Бес (словенска митологија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 6: Ред 6:
==Етимологија==
==Етимологија==
Према Љубинку Раденковићу, Бес представља најстарије име за мушког демона. Среће се код свих индо-европских народа, али и код многих других, попут арапа и сл. Што указује на његову универзалност, односно да је он митолошко биће познато готово свим народима Земље.
Према Љубинку Раденковићу, Бес представља најстарије име за мушког демона. Среће се код свих индо-европских народа, али и код многих других, попут арапа и сл. Што указује на његову универзалност, односно да је он митолошко биће познато готово свим народима Земље.



{{клица-мит}}
{{клица-мит}}
{{Словенска митологија}}
{{Словенска митологија}}
{{Криптозоологија}}
{{Криптозоологија}}

[[Категорија:Криптозоологија]]
[[Категорија:Криптозоологија]]
[[Категорија:Словенска митологија]]
[[Категорија:Словенска митологија]]

Верзија на датум 20. април 2014. у 14:38

Бес (ијекав. бијес) је биће из српског народног предања. То је зли дух који се увлачи у неког човека или животињу, који затим побесне. Беснило настаје када неко преде уочи недеље или када пљује у ватру. Касније се бес преобразио у митолошко биће које је у народу познато као ђаво.

Етимологија

Према Љубинку Раденковићу, Бес представља најстарије име за мушког демона. Среће се код свих индо-европских народа, али и код многих других, попут арапа и сл. Што указује на његову универзалност, односно да је он митолошко биће познато готово свим народима Земље.