Градимир Миловановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Градимир Миловановић
Градимир Миловановић
Лични подаци
Датум рођења(1948-01-02)2. јануар 1948.(76 год.)
Место рођењаЗоруновац, ФНР Југославија
Научни рад
Пољематематика
ИнституцијаЕлектронски факултет Универзитета у Нишу, Електронски факултет Универзитета у Нишу,
АкадемијаСАНУ
МенториДрагослав Митриновић
Познат понумеричка анализа, Теорија апроксимације

Градимир Миловановић (Зоруновац, 2. јануар 1948) српски је математичар, дописни члан САНУ од 2006. године а редовни од 2012. године и редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу од 1986. године. Од 30.10.2014. године је професор универзитета у пензији.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. јануара 1948. године у Зоруновцу, од мајке Вукадинке (Савић) Миловановић и оца Вукашина Миловановића, Општина Књажевац. У Зоруновцу је завршио основну школу а у Књажевцу средњу школу, гимназију природно-математичког смера. На Електронском факултету у Нишу дипломирао је 1971. године [1](Смер Обраде података) и стекао звање дипломирани инжењера електронике и рачунарства. Последипломске студије из области примењене математике завршио је 1974. године[1], одбранивши магистарски рад „О неким итеративним методама за убрзавање конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору“. Године 1975. Одбранио је докторску дисертацију под називом „О неким функционалним неједнакостима“ и стекао научни степен доктора наука.

Каријера[уреди | уреди извор]

Након дипломирања (1971.г.) изабран је за асистента при Катедри за обраду података а 1974.г. за асистента при Катедри за математику Екетронског факултета у Нишу. На Електронском факултету у Нишу изабран је за доцента 1976. године, за ванредног професора 1982.г. а за редовног професора 1986.г.[2]

Био је декан Електронског факултета 2002.-2004.г, ректор Универзитета у Нишу 2004.-2006.г., ректор „Факултета за компјутерске науке Мегатренд универзитета“ 2008.-2011.г., члан Математичког института САНУ у Београду од 2011.г., члан одбора Математичког друштва Србије (2003.-2006), председник Научног већа Математичког института при САНУ, потпредседник Научног друштва Србије (2006.-2010) и предсдник Научног одбора за математику, рачунарске науке и механику. Члан је неколико међународних научних удружења.[1]

Организовао је 4 међународне научне конференције и више пута био члан организационих и програмских комитета научних скупова.

Руководио је израдом следећих научних пројеката:

  • Савремени проблеми математике
  • Методи и модели у теоријској, индустријској и примењеној математици
  • Примењени ортогонални системи, конструктивне апроксимације и нумерички методи

Научни радови[уреди | уреди извор]

Академик профеор др. Градимир Миловановић на Универзитету Пердју  САД поред статуе Нила Армстронга

Објавио је преко 300 научних радова и написао пет монографија и 22 уџбеника из области математике. Сарађивао је са многим домаћим и светским математичким часописима и био члан редакције у неколико стручних часописа-едиција.

Као гост, учесник или предавач боравио је више пута у најразвијенијим научним центрима у: САД, Италији, Немачкој, Француској, Великој Британији, Шпанији, Пољској, Данској, Норвешкој, Турској, Бугарској, Румунији.[2][3][4]

Доприноси у науци[уреди | уреди извор]

Главни доприноси професора Миловановића у науци односно математици односе се на области: апроксимација, нумеричке анализе, теорије ортогоналности и екстремних проблема:

  • Увођење нових концепата ортогоналности у реалним и комплексним доменима
  • Конструкција С-ортогоналних полинома и квадратуре са вишеструким чворовима
  • „Сплајна“ апроксимације које очувавају максимални моменат апроксимирајуће функције
  • Контрукција квадратурних процеса максималног степена тачности
  • Брзи сумациони процеси засновани на примени квадратура
  • Нови приступи у теорији ортогоналних Минцових система
  • Екстремни проблеми са алгебарским и тригонометријским полиномима [2]

Чланство у стручним удружењима[уреди | уреди извор]

Књиге и научни радови[уреди | уреди извор]

Поред већег броја уџбеника научних радова из области математике наводимо следеће научне радове-књиге:

  • „О неким итеративним методама за убрзавање конвергенције итеративних процеса у Банаховом простору“ (магистарски рад)
  • „О неким функционалним неједнакостима“ (Докторска дисертација).
  • „Теме у полиномима: екстремни проблеми, неједнакости, нуле“
  • „Тезе о најновијем напредку у неједнакостима“ [2]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

  • Годишња награда Универзитета у Нишу (1985)[1]
  • Награда Ниша за допринос у развоју науке (1995)[1]
  • Златна плакета Универзитета у Нишу (1995)[1]
  • „Монографија у част Градимира Миловановића“ издата од стране међународне издавачке компаније „Springer‒Verlag“ из Луксембурга (2011)[1]
  • Годишња награда града Београда у области природнихи техничких наука (2015)[1]
  • Признање Међународне медитеранске научне конференције чисте и примењене математике у Анталији, Турска, (2018) [4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Градимир B. Миловановић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г Научно друштво Србије
  3. ^ Академија инжињеријских наука Србије
  4. ^ а б САНУ

Спољашње везе[уреди | уреди извор]