Самоковска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска патријаршија у 16. и 17. веку)
Требник из 17. века, преписао дијак Негро из Самоковске епархије
Писмо житеља Дупнице из 1863. године, којим се тражи да уместо грчког владике у епархихи буде постављен словенски владика
Бугарска екзархија (1870-1913)

Самоковска епархија је бивша православна епархија са средиштем у граду Самокову. Као посебна епархија, постојала је у раздобљу од средине 16. до почетка 20. века.

Историја[уреди]

У раздобљу између 1557. и 1766. године, Самоковска епархија се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије. У то време, самоковске владике су носиле почасни наслов митрополита. Након 1766. године, епархија је потпала под Цариградску патриаршију и остала је у њеном саставу све до 1870. године, када је прикључена Бугарској егзархији. Као посебна епархија укинута је 1907. године, а њено подручје је прикључено Софијској епархији. Подручје Самоковске епархије обухватало је области око градова: Самоков, Дупница, Горња Џумаја, Крупник и Разлог. [1]

Митрополити[уреди]

  • Јоасаф (око 1578)
  • Ананије (током 16. или 17. века)
  • Висарион I (око 1683)
  • Нектарије (око 1703-1706)[2]
  • Висарион II (око 1715)
  • Кирило (око 1725)
  • Јефрем (око 1732)[3]
  • Симеон (око 1734)[4], обешен од Турака у Софији на дан 21. августа 1737. године[5]
  • Мелетије (око 1744)[6]
  • Антим (током 18. века)
  • Серафим (током 18. века)
  • Неофит (око 1753, 1766[7] и 1771[8], умро 16. априла 1778. године[9])
  • Филотеј (1778-1819)[10]
  • Јеротеј (1819-1826)[11][12]
  • Игњатије I (1826-1829)
  • Игњатије II (1829-1837)
  • Јеремија (1837-1846)[13]
  • Матеј (1846-1859)[14][15]
  • Пајсије (администратор, 1860-1861)[16]
  • Неофит (1861-1872)[14]
  • Доситеј (1872-1907)[17]

Референце[уреди]

  1. Васил Кънчов. „Избрани произведения“, Том I, София, (1970). стр. 165.
  2. Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 1-6, 2. изд. Београд 1982-1988, бр. 5738-5740, 5747
  3. Стојановић, бр. 2549, 5780
  4. Стојановић, бр. 5775
  5. Стојановић, бр. 2709, 2712, 7735
  6. Б. Христова, Д. Караджова, Е. Узунова. Бележки на българските книжовници Х-XVIII век. Т.1-2. С., 2003-2004, бр. 375
  7. Γερμανός, μιτρ. Σάρδεων. Επισκοπικοί κατάλογοι των επαρχιών της βορείου Θράκης και εν γένει της Βουλγαρίας από της Αλώσεως και εξής. – Θρακικά, 8, 1937, σ. 160
  8. Христова, Караджова, Узунова, бр. 415
  9. Стојановић, бр. 5884
  10. Γερμανός, σ. 160; Даскалов, Д. Самоковският митрополит Филотей. – Църковен вестник, 1958, бр. 38 (1 ноември)
  11. Γερμανός, σ. 160
  12. Kiminas (2009). стр. 64.
  13. Асен Василиев, Ктиторски портрети, С. 1960, 125-126.
  14. 14,0 14,1 Γερμανός, σ. 161
  15. Kiminas (2009). стр. 57.
  16. Καλλίφρονος, Β.Δ (1867). Εκκλησιαστικά η Εκκλησιαστικόν δελτίον. Κωνσταντινούπολις: Ανατολικού Αστέρος. стр. 173. 
  17. Митрополит Доситей Самоковски (1837-1907)

Литература[уреди]

  • Καλλίφρονος, Β.Δ (1867). Εκκλησιαστικά η Εκκλησιαστικόν δελτίον. Κωνσταντινούπολις: Ανατολικού Αστέρος. стр. 173. 
  • Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitans with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC. ISBN 978-1434458766. 
  • Христо Семерджиев, Самоков и околността му, София (1913). стр. 5-73.
  • Радослав Грујић, Самоковска епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 4. стр. 30.
  • П. Стефанов, "Исторически обзор на Самоковската епархия (XVI-XX в.)", у: Духовна култура, бр. 7, (1985). стр. 25-31.
  • Недељко Радосављевић, "Епархије Бање (Ћустендила) и Самокова у Пећкој патријаршији 1557-1766", у: Зборник радова са међународног научног скупа Пауталия-Велбужд-Кјустендил, (2006). стр. 335-343.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]