Градихна — разлика између измена
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| слика = |
| слика = |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = Градихна Бранислављевић |
| пуно_име = Градихна Бранислављевић Војислављевић |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = |
||
| место_рођења = [[Зета]] |
| место_рођења = [[Зета]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = Дукљанско краљевство |
||
| датум_смрти = око 1143. |
| датум_смрти = око 1143. |
||
| место_смрти = [[Зета]] |
| место_смрти = [[Зета]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = Дукљанско краљевство |
||
| сахрањен = Црква Св. Срђа и Влакха |
| сахрањен = Црква Св. Срђа и Влакха на Бојани |
||
| функција = краљ |
| функција = краљ |
||
| владавина = (око 1131 - 1143) |
| владавина = (око 1131 - 1143) |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
Негде око 1127. краљ [[Георгије|Ђорђе]] напао је Рашку и ослободио жупана [[Урош I Вукановић|Уроша I]] те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у [[Захумље]] где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са [[Византијско царство|Византијом]] 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку. |
Негде око 1127. краљ [[Георгије|Ђорђе]] напао је Рашку и ослободио жупана [[Урош I Вукановић|Уроша I]] те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у [[Захумље]] где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са [[Византијско царство|Византијом]] 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку. |
||
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља [[Владимир Војислављевић|Владимира]]. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у [[Драч]]у поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву [[Котор]]. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у [[Цариград]] |
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља [[Владимир Војислављевић|Владимира]]. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у [[Драч]]у поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву [[Котор]]. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у [[Цариград]] гдје је и умро. |
||
Уз византијску подршку, као некад његов брат [[Грубеша]], Градихна се прогласио за новог |
Уз византијску подршку, као некад његов брат [[Грубеша]], Градихна се прогласио за новог дукљанског краља негдје око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери [[Рашка|Рашке]] и [[Босна|Босне]] нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је [[Урош I Вукановић|Урош I]], некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке [[Јелена Вукановић|Јелена]] за угарског престолонаследника [[Бела II|Белу II]] 1130., а затим је и његов син [[Белош Вукановић|Белош]] постао бан [[Хрватска|Хрватске]] и један од најмоћнијих људи тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар [[Геза II]] око 1137. године. |
||
Након деценије владања, у потпуности зависан од [[Византијско царство|Византије]], краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у манастиру Св. Срђа и Влакха. На престо га је наследио син [[Радослав Градишнић|Радослав]] уз пристанак новог византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] (1143 - 1180), али не као [[краљ]] већ само као [[кнез]]. |
Након деценије владања, у потпуности зависан од [[Византијско царство|Византије]], краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у манастиру Св. Срђа и Влакха. На престо га је наследио син [[Радослав Градишнић|Радослав]] уз пристанак новог византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] (1143 - 1180), али не као [[краљ]] већ само као [[кнез]]. |
Верзија на датум 16. март 2015. у 18:50
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Градихна | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Градихна Бранислављевић Војислављевић |
Место рођења | Зета, Дукљанско краљевство |
Датум смрти | око 1143. |
Место смрти | Зета, Дукљанско краљевство |
Гроб | Црква Св. Срђа и Влакха на Бојани |
Породица | |
Супружник | непозната Рашка принцеза |
Потомство | Радослав Градишнић |
Родитељи | Радослав |
Династија | Војислављевић |
краљ | |
Период | (око 1131 - 1143) |
Претходник | Ђорђе |
Наследник | Радослав Градишнић |
Краљ Градихна (око 1131 – 1143). Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат Грубеша, Градихна бежи у Рашку где је након унутарашњих сукоба свргнут жупан Урош I и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: Радослава, Лобара и Владимира. За то време краљ Ђорђе се измиро са његовом браћом Драгихном и Драгилом те им оставио део територије у Зети.
Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана Уроша I те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у Захумље где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са Византијом 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна ослањајући се на Византијску подршку.
Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља Владимира. Био је то повод за рат па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ Византијске војске која се налазила у Драчу поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву Котор. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у Цариград гдје је и умро.
Уз византијску подршку, као некад његов брат Грубеша, Градихна се прогласио за новог дукљанског краља негдје око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз војске 1129. то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери Рашке и Босне нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је Урош I, некадашњи савезником краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке Јелена за угарског престолонаследника Белу II 1130., а затим је и његов син Белош постао бан Хрватске и један од најмоћнијих људи тадашње Угарске. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар Геза II око 1137. године.
Након деценије владања, у потпуности зависан од Византије, краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у манастиру Св. Срђа и Влакха. На престо га је наследио син Радослав уз пристанак новог византијског цара Манојла I Комнина (1143 - 1180), али не као краљ већ само као кнез.
Литература
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.