Морозвиждска епархија

С Википедије, слободне енциклопедије
Тлоцрт са прикзом сукцесије позноантичких и средњовековних црквених објеката у месту Морозвижду

Морозвиждска епархија (позната у литератури и као Морозвиздска епархија, односно Морозвишка епархија) је бивша православна епархија, која је обухватала подручје око горњег и средњег тока реке Брегалнице. Први пут се помиње 1018. године у повељи византијског цара Василија II (976-1025) којом се одређује јурисдикција Охридске архиепископије, а приликом набрајања њених епископија наведена је између Струмичке и Велбуждске епархије. Морозвиждска епархија је у то време обухватала крајеве: Морозвижд на Брегалници, Козјак на Пчињи, Славиште око Криве Реке, Злетово око Злетовчице - десне притоке Брегалнице, Луковицу југозападно под Осоговом, Пијанац око данашњег Царевог Села и Малешево око горње Брегалнице. У 11. и 12. вијеку Морозвиждска епархија је такође названа и брегалничком, малешевском или овчјепољском. Све те крајеве ослободио је од Византица српки краљ Стефан Милутин (1282), након чега је то подручје ушло у састав Српске архиепископије.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Остаци позноантичке базилике, са познијим средњовековним слојевима у месту Морозвижду
  1. ^ Јанковић 1985, p. 14, 36-37, 60, 64, 125.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]