Пређи на садржај

Стефан II Црнојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан II Црнојевић
Грб са печата Стефановог оца Ивана Црнојевића из 1485. године
Лични подаци
Место рођењаЦрна Гора
Датум смртинакон 1505.
Место смртиЦетиње, Османско царство
Породица
РодитељиИван Црнојевић
Период1496-1499
ПретходникЂурађ Црнојевић

Стефан II Црнојевић (умро након 1505. године) је био српски средњовековни великаш у Зети, односно Црној Гори. Као други син зетског владара Ивана Црнојевића (1465-1490) и млађи брат Ђурђа Црнојевића (1490-1496), одиграо је значајну улогу у политичким збивањима између 1496. и 1499. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

У јесен 1496. године, Стефан Црнојевић је на Цетињу обавестио свога брата Ђурђа, тадашњег владара Зете, да турски султан захтева од Ђурђа да одмах дође у Цариград на поклоњење, или да напусти своју државу.[2] Нашавши се у опасности, Ђурађ је одлучио да пребегне Млечанима, а његов брат Стефан се понадао да ће га султан прихватити као новог владара у Зети. Ова нада се није остварила пошто Турци нису желели да Стефану доделе политичку власт, већ су запосели читаву Зету, укључујући и Црну Гору, а Стефану су дозволили да у личном поседу задржи дотадашња породична добра куће Црнојевића.[3] Током наредних година Стефанов положај је постајао све сложенији због нарастајућег турско-млетачког супарништва на источим обалама Јадрана, услед чега је 1499. године дошло и до званичног избијања млетачко-турског рата (1499-1503).

Уочи ескалације, Турци су из Зете уклонили Стефана, који се повукао у српски манастир Хиландар, где се замонашио узевши име Марко. Током наредних година, боравио је у Хиландару и Цариграду, а последњи пут се помиње 1505. године. [4]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]