Епархија буеносајреска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија буеносајреска
Српска православна црква
Основни подаци
Сједиште Буенос Ајрес
Основана 26. мај 2011.
Архијереј
Епархијски архијереј Амфилохије (Радовић), администратор
Чин архијереја Митрополит
Титула архијереја Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Latin America-sr.svg

Епархија буеносајреска или Епархија буеносајреска и јужно-централноамеричка је епархија Српске православне цркве.

Архијереј администратор је господин Амфилохије, а сједиште епархије се налази у Буенос Ајресу.

Историјат[уреди]

Епархија је формирана 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовном мајском засједању. За администратора новоформиране епархије постављен је Амфилохије (Радовић), архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски.[1][2][3]

Дана 13. октобра 2012. у Буенос Ајресу је одржана прва сједница Епархијског управног одбора под предсједништвом митрополита Амфилохија (Радовића), епископа администратора.[4]

Парохије[уреди]

Епархија буеносајреска тренутно има 17 парохија, у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Доминиканској Републици, Еквадору, Перуу и Чилеу. Саборна црква, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, налази се у Буенос Ајресу.

Аргентина

У склопу истраживања културног и духовног наслеђа дијаспоре у Аргентини (Етнографски институт САНУ) обављен је низ разговора са српским и црногорским исељеницима. Иако је већина њих у значајном степену асимилована, истраживање показује да за многе Српска православна црква и даље представља везу са духовним и културним наслеђем, односно, према речимасаговорника, „коренима”, „пореклом”, „традицијом”, „православном вером” и земљама порекла. Пре установљења СПЦ у тој земљи, верници су били везани пре свега за Руску православну цркву, али и за друге помесне православне цркве. Првисвештеник Српске православне цркве постављен је непосредно позавршетку Другог светског рата[5].

  • Парохија Рођења Пресвете Богородице, Буенос Ајрес (Parroquia de la Nadividad de la Madre de Dios, Buenos Aires)
  • Парохија светог Саве, Буенос Ајрес (Parroquia San Sava, Buenos Aires)
  • Парохија светог Николе, Маћагај (Parroquia San Nicolas, Machagai)
  • Парохија светог арханђела Михаила, Венадо Туерто (Parroquia San Miguel Arcangel, Venado Tuerto)
  • Парохија светог Петра Цетињског, Хенерал Мадаријага (Parroquia San Pedro de Cetinje, General Madariaga)
  • Парохија светог Ђорђа, Ла Плата (Parroquia San Jorge, La Plata)
Бразил
  • Парохија Успења Пресвете Богородице, Пернамбуко (Paróquia Dormição da Mãe de Deus, Pernambuco)
  • Парохија Свете Тројице, Алдеја (Paróquia da Santíssima Trinidade, Aldeia)
  • Парохија светог Јована Златоустог, Каруару (Paróquia da São Joãо Crisóstomo, Caruaru)
  • Парохија светог Антонија Великог, Бело Жардим (Paróquia Santo António, o Gránde, Belo Jardim)
  • Мисионарска парохија светог Петра и Павла, Кампинаш Сао Пауло (Paróquia missionária São Pedro e São Paulo, Campinas y São Paulo)
Венецуела
  • Парохија светог Ђорђа, Каракас (Parroquia San Jorge, Caracas)
  • Парохија светог Јована Крститеља, Маракај (Parroquia San Juan Bautista, Maracay)
Доминиканска Република
  • Мисионарска парохија Преображења Господњег, Баваро (Parroquia misionera de la Transfiguración del Señor, Bávaro)
Еквадор
  • Мисионарска парохија Благовјештења Пресвете Богородице, Гуајакил (Parroquia misionera de Annunciación de la Madre de Dios, Guayaquil)
Перу
  • Мисионарска парохија Преображења Господњег, Лима (Parroquia misionera de la Transfiguración del Señor, Lima)
Чиле
  • Парохија светог Николаја Жичког, Сантјаго де Чиле (Parroquia San Obispo Nikolai de Zica y Ohrid y Toda América, Santiago de Chile)

Манастири[уреди]

Манастири Епархије буеносајреске налазе се у:

  • 1. Аргентини, у Ла Плати, и посвећен је Св. Серафиму Саровском. Манастир је мушки, а игуман је о. Давид (Лестани).
  • 2. Бразилу, у Алдеји, и посвећен је Светој Тројици. Манастир је мушки, а игуман је о. Педро (Сигуеира).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (28. мај 2011), Приступљено 1. 9. 2014.
  2. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Аргентини („СПЦ“, 2. новембар 2011), Приступљено 1. 9. 2014.
  3. Митрополит Амфилохије учествовао на Другом сабору православних канонских епископа у Јужној Америци („СПЦ“, 6. новембар 2011), Приступљено 1. 9. 2014.
  4. Прва сједница Епархијског одбора Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке („СПЦ“, 24. октобар 2012), Приступљено 1. 9. 2014.
  5. Бранислав Пантовић, Милеса Стефановић-Бановић — Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа наших исељеника у Аргентини. Зборник радова са научне конференције са међународним учешћем: Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству (IV), Институт за међународну политику и привреду, Београд, Србија 2013;

Спољашње везе[уреди]

Спољашње везе[уреди]