Бес (словенска митологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
==Етимологија== |
==Етимологија== |
||
Према Љубинку Раденковићу, Бес представља најстарије име за мушког демона. Среће се код свих индо-европских народа, али и код многих других, попут арапа и сл. Што указује на његову универзалност, односно да је он митолошко биће познато готово свим народима Земље. |
Према Љубинку Раденковићу, Бес представља најстарије име за мушког демона. Среће се код свих индо-европских народа, али и код многих других, попут арапа и сл. Што указује на његову универзалност, односно да је он митолошко биће познато готово свим народима Земље. |
||
{{клица-мит}} |
{{клица-мит}} |
||
{{Словенска митологија}} |
{{Словенска митологија}} |
||
{{Криптозоологија}} |
{{Криптозоологија}} |
||
[[Категорија:Криптозоологија]] |
[[Категорија:Криптозоологија]] |
||
[[Категорија:Словенска митологија]] |
[[Категорија:Словенска митологија]] |
Верзија на датум 20. април 2014. у 14:38
Бес (ијекав. бијес) је биће из српског народног предања. То је зли дух који се увлачи у неког човека или животињу, који затим побесне. Беснило настаје када неко преде уочи недеље или када пљује у ватру. Касније се бес преобразио у митолошко биће које је у народу познато као ђаво.
Етимологија
Према Љубинку Раденковићу, Бес представља најстарије име за мушког демона. Среће се код свих индо-европских народа, али и код многих других, попут арапа и сл. Што указује на његову универзалност, односно да је он митолошко биће познато готово свим народима Земље.