Стјепан Бобек
Стјепан Бобек | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Штеф | ||
Датум рођења | 3. децембар 1923. | ||
Место рођења | Загреб, Краљевина СХС | ||
Датум смрти | 22. август 2010.86 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Држављанство | СФРЈ | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
1936—1938 1938—1942 1942—1944 |
ХШК Дерби СК Загреб ХШК Личанин | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1942 1944—1945 1945 1946—1959 |
Адмира Вакер Грађански Југословенска армија Партизан |
8 15 3 198 |
(7) (13) (8) (121) |
Репрезентативна каријера | |||
1946—1956 | Југославија | 63 | (38) |
Тренерска каријера | |||
1959 1960—1963 1963 1963—1967 1967—1969 1969—1970 1970 1970—1972 1972 1973—1974 1974—1975 1975—1976 1976—1978 1978—1981 |
Легија Варшава Партизан Легија Варшава Панатинаикос Партизан Олимпијакос Алтај Галеника Земун Динамо Загреб Галеника Земун Панатинаикос Панетоликос Есперанце Вардар | ||
Стјепан Бобек (Загреб, 3. децембар 1923 — Београд, 22. август 2010) био је југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
Бобек је већину своје каријере провео у београдском Партизану, касније је био тренер црно-белих. Један је од најбољих играча ФК Партизан (уз Моцу Вукотића) и југословенске репрезентације. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова, што га чини другим најбољим нападачем свих времена.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен 3. децембра 1923. у Загребу. Већ са тринаест и по година играо је за први тим Викторије, нижеразредног клуба. Као двадесетогодишњак постао је центарфор Грађанског.
Године 1945. је дошао у Партизан и за „црно-беле” је играо све до 1959. За тих тринаест година Бобек је одиграо 468 утакмица и дао 403 гола. Био је центарфор, индивидуалиста, сјајан дриблер, необично вешт голгетер. Касније је добио улогу конструктора игре. Играо је за тим уживајући у припремању шанси саиграчима. Бобеков последњи пас најчешће је био „пола гола”, а његово „ролање“ лопте и „златна пета” остали су у Југословенском фудбалу под Бобековим заштитним знаком као и лична креација. Као фудбалер Партизана Бобек је освојио два првенства и четири купа.
У својству тренера имао је више успеха: пет шампионских титула (три са Партизаном и две са Панатинаикосом), два купа (грчки и туниски) и једно прво место у другој савезној лиги Југославије (с Вардаром). Исто тако је земунску Галенику увео у Прву лигу Југославије. Године 1995, изабран је за најбољег фудбалера Партизана свих времена.[1]
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Рекорди и статистика
[уреди | уреди извор]- 2 пута најбољи стрелац Првенства Југославије: 1945. године са 8 погодака у сезони 1953./54.
- 9 погодака у једном прволигашком сусрету (утакмица: 14. октобар - Партизан, 1:10) у Нишу 1946. године.
- 7 погодака за редом од 38. минута до 88. минута (утакмица 14. октобар - Партизан, 1:10) у Ниш у 1946. године.
- 8 погодака у једној куп утакмици 1951. години.
- 16 погодака у завршници купа 1951. године.
- 41 укупних погодака у купу.
- 38 погодака за југословенски фудбалски тим.
- 44 узастопних наступа за репрезентацију Југославије.
- Први играч који је имао 50 наступа за Југославију после Другог светског рата.
- Први играч који игра 60 утакмица за А тим Југославије.
- Као тренер за редом осваја: 3 првенстава Југославије (Партизан 1961, 1962, 1963) и два првенства Грчке (Панатинаикос 1964, 1965)[2]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 9. маја 1946. у пријатељској утакмици против Чехословачке у Прагу, а први гол је постигао већ у реваншу 29. септембра исте године, када је Југославија победила Чехословачку са 4:2. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова.[3] Од дреса са државним грбом опростио се 16. септембра 1956. у мечу Купа др. Гереа против Мађарске (1:3) у Београду.
Био је учесник два светска првенства — у Бразилу 1950. и у Швајцарској 1954, као и две Олимпијаде — у Лондону 1948. и у Хелсинкију 1952.
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „PREMINUO STJEPAN BOBEK”. Приступљено 4. 8. 2017.
- ^ Fredi Kramer, Stjepan Bobek - Štef: Fudbal je moj život. Oto Bobek. . Zagreb. 2008. pp. 96.
- ^ „Стјепан Бобек, www.reprezentacija.rs”. Приступљено 14. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Стјепан Бобек на сајту Olympedia.org
- Стјепан Бобек на сајту reprezentacija.rs
- Стјепан Бобек на сајту partizanopedia.rs
- Бобек — легенда која траје („Вечерње новости”, фељтон, 4—15. октобар 2008)
- Умро фудбалски велемајстор Стјепан Бобек („Политика”, 22. август 2010)
- Мајстор – значи Бобек („Политика”, 21. март 2020)
- Рођени 1923.
- Умрли 2010.
- Спортисти из Загреба
- Хрвати у Србији
- Југословенски фудбалери
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Југословенски фудбалски тренери
- Нападачи у фудбалу
- Фудбалери Грађанског
- Фудбалери Партизана
- Тренери ФК Вардар
- Тренери ФК Динамо Загреб
- Тренери ФК Олимпијакос
- Тренери ФК Панатинаикос
- Тренери ФК Партизан
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1948.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1948.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1948.
- Фудбалери на Светском првенству 1950.
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1952.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду