Нишавска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нишавска епархија
Основни подаци
ДржаваСрбија Србија
СједиштеПирот
Основана18. век
Укинута1880
Архијереј
Титула архијерејаЕпископ нишавски
Београдски митрополит Михаило Јовановић, администратор Нишавске епархије (1879-1880)

Нишавска епархија или Пиротска епархија је бивша православна епархија са седиштем у Пироту. Основана је у другој половини 18. века, издвајањем Пирота и горњег Понишавља из састава Софијске митрополије, која је припадала Цариградској патријаршији. Након ослобођења Пирота и горњег Понишавља у Српско-турском рату (1877-1878) и њиховог прикључења Србији, Цариградска патријаршија је 1879. године званично препустила све ослобођене области Београдској митрополији, која је новодобијену Нишавску епархију наредне 1880. године укључила у састав Нишке епархије.[1]

Историја[уреди]

Историја православног хришћанства у области горњег Понишавља је од најстаријих времена била биско повезана са значајним хришћанским средиштима у оближњем Нишу и Софији.[2] Током средњовековог и раног нововековног раздобља, епархијска граница између поменутих центара пролазила је управо преко ове области. Средином 16. века, целокупно подручје Софијске митрополије (укључујући и Пирот) накратко је ушло у састав Српске патријаршије у Пећи, али је убрзо потом враћено у састав Цариградске патријаршије.[3]

У другој половини 18. века извршено је управно преуређење Софијске митрополије у оквиру које је створена Нишавска епархија са средиштем у Пироту. Ова епархија је почетком 19. века издвојена из састава Софијске митрополије и такође је добила почасни ранг митрополије, што је био обичај у Цариградској патријаршији. Ова епархија је 1815. године спојена са Нишком епархијом, али је након 1821. године поново одвојена у посебну епархију.[4] За митрополите у Нишавској епархији су по правилу постављани фанариоти.[5] Средином 19. века, Цариградска патријаршија није препознала потребу да у епархијама на српском етничком подручју постави архијереје српске народности, што је потом искористила расколничка Бугарска егзархија у циљу неканонског запоседања Нишавске епархије.

Стицајем околности, томе је допринела и сама Цариградска патријаршија, која је 1867. године поставила бугарског свештеника Партенија Зографског за нишавског митрополита у Пироту, што се убрзо показало као велика грешка, пошто се он недуго након тога отргао од Цариграда и приступио Бугарској егзархији (1870). Тако је створена расколничка "Нишавска егзархијска епархија" којом је до 1874. године управљао Партеније Зографски, а након његове оставке администрирање над овом епархијом је поверено егзархијском митрополиту Јевстатију Палагонијском, који је 1878. године побегао у Бугарску.[6] Након ослобођења Пирота у Српско-турском рату (1877-1878) створени су услови за обнову канонског поретка путем споразума са Цариградском патријаршијом (1879). У склопу општег договора о признавању аутокефалности Православне цркве у проширеној Кнежевини Србији, договорено је да подручје дотадашње Нишавске епархије уђе у састав аутокефалне српске митрополије.[7] Администрирање над овом епархијом преузео је митрополит Михаило Јовановић. Наредне 1880. године Нишавска епархија је укинута, а њено подручје је прикључено суседној Нишкој епархији.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Мидић 2012.
  2. ^ Јанковић 1984.
  3. ^ Вуковић 1996, стр. 165.
  4. ^ Вуковић 1996, стр. 436.
  5. ^ Вуковић 1996, стр. 113, 124, 218, 463.
  6. ^ Стојанчевић 1986, стр. 84, 88, 90.
  7. ^ Kiminas 2009, стр. 21, 28.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]