Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка
| Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка Српска православна црква | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Сједиште | Буенос Ајрес |
| Држава | Аргентина |
| Основана | 26. мај 2011. |
| Број парохија | 17 |
| Број манастира | 3 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Кирило (Бојовић) |
| Чин архијереја | епископ |
| Титула архијереја | епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички |
 | |
Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је епископ Кирило (Бојовић), а сједиште епархије се налази у Буенос Ајресу.
Историја[уреди | уреди извор]
Епархија буеносајреска је формирана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 26. маја 2011. године. Тада је за епископа администратора постављен др Амфилохије (Радовић), архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски. Вршио је ту дужност све до 2018. године када је за првог епархијског епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког изабран Кирило (Бојовић), дотадашњи викар Митрополије црногорско-приморске и архијерејски замјеник Епархије буеносајреске.[1][2][3][4]
Храм Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, саборни храм ове епархије, грађен је од 1986. до 1995. године. Одлуком градске скупштине проглашен је 2019. године местом од културног значаја.[5]
Парохије[уреди | уреди извор]
Епархија буеносајреска тренутно има 17 парохија, у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Саборна црква, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, налази се у Буенос Ајресу.
- Аргентина
У склопу истраживања културног и духовног наслеђа дијаспоре у Аргентини (Етнографски институт САНУ) обављен је низ разговора са српским и црногорским исељеницима. Иако је већина њих у значајном степену асимилована, истраживање показује да за многе Српска православна црква и даље представља везу са духовним и културним наслеђем, односно, према речима саговорника, „коренима”, „пореклом”, „традицијом”, „православном вером” и земљама порекла. Пре установљења СПЦ у тој земљи, верници су били везани пре свега за Руску православну цркву, али и за друге помесне православне цркве. Први свештеник Српске православне цркве постављен је непосредно по завршетку Другог светског рата[6].
- Парохија Рођења Пресвете Богородице, Буенос Ајрес (Parroquia de la Nadividad de la Madre de Dios, Buenos Aires)
- Парохија светог Саве, Буенос Ајрес (Parroquia San Sava, Buenos Aires)
- Парохија светог Николе, Мачагај (Parroquia San Nicolas, Machagai)
- Парохија светог арханђела Михаила, Венадо Туерто (Parroquia San Miguel Arcangel, Venado Tuerto)
- Парохија светог Петра Цетињског, Хенерал Мадаријага (Parroquia San Pedro de Cetinje, General Madariaga)
- Парохија светог Ђорђа, Ла Плата (Parroquia San Jorge, La Plata)
- Бразил
- Парохија Успења Пресвете Богородице, Пернамбуко (Paróquia Dormição da Mãe de Deus, Pernambuco)
- Парохија Свете Тројице, Алдеја (Paróquia da Santíssima Trinidade, Aldeia)
- Парохија светог Јована Златоустог, Каруару (Paróquia da São Joãо Crisóstomo, Caruaru)
- Парохија светог Антонија Великог, Бело Жардим (Paróquia Santo António, o Gránde, Belo Jardim)
- Мисионарска парохија светог Петра и Павла, Кампинаш Сао Пауло (Paróquia missionária São Pedro e São Paulo, Campinas y São Paulo)
- Венецуела
- Парохија светог Ђорђа, Каракас (Parroquia San Jorge, Caracas)
- Парохија светог Јована Крститеља, Маракај (Parroquia San Juan Bautista, Maracay)
- Доминиканска Република
- Мисионарска парохија Преображења Господњег, Баваро (Parroquia misionera de la Transfiguración del Señor, Bávaro)
- Еквадор
- Парохија Благовјештења пресвете Богородице, Гвајакил (Parroquia "La Anunciación", Guayaquil)
- Перу
- Мисионарска парохија Преображења Господњег, Лима (Parroquia misionera de la Transfiguración del Señor, Lima)
- Чиле
- Парохија светог Николаја Жичког, Сантјаго де Чиле (Parroquia San Obispo Nikolai de Zica y Ohrid y Toda América, Santiago de Chile)
Манастири и цркве[уреди | уреди извор]
Манастири и цркве Епархије буеносајреске налазе се у:
- 1. Аргентини, у Ла Плати, и посвећен је Св. Серафиму Саровском. Манастир је мушки, а игуман је о. Давид (Лестани).
- 2. Бразилу, у Алдеји, и посвећен је Светој Тројици. Манастир је мушки, а игуман је о. Педро (Сигуеира).
- 3. Еквадору, Храм Благовештења пресвете Богородице у Гвајакилу
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (28. мај 2011)”. Приступљено 1. 9. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2013)
- ^ „Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Аргентини („СПЦ“, 2. новембар 2011)”. Приступљено 1. 9. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013)
- ^ „Митрополит Амфилохије учествовао на Другом сабору православних канонских епископа у Јужној Америци („СПЦ“, 6. новембар 2011)”. Приступљено 1. 9. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013)
- ^ „Прва сједница Епархијског одбора Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке („СПЦ“, 24. октобар 2012)”. Приступљено 1. 9. 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2013)
- ^ Субашић, Б. (26. 7. 2019). „Српски храм споменик културе у Аргентини”. Вечерње новости. Приступљено 26. 7. 2019.
- ^ Бранислав Пантовић, Милеса Стефановић-Бановић — Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа наших исељеника у Аргентини. Зборник радова са научне конференције са међународним учешћем: Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству (IV), Институт за међународну политику и привреду, Београд, Србија 2013;
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страница Епархије буеносајреске
- Страница Српске православне цркве у Бразилу
- Митрополит Амфилохије и владика Кирило у посети Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој (СПЦ, 4. децембар 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2016)
- Митрополит Амфилохије у канонској посјети Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој (СПЦ, 9. децембар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2015)
