Петрислав Војислављевић

Подела српских земаља у 11. веку, по познијем Летопису попа Дукљанина

Петрислав (лат. Petrislavus) је личност из Летописа попа Дукљанина, о коме нема помена у другим историјским изворима. Према слову Летописа, био је један од четворице синова дукљанског кнеза и српског краља Михаила I из династије Војислављевића и његове друге супруге, неименоване византијске принцезе. Исти Летопис бележи да је Михаило поставио Петрислава за намесника у области Рашке, а потом се у наставку излагања помиње ратовање Михаилових старијих синова против Византије у областима Бугарске, након чега је Петриславов брат Бодин проглашен за цара. Пошто се Бодиново проглашење за цара Бугарске, према византијским изворима, догодило током 1072. године у Призрену, за време великог словенског устанка, казивање Летописа о претходном постављању Петрислава за Михаиловог намесника у области Рашке оквирно се ставља у претходну 1071. годину. У истом Летопису помиње се да је Петрислав имао потомство, али текст изворника је на том месту био оштећен пре приређивања првих издања, тако су имена његових потомака остала непозната.

Претпоставке

Словенски устанак (1072) у источним српским и суседним областима, на челу са Бодином и Ђорђем Војтехом

Поменути подаци о Петриславу из Летописа попа Дукљанина различито су тумачени и вредновани у историографији, првенствено у контексту хронологије ширења државе Војислављевића према областима у унутрашњости током 11. века, али без опште сагласности о историчности самог Петрислава, кога неки истраживачи сматрају стварном историјском личношћу, док други изражавају опрез, услед одсуства потврде у другим изворима. Према Џону Фајну, Михаило је своју власт према областима у унутрашњости проширио између 1060. и 1074. године, поставивши Петрислава за намесника у области Рашке. Према Тибору Живковићу, Михаилови синови су освојили Рашку током 1067. или 1068. године, након чега је за намесника у тој области постављен Петрислав. Поједини историчари су такође претпостављали да су жупани Вукан и Марко, којима је Бодин касније поверио управу у области Рашке, могли бити синови Петрислава, али то сродство се у Летопису не помиње.

Неки старији истраживачи су покушали да поистовете Петрислава са Михаиловим и Бодиновим војводом Петрилом, који је био учесник словенског устанка против византијске власти (1072).

Види још

• Дукља
• Војислављевићи
• Рашка (област)
• Великожупанска Србија

Извори и литература

Извори

• Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. 
• Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. 
• Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia. 
• Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Радојчић, Борислав (1966). „Скиличин Настављач”. Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 173—187. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија. 

Литература

• Банашевић, Никола (1971). Летопис Попа Дукљанина и народна предања. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Живковић, Тибор (2000). Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века (PDF). Београд: Историјски институт. 
• Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век) (PDF). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211. 
• Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека” (PDF). Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444. 
• Радојковић, Борислав М. (1959). „Разматрања о деоном владању и деоним кнежевинама”. Историски часопис. 8 (1958): 1—25. 
• Радојчић, Никола (1927). „Како су називали Србе и Хрвате византински историци XI и XII века Јован Скилица, Никифор Вриеније и Јован Зонара?” (PDF). Гласник Скопског научног друштва. 2 (1926): 1—13. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.