Летник
Летник, остатак преживјелог паганског обичаја дочекивања и празновања прољећа. Пада 1. марта.[1]
Поријекло ријечи[уреди | уреди извор]
Ријеч летник је словенског поријекла и потиче од ријечи лето и летина.
Народни обичај[уреди | уреди извор]
Уочи летника припрема се одбрана од демона и гамади (мрава, мишева, змија и др.).[2] Ујутру се спаљују буњишта. У селима Црногорског приморја се спаљују буњишта, а на кућна врата и прозоре се стављају рогови, корњачин оклоп и говеђе ноге; у зетским селима се звони клепетушама, лупа у металне предмете и галами по свим кућама и свим собама.[3][1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.
- ^ „PRAZNICI I SVETKOVINE KOJE PRAZNUJU SAMO SRBI”. Lokalne Novine Obrenovac. Приступљено 2023-02-01.
- ^ Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972.г.
Литература[уреди | уреди извор]
- Зечевић С, Митска бића српских предања, 1981.г.
