Пређи на садржај

Дорис Лесинг

С Википедије, слободне енциклопедије
Дорис Лесинг
Лични подаци
Датум рођења(1919-10-22)22. октобар 1919.
Место рођењаКерманшах, Иран
Датум смрти17. новембар 2013.(2013-11-17) (94 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Награде Нобелова награда за књижевност
Званични веб-сајт
Dominican Convent High School

Дорис Лесинг, право име Дорис Меј Тајлер (енгл. Doris Lessing, Doris May Tayler; Керманшах, 22. октобар 1919 — Лондон, 17. новембар 2013)[1] била је британска прозна књижевница. Добитница је Нобелове награде за књижевност 2007.

Шведска академија ју је у објашњењу за доделу награде описала као писца: „епског наративног дара о женском искуству, која са скептицизмом, страшћу и визионарском снагом посматра цивилизацију која је подељена“[2]. Са 87 година живота, Дорис Лесинг је најстарија добитница ове најпрестижније награде за књижевност која вреди 10 милиона шведских круна (око 1,8 мил. евра). Награда јој је уручена у Лондону, јер из здравствених разлога није отпутовала на церемонију у Стокхолму.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је као Дорис Меј Тејлор 1919. у Керманшаху, у Иран[3] (тада Персија) где је њен отац радио као банкарски службеник. Детињство и младост је провела у британској колонији Јужна Родезија, на територији данашњег Зимбабвеа. Породица се тамо настанила са намером да господари плантажама кукуруза, што се није показало као добар пословни потез. Похађала је католичку школу у Солсберију. Године 1937. Дорис се преселила у Солсбери да ради као телефонска оператерка, а убрзо се удала за свог првог супруга, државног службеника Френка Висдома, са којим је имала двоје деце (Џон, 1940–1992, и Џин, рођена 1941), пре краја брака 1943[4] Лесинг је напустила породичну кућу 1943. године, остављајући двоје деце на бригу оцу. Преселила се у Енглеску 1949. и тада је написала свој први роман „Трава пева“ (The Grass Is Singing).

Двадесет и првог августа 2015, тајни досије о Лесингу у пет томова који су сачиниле британске обавештајне агенције, MI5 и MI6, објављен је[5] и смештен у Национални архив . Досије, који садржи документе који су делимично редиговани, показује да је Лесинг била под присмотром британских шпијуна око двадесет година, од раних 1940-их па надаље. Њена повезаност са комунизмом и њен антирасистички активизам су наводно[6] разлози интересовања тајне службе за њене активности.

Лесинг је одбила дамску титулу (DBE) 1992. године као част повезану са непостојећим Царством; она је претходно одбила OBE 1977.[7] Касније је прихватила именовање за члана Ордена части крајем 1999. године за истакнуту службу нацији.[8] Такође ју је Краљевско књижевно друштво именовало за чланство.[9]

Током касних 1990-их Лесинг је имала мождани удар,[10] који ју је спречио да путује током каснијих година.[11] Још увек је могла да похађа позориште и оперу.[10] Почела је да фокусира свој ум на смрт, на пример питајући се да ли би имала времена да заврши нову књигу.[12][10] Умрла је 17. новембра 2013. године, у доби од 94 године, у свом дому у Лондону,.[1][13][14][15][16] надживела је своја два сина а њу је надживела кћи Џин, која живи у Јужној Африци.[17]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Њено најзначајније дело је роман из 1962. „Златна бележница“ (The Golden Notebook).

Књижевни опус Дорис Лесинг се може поделити у три фазе. Током комунистичке фазе (1944–56) радикално је писала о друштвеним питањима, теми којој се вратила у Добром терористи (1985). Први роман Дорис Лесинг, Трава пева, као и кратке приче касније прикупљене у Афричким причама, смештени су у Јужну Родезију (данас Зимбабве) где је она тада живела.[18] Затим је уследила психолошка фаза од 1956. до 1969. године, која укључује дела Златну свеску и квинтет „Деца насиља”.[19] Трећа фаза је била суфијска фаза, коју је истраживала у својим 70-им годинама, и у низу научнофантастичних (или како је она то радије рекла "свемирска фантастика") романа и новела Canopus in Argos.[20]

После суфистичке фазе, Лесинг је комбиновала сва три наведена књижевна приступа. Неки критичари посматрају њено дело као феминистичку литературу, док сама књижевница то негира. У прози најчешће износи искуства из Африке.

