Čuma
Čuma je srpski narodni naziv za kugu. U narodnom verovanju slovenske mitologije čuma (kuga) je stara i ružna žena buljavih očiju i raščupane kose ili kao mladu devojku duge kose koja dolazi iz Čuminog vilajeta. Njeno tačno obličje nije definisano, ali je za svako vezano verovanje da voli da se kupa i češlja. Zbog toga su ljudi pripremali kupke i ostavljali češljeve kako bi je odobrovoljili i odvratili od nauma da uzme nekog od ukućana.[1]
Reč kuga je predpostavlja se poreklom staronemačka reč, a sinonimi Čuma ili nekad i Morija su slovenske reči.
Prema verovanju, čuma u kuću dolazi noću sa tavana ili kroz dimnjak.[2] Nosi zemljani lonac sa strijelama kojima ubija svoje žrtve.[3] Zato uveče ne valja ostavljati neoprane sudove, jer čuma kad dođe grebe posuđe svojim prljavim noktima i zatruje ga. Ovo verovanje je podsticalo ljude da prilikom raznih epidemija koje su pripisivali Čumi više vode računa u brinu o higijeni kuće.
U narodu je očuvana i izreka za nešto što neko odnese: odnio ga ko čuma đecu.
Čuma se danas u narodu kaže i za onoga ko je stipsa ili škrtica.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nacionalna Geografija
- ^ Magazin, Domino (2014-11-11). „Šta danas rade drevna bića iz srpske mitologije?”. Domino Magazin (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-02.
- ^ Slovenska mitologija
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- "Politika", 6. sept. 1936, str. 21
