Пећка епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пећка епархија
Српска православна црква
Основни подаци
СједиштеПећ
Основана1912.
Укинута1931.
Број намјесништава4
Број манастира6
Архијереј
Епархијски архијерејЈеротеј (Гавриловић)
(посљедњи)
Чин архијерејамитрополит, епископ
Титула архијерејамитрополит пећки
епископ пећки

Пећка епархија или Пећка митрополија је некадашња епархија Српске православне цркве од 1912. до 1931.

Историјат[уреди]

Митрополија у Црној Гори[уреди]

До 1912. подручје Пећке епархије је припадало Рашко-призренској епархији. Током Првог балканског рата црногорска војска је ослободила Пећ. Тадашњи рашко-призренски митрополит Гаврило Дожић је уживао повјерење црногорског краља Николе, тако да је задржао епархијску власт над оним дијелом Рашко-призренске епархије који је припао Краљевини Црној Гори (Пећ, Беране, Бијело Поље, Пљевља). На том подручју створена је посебна Пећка епархија на челу са Гаврилом Дожићем, који је задржао почасни наслов митрополита. Новостворена Пећка епархија је тада укључена у Митрополију црногорску (Цетињску архиепископију) у чијем саставу се налазила и Захумско-рашка епархија.

Почевши од 1912. године, сједиште Гаврила Дожића као пећког митрополита је било у манастиру Пећкој патријаршији. Пећку митрополију су сачињавала четири протопрезвитеријата — пећки, берански, бјелопољски и пљеваљски, са манастирима: Пећка патријаршија, Високи Дечани, Ђурђеви Ступови, Света Тројица (Пљевља), Довоља и Аранђелово (на Ђурђевића Тари).

Српска патријаршија[уреди]

Пошто је Свети синод у Краљевини Црној Гори, дана 4. децембра 1918, донио одлуку о уједињењу Српско-православне цркве у Црној Гори са са Православном црквом у Србији и осталим српским епископским столицама, Пећка епархија је након спровођења ових одлука током 1920. године ушла у састав обновљене Српске патријаршије. Пошто је Гаврило Дожић исте године изабран за новог црногорског митрополита, упражњена Пећка епархија је повјерена на управу новом рашко-призренском епископу Михаилу Шиљку. Тако је остало до 1926. када је за пећког епископа изабран Јеротеј Гавриловић.

Доношењем првог Устава Српске православне цркве (1931) извршено је преуређење разних епархија, укључујући и дотадашњу Пећку, која је укинута. Након арондације Пећке епархије протопрезвитеријати берански и бјелопољски су ушли у састав Митрополије црногорско-приморске, пљеваљски у састав Митрополије дабробосанске, а Метохија у састав Епархије рашко-призренске (са изузетком манастира Пећка патријаршија који је ушао у непосредну надлежност српског патријарха).[1]

Епископи[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Митрополија црногорско-приморска: Увод у шематизам”. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2013. Приступљено 30. 10. 2015. 

Литература[уреди]