510[2]
Geografske karakteristike
Koordinate52° 13′ 00″ S; 21° 02′ 00″ I / 52.216667° S; 21.033333° I / 52.216667; 21.033333
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina78—116 m
Površina517,24 km2
Glavni grad Varšava na karti Poljske
Glavni grad Varšava
Glavni grad Varšava
Glavni grad Varšava na karti Poljske
Poštanski broj00-000
Pozivni broj22
Registarska oznakaWA, WB, WD, WE, WF, WH, WI, WJ, WK, WN, WT, WU, WW...A/C/E/X/Y, WW...F/G/H/J/W, WW...K/L/M/N/P/R/S/U/V, WX...Y, WX, WY
Veb-sajt
https://www.um.warszawa.pl/

Varšava (polj. Warszawa), zvanično Glavni grad Varšava (polj. miasto stołeczne Warszawa),[3] glavni je i najveći grad Poljske. Nalazi se na reci Visla, na istoku države. Ima skoro dva miliona stanovnika, odnosno preko tri miliona u širem području, što Varšavu čini sedmim gradom po naseljenosti u Evropskoj uniji.[4] Grad se prostire na površini od 517 km2 i sastoji se od 18 okruga. Smatra se alfa globalnim gradom,[5] kao i glavnim kulturnim, političkim i privrednim jezgrom zemlje. Administrativni je centar Vojvodstva mazovskog.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Poljska je od 1999. godine podeljena na 16 oblasti koje se nazivaju vojvodstva (polj. województwa)

Položaj[uredi | uredi izvor]

Varšava se nalazi na srednjem delu toka Visle u srednjomazovskoj niziji. Njena srednja nadmorska visina iznosi oko 100 m. Na terenu grada nalazi se nekoliko uglavnom veštački napravljenih uzvišenja. Grad se nalazi sa obe strane Visle. Varšava je udaljena oko 350 km od Karpata i Baltičkog mora.

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima Varšave je vlažna kontinentalna. Srednja godišnja temperatura oscilira oko 8 °C (-3 °C u januaru i 19 °C u julu). Godišnja količina padavina ne prelazi preko 680 mm a najvlažniji mesec u godini je jul.

Klima Varšave
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 13,8
(56,8) 		17,2
(63) 		23,0
(73,4) 		28,0
(82,4) 		32,8
(91) 		35,1
(95,2) 		35,9
(96,6) 		37,0
(98,6) 		31,1
(88) 		25,0
(77) 		18,9
(66) 		15,0
(59) 		37,0
(98,6)
Srednji maksimum, °C (°F) 0,4
(32,7) 		1,9
(35,4) 		6,8
(44,2) 		13,1
(55,6) 		19,3
(66,7) 		21,9
(71,4) 		23,6
(74,5) 		23,4
(74,1) 		17,9
(64,2) 		12,3
(54,1) 		5,5
(41,9) 		1,9
(35,4) 		12,3
(54,1)
Prosek, °C (°F) −3
(27) 		−2,3
(27,9) 		1,7
(35,1) 		8,2
(46,8) 		14
(57) 		17,6
(63,7) 		19,3
(66,7) 		18,3
(64,9) 		14
(57) 		8,2
(46,8) 		2,9
(37,2) 		−0,5
(31,1) 		8,2
(46,8)
Srednji minimum, °C (°F) −4,8
(23,4) 		−4,0
(24,8) 		−1,0
(30,2) 		3,1
(37,6) 		8,1
(46,6) 		11,3
(52,3) 		12,9
(55,2) 		12,3
(54,1) 		8,6
(47,5) 		4,4
(39,9) 		0,3
(32,5) 		−2,8
(27) 		4,0
(39,2)
Apsolutni minimum, °C (°F) −31,0
(−23,8) 		−27,2
(−17) 		−22,2
(−8) 		−7,2
(19) 		−2,8
(27) 		2,0
(35,6) 		4,0
(39,2) 		3,0
(37,4) 		−2,0
(28,4) 		−9,6
(14,7) 		−17,0
(1,4) 		−22,8
(−9) 		−31,0
(−23,8)
Količina padavina, mm (in) 22
(8,7) 		22
(8,7) 		28
(11) 		35
(13,8) 		51
(20,1) 		71
(28) 		73
(28,7) 		59
(23,2) 		49
(19,3) 		38
(15) 		37
(14,6) 		35
(13,8) 		520
(204,7)
Izvor: worldweather.org, Pogoda i Klimat