Ово траје већ 30 година. Добила сам све награде у Европи, баш све, па сам одушевљена због тога. То је ројал флеш

— Реакција Дорис Лесинг на вест о додели Нобелове награде

У мају 2008. изјавила је да се Нобелова награда за њу претворила у „праву катастрофу“[21]. Наиме, тврди да је престала да пише откад је добила ову награду и да уместо тога само даје интервјуе. Упозорила је младе писце да користе свој таленат, јер он брзо нестаје.

Са петнаест година Лесинг је почела да продаје своје приче часописима.[22] Њен први роман, Трава пева, објављен је 1950.[23] Дело које је привукло њену међународну пажњу била је Златна свеска, објављено 1962.[24] До своје смрти објавила је више од 50 романа, неки под псеудонимом.[25]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Дела на енглеском

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б 'Doris Lessing Dies Age 94' The Guardian, 17 November 2013. Приступљено 17 November 2013
  2. ^ „NobelPrize.org”. Приступљено 11. 10. 2007. 
  3. ^ „Guardian Unlimited: Doris Lessing”. Приступљено 11. 10. 2007. 
  4. ^ Liukkonen, Petri. „Doris Lessing”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала 8. 6. 2008. г. 
  5. ^ Shirbon, Estelle, "British spies reveal file on Nobel-winner Doris Lessing" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2017), Reuters, 21 August 2015.
  6. ^ Norton-Taylor, Richard, "MI5 spied on Doris Lessing for 20 years, declassified documents reveal", The Guardian, 21 August 2015.
  7. ^ Flood, Alison (22. 10. 2008). „Doris Lessing donates revelatory letters to university”. The Guardian. Приступљено 15. 10. 2012. 
  8. ^ „Doris Lessing interview”. BBC Radio. Архивирано из оригинала (Audio) 14. 10. 2007. г. Приступљено 11. 10. 2007. 
  9. ^ „Companions of Literature list”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2007. г. Приступљено 11. 10. 2007. 
  10. ^ а б в Raskin, Jonah (јун 1999). „The Progressive Interview: Doris Lessing”. The Progressive (reprint). dorislessing.org. Приступљено 17. 11. 2013. 
  11. ^ Helen T. Verongos (17. 11. 2013). „Doris Lessing, Novelist Who Won 2007 Nobel, is Dead at 94”. The New York Times. Приступљено 17. 11. 2013. 
  12. ^ Peter Guttridge (17. 11. 2013). „Doris Lessing: Nobel Prize-winning author whose work ranged from social and political realism to science fiction”. The Independent. Приступљено 17. 11. 2013. 
  13. ^ Author Doris Lessing dies aged 94 BBC Retrieved 17 November 2013
  14. ^ Doris Lessing: A Retrospective: Biography Retrieved 17 November 2013
  15. ^ Verongos, Helen T. (17. 11. 2013). „Doris Lessing, Novelist Who Won 2007 Nobel, is Dead at 94”. The New York Times. Приступљено 17. 11. 2013. 
  16. ^ The Telegraph: Doris Lessing, Nobel Prize-winning author dies at 94 The Telegraph Retrieved 17 November 2013
  17. ^ "Author Doris Lessing dies aged 94", BBC.
  18. ^ Pinckney, Darryl. „Zimbabwe's Wounds of Empire | Darryl Pinckney” (на језику: енглески). ISSN 0028-7504. Приступљено 2023-04-23. 
  19. ^ French, Patrick (2018-03-03). „Free Woman: Life, Liberation and Doris Lessing by Lara Feigel – review”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-04-23. 
  20. ^ „Doris Lessing: the Sufi connection”. openDemocracy (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-23. 
  21. ^ „Doris Lesing: Nobelova nagrada je "prava katastrofa"”. Приступљено 11. 05. 2008. [мртва веза]
  22. ^ Lessing, Doris. „Biography (From the pamphlet: A Reader's Guide to The Golden Notebook & Under My Skin, HarperPerennial, 1995)”. 
  23. ^ „Biography”. A Reader's Guide to The Golden Notebook and Under My Skin. HarperCollins. 1995. Приступљено 11. 10. 2007. 
  24. ^ „Author Lessing wins Nobel honour”. BBC News. 11. 10. 2007. Приступљено 11. 10. 2007. 
  25. ^ Kennedy, Maev (17. 11. 2013). „Doris Lessing dies aged 94”. The Guardian. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дорис Лесинг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дорис_Лесинг&oldid=28573817”