Бањска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Бањска, катедрални манастир Бањске епархије

Бањска епархија (односно Ибарска епархија или Звечанска епархија) је била епархија средњовековне Српске архиепископије, која је постојала у другој половини 13. и на почетку 14. века.[1]

Историја[уреди]

Бањска епархија се у изворима помиње и као Ибарска епархија, јер се простирала у сливу те реке, односно као Звечанска епархија по имену града Звечана.[2] Седиште бањског епископа, било је Манастиру Бањска (Храм Светог Стефана) на ушћу Бањске реке у Ибар, близу Косовске Митровице.

Основана је средином 13. века. Од њених архијереја најзначајнији је епископ Данило, потоњи архиепископ српски и чувени писац и биограф, који је на њену управу дошао 1312. или 1313. године. После одласка епископа Данила у Хиландар, краљ Милутин је престони манастир Бањске епархије претворио у повлашћену игуманију и Светостефанском или Бањском хрисовуљом обдарио своју задужбину великим властелинством са преко 80 села и одредио је за своју гробницу. После смрти краља Милутина (1321) Данило је пренео његово тело из Неродимља и сахранио га у тој гробници.

Истим именом се понекад називала и епархија у Бањи код Велбужда {потоња Ћустендилска епархија}. Средњовековна српска Дабарска епархија се у историографији такође понекад назива и "бањском" по свом седишту у манастиру Светог Николе у Бањи на реци Лиму у Дабру.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јањић (2009). стр. 103-114.
  2. ^ Јањић (2014). стр. 147-162.

Литература[уреди]