Istorija[uredi | uredi izvor]

Najvažniji događaji[uredi | uredi izvor]

Stari grad Varšave

Varšava je kroz istoriju prošla kroz razne dramatične trenutke. Grad je čak nekoliko puta rušen od osvajača. Najvažniji istorijski događaji su:[4]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Demografija
1950.1960.1970.1980.1990.1995.2000.2005.2012.2020.
822.0361.139.1891.315.6481.596.0731.655.6611.653.1121.610.4711.697.5961.715.5171,794,166

Dana 30. septembra 2003. u Varšavi je živelo 1.689.648 ljudi, od toga 908.814 žena i 780.834 muškaraca. U posebnim delovima grada broj stanovnika iznosio je:

  • Mokotuv (Mokotów) — 231.552
  • Južna Praga (Praga Południe) — 187.845
  • Vola (Wola) — 146.328
  • Ursinuv (Ursynów) — 137.716
  • Bjelani (Bielany) — 137.270
  • Srudmješće (Śródmieście) — 136.956
  • Targuvek (Targówek) — 123.232
  • Bemovo (Bemowo) — 105.030
  • Ohota (Ochota) — 93.192
  • Severna Praga (Praga Północ) — 74.304
  • Bialolenka (Białołęka) — 64.010
  • Vaver (Wawer) — 63.297
  • Žolibož (Żoliborz) — 50.934
  • Ursus (Ursus) — 44.312
  • Vlohi (Włochy) — 39.405
  • Rembertuv (Rembertów) — 21.751
  • Vesola (Wesoła) — 18.482
  • Vilanuv (Wilanów) — 14.032

Najgušća naseljenost je u Srudmješću (8772 ljudi/km²), a najmanja — Vilanuv (355 ljudi/km²). Prosečna za ceo grad iznosi 3258 ljudi/km².

Godine 1939, u Varšavi je živelo oko 1,3 miliona ljudi, dok je taj broj 1945. godine iznosio oko 420.000. Tokom komunističke vlasti, zbog nedostatka stambenog prostora, doseljavanje u Varšavu bilo je ograničeno. Ograničenja su ukinuta 1990.

2019. godine, oko 40.000 ljudi u Varšavi bili su stranci. Najviše je bilo Ukrajinaca, Vijetnamaca, Belorusa i Rusa. Posle početka vojne operacije u Ukrajini, preko 1,1 milion ukrajinskih izbeglica prošlo je kroz Varšavu. Prema zvaničnim procenama, oko 104.000 ukrajinskih izbeglica, od kojih su oko 17.000 mladi ljudi i deca, živi u Varšavi.[6]

železnička stanica na pruzi Varšava-Beč

Današnja Varšava[uredi | uredi izvor]

Samouprava[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa transformacijom sistema u Varšavi se vraća varšavska samouprava. Posle mnogih javnih diskusija 18. maja 1990. godine parlament usvaja uredbu o društvenom uređenju Varšave. 27. maja na demokratskim izborima građani Varšave izabrali su svoje predstavnike za sedam opština. Za predsednika skupština grada Varšave je izabrala urbanistu Stanislava Viganovskjego, koji je vršio ovu funkciju od 27. januara 1990. godine. Varšava po drugi put postaje temom rasprave parlamenta koji je 25. marta 1994. godine usvaja odredbu o podeli grada na 11 nezavisnih opština. U aprilu 1995. godine počinje sa radom Varšavski metro. Prvi gradonačelnik Varšave po novom ustavu postao je Leh Kačinjski.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Od avgusta 1994. Varšava je bila savez 11 opština: Varšava-centar, Varšava- Bialolenka (Warszawa-Białołęka), Varšava- Targuvek (Warszawa-Targówek), Varšava- Rembertuv (Warszawa-Rembertów), Varšava-Vaver (Warszawa-Wawer), Varšava-Vilanov (Warszawa-Wilanów), Varšava- Ursinuv (Warszawa-Ursynów), Varšava-Vlohi (Warszawa-Włochy), Varšava-Ursus (Warszawa-Ursus), Varšava-Bemovo (Warszawa-Bemowo), Varšava-Bjelani (Warszawa-Bielany). Usled reformi uvedenih 27. oktobra 2002. Varšava predstavlja samo jednu opštinu. Sem toga granice Varšave proširile su se tako da je Varšava dobila nadležnost i nad dotadašnju posebnu opštinu Vesela (Wesoła)

