Кубер (владар)

Кубер (владар)
Кубер (владар)
Родитељи	Кубрат

Кубер или Кувер (грч. Κοῦβερ, друга половина 7. века) био је намесник аварског владара (кагана) у области Срема, а затим и поглавар хришћанских пресељеника, који су из Срема и околних панонских области пребегли у Македонију, настанивши се у области Керамесијског поља (грч. Κεραμήσιος κάμπος), која се налазила у суседству јужнословенског племена Драгувита. По народности, Кубер је био прави Бугарин, док су његови поданици највећином делом били Власи и Грци, а такође и Словени. У византијским изворима, Куберови поданици заједнички се означавају као Керамесијанци (грч. Κεραμησιάνοι) или Сермесијанци (грч. Σερμησιάνοι).^[1]^[2]^[3]

Управа над Сремом

Византијски цар Јустин II (565—578) је уступио половину Срема Аварима, који су између 580. и 582. године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град Сирмијум. Авари су у Срем населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на Балкану. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују.

У другој половини 7. века, аварски каган је поставио Кувера за намесника у области Срема. Кубер је био син кана Кубрата, владара правих Бугара, који су живели у Старој Великој Бугарској, а спадали су у групу туркијских народа. Према претпоставкама појединих научника (J. Вернер, В. Поповић), након деобе између Кубратових синова, Кувер се преселио у Панонију, која је била под влашћу Авара, настанивши се у Срему, где је постао намесник аварског кагана.

Пресељење у Македонију

Услед побуне против аварске власти, Кубер је са својим бројним поданицима, већином хришћнима, напустио Срем, кренувши према Македонији (по Поповићу, око 678—685. године). Настанили су се на Керамезијском пољу, у близини Солуна. На том простору, Кубер је завладао као обласни поглавар, ступивши у савез са околним племенима. У бугарској историографији, та област се назива Куберова Бугарска. Према претпоставкама појединих аутора, оставе у Врапу и Ерзеку су некад представљале део каганове ризнице, коју је Кубер присвојио у Панонији и донео са собом на Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине 7. века што одговара периоду када је Кубер потучен након византијског похода.

Према Осману Каратају, Кубер се из Македоније преселио у средиште данашње Србије, где је наводно владао као први српски кнез.^[4]

Види још

Референце

^ Баришић 1953.
^ Баришић 1955б, стр. 185-216.
^ Поповић 1986, стр. 103-133.
^ Karatay 2003, стр. 148.

Литература

Баришић, Фрањо (1953). Чуда Димитрија Солунског као историски извори. Београд: Научна књига.
Баришић, Фрањо (1955a). „Miracula S. Demetrii I”. Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 173—184.
Баришић, Фрањо (1955б). „Miracula S. Demetrii II”. Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 185—216.
Karatay, Osman (2003). In Search of the Lost Tribe: The Origins and Making of the Croation Nation. Ayse Demiral. стр. 148—. ISBN 978-975-6467-07-7.
Поповић, Владислав (1986). „Куврат, Кувер и Аспарух” (PDF). Старинар. 37: 103—133.

Спољашње везе

[FOOTNOTEБаришић1953-1] Баришић 1953.

[FOOTNOTEБаришић1955б185-216-2] Баришић 1955б, стр. 185-216.

[FOOTNOTEПоповић1986103-133-3] Поповић 1986, стр. 103-133.

[FOOTNOTEKaratay2003148-4] Karatay 2003, стр. 148.

[1]

[2]

[3]

[4]