Ivan Muker

ivan muker
Ivan Muker
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-06-25)25. jun 1914.
Mesto rođenja	Noj Pela, Donja Austrija, Austrougarska
Datum smrti	12. mart 1942.(1942-03-12) (27 god.)
Mesto smrti	Smederevska Palanka, Srbija
Profesija	metalski radnik
Delovanje
Član KPJ od	jula 1938.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
U toku NOB	komandant Kosmajskog NOP odreda
Heroj
Narodni heroj od	8. oktobra 1953.

Ivan Muker (Noj Pela, Donja Austrija, 25. jun 1914 — 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 25. juna 1914. godine u mestu Noj Pela (Neu Pella), u Donjoj Austriji. Roditelji su mu bili iz Daruvara u Slavoniji, a u Austriju su otišli za poslom. Otac mu je bio bravarski, a Ivan metalski radnik. Dobro je poznavao nemački jezik.

S porodicom se vratio 1917. godine u Daruvar, a posle toga je živeo u Pakracu, Bosanskom Brodu, Slavonskom Brodu, Kruševcu i u Smederevskoj Palanci. Posle odsluženja vojnog roka, 1937. godine, radio je kao metalostrugar u Fabrici vagona u Slavonskom Brodu, a zatim u Kruševcu. Bio je politički aktivan, pa su ga radnici birali za sindikalnog rukovodioca. Jula 1938. godine postao je članom Komunističke partije Jugoslavije, posle čega je bio uhapšen i mučen.

U Smederevsku Palanku vratio se, sa suprugom i ćerkom, 1940. godine. Tu se zaposlio u fabrici vagona „Jasenica“, kao poslovođa strugare, u kojoj je radilo oko stotinu mladića koje je on, od tada, okupljao i poučavao. Iste godine, s još dvojicom drugova, pristupio je prvoj partijskoj ćeliji obnovljene partijske organizacije Smederevske Palanke. Marta 1941. godine postao je i članom tek formiranog Mesnog komiteta KPJ za Smederevsku Palanku.

Posle kapitulacije Jugoslavije 1941. godine, ostao je u Palanci i, kao rukovodilac vojne komisije, vršio pripreme za stvaranje Palanačke partizanske čete. Zahvaljujući njegovu radu, otišlo je u partizane, već 6. jula, na dan formiranja te čete, oko šezdeset radnika. On je ostao u gradu i izvršavao partijske zadatke. Posle provale partijske organizacije 18. jula, prebacio se u četu 20. jula 1941. godine. U četi je najpre bio borac, ali već krajem 1941. godine postao je zamenik političkog komesara, a zatim i zamenik komandira i komandir Palanačke čete. Zatim je bio instruktor Štaba i komandant Kosmajskog partizanskog odreda od februara 1942. godine.

Istakao se u mnogim borbama Palanačke čete. Često je, koristeći se znanjem nemačkog jezika, zbunjivao Nemce. Znao ih je, naređujući im na njihovom jeziku, dovesti do partizanskih zaseda. Tako je, septembra 1941. godine, u Bašinu napao iz zasede i zapalio kola u kojima se nalazio nemački komesar. Razoružao je Nemce, skinuo im uniforme i, odevene u seljačka odela, ispratio ih u Palanku. Kada su, posle toga, Nemci pošli u poteru za partizanima i zauzeli položaj pred kafanom, u koju se sklonio sa svojim drugovima, izišao je pred njih preobučen u nemačku uniformu i sa šlemom na glavi i obratio im se na nemačkom jeziku. Iskoristio je zabunu nastalu među Nemcima i izvukao se s drugovima iz obruča. Posebno se istakao u borbi u Azanji, 28. septembra 1941. godine, kada je Palanačka četa, pod njegovom komandom, ubila 106 Nemaca, kao i u demolisanju železničkih stanica i u borbi s ljotićevcima u selu Kovaćcu. U Kusadku je zapalio nemačku kompoziciju s hranom, a transportnom vozu, koji je s vojskom išao iz Palanke, pustio je ususret lokomotivu i izazvao sudar. Učestvovao je i u borbama oko Užica, na Koranu i Pranjanima.

Posle Prve neprijateljske ofanzive, vratio se, s delom čete, a po naređenju Glavnog štaba Srbije, u Šumadiju, gde je s Kosmajskim partizanskim odredom svakodnevno vodio borbu s Nemcima. U svim borbama pokazivao je veliku brigu za svoje drugove. U borbi na Šarganu izneo je ranjenu drugaricu koja je ostala u snegu, a u selu Mravinjcu, kod Valjeva, u žestokoj borbi s ljotićevcima, jurišao je, i kada mu je nestalo municije, da spase ranjenog druga. Izveo je podvig i u selu Trešnjevici. Išao je na čelu kolone s komandantom Kosmajskog partizanskog odreda. Noću ih je zaustavila četnička patrola i uperila u njih puškomitraljez. Ivan Muker je sam zgrabio cev puškomitraljeza i oteo ga, a zatim, u borbi ubio mnogo četnika. Pritom je bio i sam lako ranjen, a komandant odreda je poginuo.

Februara 1942. godine, na sastanku članova KPJ iz odreda, bio je izabran za komandanta odreda. Odmah se istakao u borbi s Nemcima, kod Venčana, 28. februara, kao i u borbi s Nemcima na putu iz sela Miroslavca za Palanku, kada je bio teško ranjen. Pošto je preplivao reku, 6. marta se sklonio u Palanku. Međutim, Nemci su ga uskoro otkrili. Ubio se 12. marta na tavanu kuće u kojoj se sklonio, da ga ne bi Nemci uhvatili živa. Nemci su ga mrtvog obesili 13. marta 1942. godine na trgu, u centru Smederevske Palanke.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita 8. oktobra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja. Jedna od osnovnih škola u Smederevskoj Palanci nosi njegovo ime.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167