Trenutno je Varšava podeljena na 18 administrativnih delova. Svaki od njih poseduje ograničenu samoupravu.

Administrativna podela Varšave iz 2002. godine

Najvažnija prigradska naselja Varšave su:

Predsednik[uredi | uredi izvor]

U skladu sa Varšavskim ustavom od 27. oktobra 2002. predsednik Varšave se bira neposredno od strane građana, dok njegovi zamenici ne dolaze na funkciju izborima. U ovlašćenja predsednika spadaju između ostalih i upravljanje vlasništvom grada kao i nadzor nad skupštinama opština Varšave. Sadašnji (novembar 2007) predsednik Varšave je Hana Gronkjevič Valc (polj. Hanna Gronkiewicz Waltz), koja tu ulogu vrši od 5. decembra 2006. godine.

Gradska skupština[uredi | uredi izvor]

U gradskoj skupštini Varšave zaseda 60 odbornika. Oni se biraju na neposrednim, proporcijalnim izborima svake četiri godine. Kao i većina ostalih organa samouprave, gradska skupština se deli na komisije.

Odluke skupštine obično se donose većinom glasova, a potom se šalju gradonačelniku na potvrđivanje. Ukoliko gradonačelnik stavi veto na odluku skupština ima rok od 30 dana do donošenja nove odluke koja treba da se usvoji dvotrećinskom većinom. Svaka od 18 opština Varšave poseduje posebnu skupštinu opštine.

Sport[uredi | uredi izvor]

Stadion Narodovi

U Varšavi postoje dva prvoligaška kluba u poljskom fudbalu, kao i nekoliko manjih sportskih klubova. Najvažniji su Legija Varšava i Polonija Varšava.

Ova lista predstavlja najvažnije sportske klubove u varšavi kao i discipline u kojima su oni najbolji:

  • Legija Varšava — fudbal, košarka, mačevanje, odbojka
  • Polonija Varšava — fudbal, košarka, šah, atletika
  • Varšavianka — rukomet, plivanje
  • Gvardia Varšava — fudbal, boks
  • AZS AVF Varšava — rukomet
  • AZS politehnika Varšava — odbojka
  • MKS MDK Varšava — odbojka, šah
  • MOS Vola Varšava — odbojka

U Varšavi postoji i hipodrom, nekoliko natkrivenih klizališta, nekoliko desetina natkrivenih bazena, teniskih terena kao i dosta manjih i većih sportskih hala.

Kultura[uredi | uredi izvor]

Muzika[uredi | uredi izvor]

U Varšavi se nalazi Narodna Filharmonija. Gradu nedostaje koncertna hala te se zbog toga velike muzičke svečanosti uglavnom održavaju u Kongresnoj sali.

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Veliko Pozorište

U Varšavi postoji oko 30 većih pozorišta. Među njima su najvažniji Narodno Pozorište (sagrađeno 1765) kao i Veliko Pozorište (sagrađeno 1778). Značajno je i Pozorište Varšava, koji je organizator eksperimentalnih predstava.

Tokom leta većina varšavskih pozorišta ne radi.

Muzeji i galerije[uredi | uredi izvor]

U Varšavi postoje mnogi muzeji i galerije umetnosti, kako državni tako i privatni. U najvažnije spadaju: Zahenta (Zachęta), Centar Savremene Umetnosti (Centrum Sztuki Współczesnej) kao i Muzej Poljske Vojske (Muzeum Wojska Polskiego).

