Пређи на садржај

1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina
Nazivi
Drugi nazivi
1-Aminociklopropankarboksilna kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
Abrevijacija ACC
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.108.227
KEGG[2]
  • [1]: C(O)(=O)C1(CC1)(N)
  • O=C(O)C1(N)CC1
Svojstva
C4H7NO2
Molarna masa 101,1 c
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

1-Aminociklopropan-1-karboksilna kiselina (ACC) je disupstituisana ciklična alfa-aminokiselina u kojoj je tročlani ciklopropanski prsten kondenzovan sa C(alfa)-atomom aminokiseline.

ACC ima značajnu ulogu u biosintezi biljnog hormona etilena.[5][6] Ova kiselina se sintetiše posredstvom enzima ACC synthase ( EC 4.4.1.14) iz metionina i konvertuje se u etilen posredstvom ACC oksidaze (EC 1.14.17.4).[7]

ACC takođe nefiziološki parcijalni agonist NMDA receptora sisara.[8]

  1. ^ Caspi R, Foerster H, Fulcher CA, Hopkinson R, Ingraham J, Kaipa P, Krummenacker M, Paley S, Pick J, Rhee SY, Tissier C, Zhang P, Karp PD (2006). „MetaCyc: a multiorganism database of metabolic pathways and enzymes”. Nucleic Acids Res. 34 (Database issue): D511—6. PMC 1347490Слободан приступ. PMID 16381923. doi:10.1093/nar/gkj128. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Yang S, Hoffman N (1984). „Ethylene biosynthesis and its regulation in higher plants”. Annu. Rev. Plant Physiol. 35: 155—189. doi:10.1146/annurev.pp.35.060184.001103. 
  6. ^ Kende H (1993). „Ethylene biosynthesis”. Annu. Rev. Plant Physiol. 44: 283—307. doi:10.1146/annurev.pp.44.060193.001435. 
  7. ^ Kende H (1989). „Enzymes of Ethylene Biosynthesis”. Plant Physiol. 91 (1): 1—4. PMC 1061940Слободан приступ. PMID 16666977. doi:10.1104/pp.91.1.1. 
  8. ^ Inanobe A, Furukawa H, Gouaux E (2005). „Mechanism of partial agonist action at the NR1 subunit of NMDA receptors”. Neuron. 47 (1): 71—84. PMID 15996549. doi:10.1016/j.neuron.2005.05.022.