Rihard Avenarijus

Rihard Avenarijus
Lični podaci
Puno ime	Richard Avenarius
Datum rođenja	(1843-11-19)19. novembar 1843.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	18. avgust 1896.(1896-08-18) (52 god.)
Mesto smrti	Cirih, Švajcarska
Obrazovanje	Univerzitet u Lajpcigu
Filozofski rad
Epoha	Devetnaesti vek
Regija	Moderna filozofija
Interesovanja	epistemologija, saznanje, etika, politika
Ideje	Empiriokriticizam

Rihard Avenarijus (nem. Richard Avenarius; Pariz, 19. novembar 1843. — Cirih, 18. avgust 1896) je bio nemačko - švajcarski filozof i profesor u Lajpcigu i od 1877. u Cirihu.

Biografija

Njegovo delo „Kritik der reinen Erfahrung” („Kritika čistog iskustva”, 2 toma, 1888-90). izlaže izuzetno rigoroznu vrstu pozitivizma, poznatu kao empiriokriticizam, koji odbacuje dualizam percepcije i spoljašnjeg sveta u korist monizma u kome su sve znanje i misao ograničeni na čisto iskustvo. Empiriokriticizam je pristup svetu preko čistog iskustva, a čisto iskustvo je naprosto dato, i lišeno je bilo kakvih pretpostavki. Prema principu najmanje energije, mi treba sistematski da isključimo iz našeg mentalnog sadržaja sve elemente koji nisu dati u neposrednom iskustvu. Avenarijus ukida razliku između „unutrašnjeg i spoljneg” iskustva, a cilj mu je istraživanje postizanja tzv. „čistog iskustva”. Celokupnu relaciju mišljenja i okoline Avenarijus svodi na nužnu „principijelnu koordinaciju u iskustvu”. On dolazi psihološkim, biološkim i istorijskim ispitivanjem do teze da je svaka spoznaja morala da započne u iskustvu. Svaka misaona slika i konstrukcija sveta nisu ništa drugo do sistematski poređana iskustva i to uvek samo u okviru neke individualne svesti. Stoga, u stvari, i ne postoji neka opšta apsolutna spoznaja. Sistem podseća na Dejvid Hjuma i Avenarijus, poput Hjuma, dodaje razne zakone mišljenja kako bi objasnio fenomene saznanja. I samo mišljenje – naprotiv, npr. Koenu i Natorpu, kojima iskustvo postaje mišljenjem – treba pretvoriti u iskustvo. Radikalnim empirizmom Avenarijus tako konsekventno dolazi do teze o svemu postojećem u osetu. Po njemu, u stvari, samo „ostaje oset: bitak treba, prema tome, zamišljati kao oset u čijoj osnovi nema više ničeg što bi bilo bezosetno”. Spoznavanje je „ekonomično” poređano – tj. što jednostavnije, štedljivije izraženo – iskustvo.

Rezultat je izbegavanje dualizma, pošto se sopstvo i okolina, kao i mentalni i fizički procesi, posmatraju kao suprotstavljene vrednosti jedinstvenog iskustva. Izjave o okolini (tzv. E-vrednosti) neposredno zavise od centralnog člana, a posredno od okoline. Po Avenarijusu postoji svet samo za nas a ne svet nezavisno od nas, što, međutim, ne znači ujedno da je on „u nama” najkobnija je „introjekcija”, po kojoj se najpre cepa svet u fizički i psihički, ono materijalno i ono svesno, objekt izvan nas i predstavu o njemu u nama. Logičke relacije i kategorije mišljenja su konstruisane i nisu date. Te konstrukcije nastaju usled problema koje osećamo: (a) problem nastaje kao čulni pritisak; (b) mi se naprežemo da problem rešimo, (v) rešenje se javlja kao osećaj oslobođenja od pritiska. Iza niza iskustva nalazi se telesni niz od kojeg zavisi svest. Greška koja se sastoji u tome da se ide iza iskustva da bi se postavili supstancijalni predmeti kao suprotstavljeni sopstvu, duh kao suprotstavljen telu, itd. Avenarijus to naziva „introjekcijom”. Da bi se izbegla introjekcija, prema Avenarijusu, treba slediti procedure empiriokriticizma. Pozitivistička i idealistička upravljenost čitave Avenarijusove osnovne koncepcije dala je povoda radikalnoj kritici od strane Lenjina, koji ga je napao i okvalifikovao u delu „Materijalizam i empiriokriticizam” 1908. kao reakcionara i subjektivnog idealistu. Avenarijusova stanovišta pamte se delimično i zbog tog Lenjinovog napada na njihove idealističke tendencije. Avenarijusova gledišta bila su bliska Mahovim, koga su napadali iz istih razloga. Avenarijusova učenja uticala su i na Viljema Džejmsa.

Bibliografija Riharda Avenarijusa

• „Philosophie als Denken der Welt gemass dem Prinzip des kleinsten Kraftmasses”
• „Filozofija kao mišljenje sveta u saglasnosti sa principom najmanje energije”, 1876.
• „Prolegomena zur einer Kritik der reinen Erfahrung” 1876.
• „Kritik der reinen Erfahrung” 2. sv. 1888-1900.
• „Kritika čistog iskustva”, 2 toma, 1888-90.
• „Der menschliche Weltbegriff” 1891.
• „Ljudski pojam sveta”, 1891.
• „Bemerkungen zum Begriff des Gegenstandes der Psychologie” 1894-95.