U najveće spadaju Narodni Muzej (Muzeum Narodowe) i njegove filijale: u Kraljevskom zamku i u Zamku u Vilanovu (Pałac w Wilanowie)

Od 31. jula 2004. otvoren je Muzej Varšavskog Ustanka (Muzeum Powstania Warszawskiego)

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Nova univerzitetska biblioteka

Varšava je najveći univerzitetski centar u Poljskoj. U njoj ima središte 66 škola. U najveće Varšavske škole spadaju:

  • Varšavski univerzitet (Uniwersytet Warszawski)
  • Univerzitet Kardinala Stefana Višinjskjego (Uniwersytet Kardynała Stefana Wyszyńskiego)
  • Varšavska Politehnika (Politechnika Warszawska)
  • Vojna Tehnička Akademija (Wojskowa Akademia Techniczna)
  • Glavna Trgovinska Škola (Szkoła Główna Handlowa)
  • Medicinska Akademija (Akademia Medyczna)

Studenti i učenici viših škola predstavljaju oko 29,2% populacije Varšave. Njihov broj je 2002. godine prešao 500.000.

Palata Čapski u kojoj se nalazi Akademija lepih umetnosti Varšave

Privreda[uredi | uredi izvor]

Trgovina[uredi | uredi izvor]

Varšava, a posebno varšavsko Srudmješće (Śródmieście), spada u najveće centre biznisa u srednjoj Evropi. Godine 2003, bilo je registrovano 268.307 firmi, a strani investitori su uložili u grad preko 650 miliona evra te godine. Varšava proizvodi preko 4,1% poljskog BDP.

Sam grad je 2003. godine donosio 5 162 324 zloti zarade zysku, a nezaposlenost je opala na 6,5%.

Industrija[uredi | uredi izvor]

Posle Drugog svetskog rata, komunističke vlasti su odlučile da od Varšave naprave važan centar teške industrije. U gradu je otvoreno nekoliko desetina velikih fabrika.

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Aerodrom Varšava — Terminal 1

Usled štete koja je nastala u Drugom svetskom ratu samo nekoliko saobraćajnica je ostalo u upotrebi. To je prouzrokovalo ogromne gužve u saobraćaju. Zbog toga dugo godina jedan od prioriteta grada bio je razvoj saobraćajnica

Varšava nema obilaznicu a veći deo saobraćaja na osi istok-zapad odvija se kroz centar grada. Trenutno traju radovi nad dvema obilaznicama. Prva od njih treba da udalji saobraćaj oko 10 km od centra, a druga treba da postane deo auto-puta A-2 (Berlin-Moskva)

Varšava ima jedan međunarodni aerodrom koji se nalazi jedva 10 km od užeg centra grada. Kroz taj aerodrom godišnje prođe preko 9 miliona putnika. Sa ovog aerodroma dnevno poleti oko 60 aviona. Ovo je najveći aerodrom u Poljskoj.

Postoji još jedan aktivan aerodrom u Varšavi. Njega koristi varšavski aero-klub, kao i mnogi vlasnici manjih aviona i helikoptera.

Sistem komunikacije grada Varšave sastoji se od autobuskih i tramvajskih linija, kao i metroa

Varšava ima oko 2.603 km autobuskih linija po kojima kruži oko 1.659 autobusa.

Tramvaj u Varšavi

Prva tramvajska linija u Varšavi otvorena je 11. decembar 1866. 26. marta 1908. Sve linije tramvaja koje su vukli konji su elektrificirane. Trenutno postoji 863 tramvaja i oko 470 km šina. Varšava ima 29 stalnih linija od kojih je jedna noćna.

Poslednja varšavska trolejbuska linija (linija 51) je ukinuta 1995. godine.

Prvi voz u Varšavi počeo je sa radom 1849. godine. Danas je u Varšavi jedna od najvećih železničkih petlji u Poljskoj

Institucije[uredi | uredi izvor]

U Varšavi kao prestonici Poljske i najvećem njenom gradu smeštena su glavna središta ministarstava kao i centri regionalnih i republičkih institucija. Najpoznatije među njima su:

  • Vrhovni Sud (Sąd Najwyższy)
  • Nacionalni Administrativan Sud (Naczelny Sąd Administracyjny)
  • Narodna Banka Poljske (Narodowy Bank Polski)
  • Štamparija papira od vrednosti (Giełda Papierów Wartościowych)
  • Televizija Poljska (Telewizja Polska)
  • Radio Poljska (Polskie Radio)

U Varšavi su smeštene i ambasade i konzulati drugih država.

