N-metil-D-aspartinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
N-Metil-D-aspartinska kiselina
Ball and stick model of N-methyl-D-aspartic acid
Spacefill model of N-methyl-D-aspartic acid
IUPAC ime
Identifikacija
Abrevijacija NMDA
CAS registarski broj 6384-92-5 ДаY
PubChem[2][3] 22880
ChemSpider[4] 21436 ДаY
KEGG[5] C12269
MeSH N-Methylaspartate
ChEBI 31882
ChEMBL[6] CHEMBL291278 ДаY
RTECS CI9457000
Bajlštajn 1724431
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H9NO4
Molarna masa 147.13 g mol−1
Tačna masa 147,053157781 g mol−1
Agregatno stanje Beli, neprozirni kritali
Miris Bez mirisa
Tačka topljenja

189-190 °C, 462-463 K, 372-374 °F

log P 1,39
pKa 2,206
Baznost (pKb) 11,791
Opasnost
S-oznake S22, S24/25
LD50 137 mg kg−1 (intraperitonealno, miš)

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

N-Metil-D-aspartinska kiselina (N-metil-D-aspartat, NMDA) je aminokiselinski derivat koji deluje kao specifični agonist NMDA receptora. NMDA oponaša dejstvo glutamata, neurotransmitera koji je endogeni ligand tog receptora. Za razliju od glutamata, NMDA se jedino vezuje za i reguliše NMDA receptore, i nema efekta na druge tipove glutamatnih receptora (kao što su AMPA i kainatni). NMDA receptori su posebno važni kad postanu prekomerno aktivni tokom povlačenja alkohola, a to uzrokuje simptome poput agitacije, i u nekim slučajevima epileptičke napade.

Reference[уреди]

  1. „N-Methylaspartate - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 24. 6. 2005. Identification and Related Records. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res. 40 (Database issue): D1100—7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit

Literatura[уреди]

  • Mathias-Costa Blaise; Ramanathan Sowdhamini; Metpally Rau Raghu Prasad; Nithyananda Pradhan (2004). „Evolutionary trace analysis of ionotropic glutamate receptor sequences and modeling the interactions of agonists with different NMDA receptor subunits”. J. Mol. Model. 10 (5-6): 305—16. doi:10.1007/s00894-004-0196-7. PMID 15597199. 

Spoljašnje veze[уреди]