Дебарска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дебарска епархија су основали Охридски архиепископи у 11. вијеку, послије 1020. за подручје Горњег и Доњег Дебра око Црног Дрима и Радике. Прво средиште Дебарских епископа било је у Пишкопеји, подалеко од развалина средњовечног града Дебра, на ријеци Граждански, У данашњој Албанији у Доњем Дебру. Касније је епископска резиденција премештена у Горњи Дебар, испод Јабланице у Дримколу, гдје јој је успомена сачувана у топографском називу Пискупштина.

У данашњој варопшици Дебру коју су Турци основали на садашњем мјесту, дебарски су се епископи настанили тек у 17. и 18. вијеку.

1282. упоредо са освајањима краља Милутина, Доњи Дебар је дошао под српску власт, и ушао је касније у састав Пећке патријаршије. Из тог су времена очувани натписи у развалинама старе владичанске цркве у Пишкопеји.

Доласком Турака у то подручје враћена је Дебарска епархија под власт Охридске архиепископије. У 17. вијеку здрузена је Дебарска епископија са Кичевском. Најзад су послије оснивања посебне егзархијске Велешке и Дебарске епископије, стара патријаршијска Велешка и Дебарска епископија уједињују у једну епископију 1890.

Види још[уреди]

Литература[уреди]