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • Najduža ulica Varšave je ulica Pulavska (Puławska) — 10 km.
  • Najduža kuća je kuća u Kijovskoj (Kijowskiej) ulici (508 m)
  • Najviša građevina je Zamak Kulture i Nauke (Pałac Kultury i Nauki) (234 m).

Poznati Varšavljani[uredi | uredi izvor]

  • Kšištof Kamil Bačinjski (1921—1944), pesnik
  • Eugenijuš Bodo (1899—1943), glumac i pevač
  • Zbignjev Bžežinski (1928), savetnik američko predsednika
  • Frederik Šopen (1810—1849), kompozitor i pijanista
  • Marija Sklodovska Kiri (1867—1934), hemičarka
  • Lucina Ćvjerčakjevičova (1829—1901), autorka prve poljske kulinarske knjige
  • Vitold Gombrovič (1904—1969), pisac i dramaturg
  • Agnješka Holand (1948), režiser
  • Jacek Kačmarski (1957—2004), pesnik i pevač
  • Leh Kačinjski (1949—2010), predsednik Poljske
  • Ričard Kapušćinski (1932), pisac i novinar
  • Kšištof Kjeslovski (1941—1996), režiser
  • Ričard Kuklinjski (1930—2004), špijun CIA za vreme Hladnog rata
  • Vitold Lutoslavski (1913—1994), kompozitor
  • Adam Mihnik (1946), jedan od organizatora demokratske opozicije
  • Vladislav rimont (1867—1925), pisac
  • Vaclav Sjerpinjski (1882—1969), matematičar
  • Antoni Slonjimski (1895—1976), pesnik
  • Stefan Stažinjski (1893—1943), bio predsednik Varšave
  • Vladislav Špilman (1911—2000), kompozitor, pijanista i autor memoara
  • Stefan Vihecki (1896—1979), pisac i novinar
  • Stanislav Ignaci Vitkjevič (1885—1939), pisac, slikar i fotograf[7][8][9][10][11][12][13][14][15][16][17][18]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „GUS - Bank Danych Lokalnych”. bdl.stat.gov.pl. Arhivirano iz originala 22. 9. 2022. g. Pristupljeno 21. 9. 2022. 
  2. ^ „Population on 1 January by age, sex and NUTS 2 region”. Eurostat. Pristupljeno 29. 2. 2024. 
  3. ^ „Journal of Laws of Poland, position 1817, 2018”. Arhivirano iz originala 30. 8. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  4. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 21. ISBN 86-331-2112-3. 
  5. ^ „The World According to GaWC 2020”. GaWC – Research Network. Globalization and World Cities. Arhivirano iz originala 24. 8. 2020. g. Pristupljeno 31. 8. 2020. 
  6. ^ „Rok wojny i pomocy Ukrainie”. um.warszawa.pl/. access-date=3. 2. 2024. Pristupljeno 3. 2. 2024.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ Mala enciklopedija Prosveta (3. izdanje izd.). Beograd: Prosveta. 1978. str. 299-300. 
  8. ^ „Varšava – Grad Feniks”. putujuciranac.com. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  9. ^ „Varšava – grad koji se izdigao iz pepela Drugog svetskog rata”. zajednookosveta.com. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  10. ^ „Varšava”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  11. ^ „Znamenitosti Varšave koje morate obići”. balkanfun.travel. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  12. ^ „Varšava”. funtravelnis.rs. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  13. ^ „Welcome to the Official Tourist Website of Warsaw”. warsawtour.pl. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  14. ^ „Warsaw”. um.warszawa.pl/en. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  15. ^ „15 best things to do in Warsaw, Poland”. earthtrekkers.com. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  16. ^ „WARSAW”. encyclopedia.ushmm.org. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  17. ^ „Historic Centre of Warsaw”. whc.unesco.org. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  18. ^ „Warsaw”. britannica.com. Pristupljeno 28. 1. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Варшава&oldid=27533115”