Ronald Regan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ronald Regan
Official Portrait of President Reagan 1981.jpg
Ronald Regan
Biografija
Datum rođenja (1911-02-06)6. februar 1911.
Mesto rođenja Tampiko
Ilinois
Datum smrti 5. jun 2004.(2004-06-05) (93 god.)
Mesto smrti Bel er
Kalifornija
Supružnik Nensi Regan
Politička
partija
Republikanska stranka SAD
Mandat(i)
20. januar 1981. — 20. januar 1989.
Prethodnik Džimi Karter
Naslednik Džordž H. V. Buš

Seal of the President of the United States.svg

Ronald Vilson Regan (engl. Ronald Wilson Reagan; Tampiko, 6. februar 1911Bel er, 5. jun 2004) bio je američki glumac, političar, 33. guverner Kalifornije (1967—1975) i 40. predsednik SAD (1981—1989).

Regan je rođen i odrastao u malim gradićima u Ilinoisu. Diplomirao je na koledžu Jurika i posle je radio kao radijski voditelj. Preseleio se u Holivud 1937. godine, gde je započeo svoju glumačku karijer, prvo u filmovima, a kasnije i na televiziji. Regan je bio predsednik Udruženja glumaca, a kasnije glasnogovornik Dženeral elektrika. Njegovi počeci u politici potiču iz vremena kada je radio za Dženeral elektrik. Prvo je bio član Demokratske strane, ali je zbog promena političkih platformi strane tokom 1950ih prešao u Republikansku stranku 1962.

Nakon što je održao uzbudljiv govor za podršku kandidaturi Barija Goldvotera za predsednika na izborima 1964., ubedili su ga da se kandiduje za guvernera Kalifornije. Pobedio je na izborima dve godine kasnije i ponovo 1974. Dva puta je poražen u nominacijama za republikanskog predsedničkog kandidata 1968. i 1976, ali je dobio nominaciju i opšte izbore 1980., pobedivši tadašnjeg predsednika Džimija Kartera.

Kao predsednik Regan je uveo nove političke i ekonomske inicijative. Njegove ekonomske politike u korist proizvođača, nazvane Reganomike, su zagovarale smanjivanje stope poreza da bi se podstakao ekonomski rast, kontrolisanje novčane mase da bi se smanjila inflacija, deregulaciju privrede i smanjivanje vladinih troškova. U svom prvom mandatu je takođe preživeo atentant, zauzeo čvrst sav prema sindikatima, pojačao rat protiv droge i naredio invaziju Grenade da bi se poništio komunistički puč.

Regan je ponovo ubedljivo izabran za predsednika na izborima 1984. Njegov drugi mandat su prvenstveno obeležila spoljna politika, kao što su kraj Hladnog rata, bombardovanje Libije 1986. i otkrivanje afere Iran-Kontra. Nazivao je Sovjetski Savez „imperijom zla“, podržavao je antikomunističke pokrete širom sveta i svoj prvi mandat je proveo prekidanjem politike detanta pokretanjem trke u naoružanju sa Sovjetskim Savezom. Na kraju je pregovarao sa vođom Sovjetskog Saveza Mihailom Gorbačovom što je za ishod imalo Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa i smanjivanje nuklearnog arsenala obe zemlje. Pad Berlinskog zida i raspad Sovjetskog Saveza su ubrzo usledili.

Inauguracija za predsednika 20-og januara 1981 Ronald Regan sa svojom suprugom Nensi Regan

.

Regan je okončao svoj mandat 1989. Bivši predsednik je 1994. otkrio da mu je početkom godine ustanovljena Alchajmerova bolest. Preminuo je deset godina kasnije u 93. godini. Kao ikona konzervativizma, Regan se rangira visoko u anketama javnog mnenja o američkim predsednicima i pripisuje mu se pokretanje ideološke renesanse američke političke desnice.

Filmska karijera[uredi]

Pre ulaska u politiku Regan je radio kao sportski komentator, filmski glumac i predsednik američkog Udruženja filmskih glumaca (Screen Actors Guild). Glumio je uglavnom u filmovima B produkcije i može se reći da je bio zvezda tih filmova. Debitovao je u filmu Love Is on the Air iz 1937. godine. Vrlo interesantna stvar u njegovoj biografiji je da se do kraja 1939. pojavljivao u 19 filmova, iako je prvi film snimio samo dve godine ranije. Nikad nije ostvario ulogu u nekom većem filmskom ostvarenju.

Politička karijera[uredi]

Početkom šezdesetih prešao je iz Demokratske u Republikansku stranku i 1966. pobedio na izborima za guvernera Kalifornije sa konzervativnim ekonomskim i socijalnim programom. Regan je na predsedničkim izborima godine 1980. ubedljivo pobedio demokratskog predsednika Džimija Kartera koji se borio za svoj drugi mandat, a njegova je pobeda pomogla i drugim kandidatima Republikanske stranke koja je uspela da poveća broj predstavnika u Senatu za 12, čime je nakon 28 godina povratila većinu u Senatu (Demokrate su ostale u većini u Predstavničkom domu).

Gorbačov i Regan, potpisuju sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa 8. decembra 1987.

U vreme stupanja na dužnost Regan je imao 69 godina postavši time najstariji izabrani američki predsednik. Bio je prvi Republikanac kojem je još od 1888. pošlo za rukom da pobedi demokratskog predsednika u borbi za drugi mandat. Godine 1984. još je jednom ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima porazivši Karterovog potpredsednika Voltera Mondejla i osvojivši većinu glasova u 49 od 50 američkih saveznih država i gotovo 60% svih glasova birača. Razdoblje njegova dva mandata u Beloj kući bilo je prekretnica za američke Republikance i celi konzervativni pokret. Među najznačajnije Reganove poteze spadali su potpuni zaokret u ekonomskoj politici (Reaganomiks, smanjenje do tada izuzetno visokih poreza, naročito za bogatije) te zaoštravanje hladnoratovskog sukoba sa Sovjetskim Savezom i drugim komunističkim režimima širom sveta (u drugom je mandatu Regan napustio politiku konfrontacije i uspostavio do tada nezabeleženu saradnju sa sovjetskim vođom Mihailom Gorbačovom).

Šest godina nakon napuštanja Bele kuće, 1994, objavio je da boluje od Alchajmerove bolesti. Umro je 5. juna 2004. u 93. godini.

Kontroverze[uredi]

Američki predsednik Ronald Regan je 11. avgusta 1984. godine , za vreme testiranja zvuka za intervju u jednoj radio-stanici je rekao „Moji dragi Amerikanci, drago mi je da mogu da vam kažem da sam danas potpisao zakon koji stavlja Rusiju van zakona zauvek. Počinjemo sa bombardovanjem za pet minuta.“[1]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]