Патријаршијски савјет Српске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије

Патријаршијски савјет Српске православне цркве је врховно уредбодавно представништво у пословима спољашње (материјално-финансијске) црквене управе.

Предсједник Патријаршијског савјета је патријарх српски Иринеј.

Састав[уреди]

Патријаршијски савјет састављају:[1]

Два представника манастира и једног ректора богословије на предлог Светог архијерејског синода и по једно свештено лице мирског реда из сваке епархије на предлог епархијског архијереја именује Свети архијерејски сабор. Десет световних лица именује патријарх на предлог Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора донесеног на заједничкој сједници.

Предсједник Патријаршијског савјета је патријарх односно његов законити замјеник. Савјет бира из своје средине потпредсједника између чланова световњака и четири секретара, и то два свештена и два световна лица. Мандат члановима Патријаршијског савјета траје шест година.

Дјелокруг[уреди]

Патријаршијски савјет:[2]

  • доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбу о активним и пензијским принадлежностима парохијском свештенству, наставничком особљу богословских, монашких и других школа, особљу црквених судова, епархијским и викарним архијерејима и патријарху;
  • установљава положаје чиновника и осталих службеника за спољну црквену управу и доноси уредбу о њиховим службеним односима, као и њиховим активним и пензијским принадлежностима;
  • доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбу о пензионом фонду архијереја и свих осталих црквенојерархијских и самоуправних чиновника и службеника, као и о издржавању њихових удовица и сирочади;
  • прописује дисциплинска правила за службенике спољашње црквене управе;
  • доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбе о управи, руковању, контроли и надзору црквених фондова, задужбина (заклада) и добара;
  • стара се о материјалним средствима за покриће свих потреба цијеле Српске православне цркве по одредбама Устава и доноси одлуке о разрезу на црквене општине и манастире, односно на епархије;
  • доноси пословник за свој рад;
  • одобрава у својој надлежности уредбе, правилнике и пословнике које пропишу надлежна нижа тијела и органи;
  • сарађује са Светим архијерејским сабором код измјене и допуне Устава Српске православне цркве;
  • сарађује са Светим архијерејским сабором код оснивања установа и завода чије издржавање пада на терет предрачуна расхода и прихода за опште потребе Цркве;
  • коначно рјешава, у споразуму са Светим архијерејским сабором, о задужењу и отуђењу непокретних црквених имања која су намијењена општим потребама Цркве и одобрава такве одлуке у погледу епархијских, манастирских и црквеноопштинских имања, у оба случаја, ако сума прелази 2.000.000 динара;
  • прегледа и одобрава завршне рачуне за опште потребе Српске православне цркве које му подноси Патријаршијски управни одбор и врши и друге послове опште црквене управе уколико по Уставу не спадају у чију другу надлежност.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Члан 82. Устава Српске православне цркве, II издање Светог архијерејског синода, Београд, 1957.
  2. Члан 90. Устава Српске православне цркве