Пређи на садржај

Летник

С Википедије, слободне енциклопедије

Летник, остатак преживјелог паганског обичаја дочекивања и празновања прољећа. Пада 1. марта.[1]

Поријекло ријечи

[уреди | уреди извор]

Ријеч летник је словенског поријекла и потиче од ријечи лето и летина.

Народни обичај

[уреди | уреди извор]

Уочи летника припрема се одбрана од демона и гамади (мрава, мишева, змија и др.).[2] Ујутру се спаљују буњишта. У селима Црногорског приморја се спаљују буњишта, а на кућна врата и прозоре се стављају рогови, корњачин оклоп и говеђе ноге; у зетским селима се звони клепетушама, лупа у металне предмете и галами по свим кућама и свим собама.[3][1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.
  2. ^ „PRAZNICI I SVETKOVINE KOJE PRAZNUJU SAMO SRBI”. Lokalne Novine Obrenovac. Приступљено 2023-02-01. 
  3. ^ Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972.г.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Зечевић С, Митска бића српских предања, 1981.г.