Операција Садејство
| Садејство 93 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у БиХ | |||||||
 Операција Садејство 93 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Војска Републике Српске |
 Армија Републике Босне и Херцеговине | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
 Момир Талић Новица Симић | непознато | ||||||
| Јачина | |||||||
| 10.000[1] | 12.000[2] | ||||||
Операција Садејство 93 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у лето 1993. године, у Босанској Посавини. Операција је још позната и као битка за „Струјни коридор”.
Увод[уреди | уреди извор]
Будући да је стабилно и адекватно снабдевање електричном енергијом Босанске Крајине због ратног стања било угрожено, ВРС се одлучује да прошири коридор код Брчког како би укључио и поправио електричну линију која је пролазила кроз села Брод, Доња Брка, Колонија, Липовац, Ђукићи и Бајићи.[2]
ВРС је у операцији ангажовао јединице Првог крајишког корпуса и Источнобосанског корпуса, распоређене у две тактичке групе. Прва тактичка група (ТГ-1) се ослањала на Пантере, специјални одред „Пеша“ 1. посавске бригаде, 4. батаљон 43. приједорске мтбр, као и на делове елитног 1. батаљона војне полиције;[1] ТГ-1 је напредовала на правцу с. Брод и с. Брка. Другу тактичку групу (ТГ-2) су предводили 16. крајишка мтбр и 5. козарска лпбр [2] на правцу с. Бајићи, с. Липовац и с. Ђукићи. У операцији је још учествовао и један оклопни батаљон Прве оклопне бригаде; артиљеријску подршку су давали 1. и 3. мешовити артиљеријски пукови.
АРБиХ се током операције ослонила на следеће бригаде: 21. бригада Сребреник, 108. моторизована бригада и 108. ХВО бригада; све заједно 12.000 војника.[2] Предност одбране се огледала у тенковски непроходном терену (испреплетан каналима) и равном подручју (лака контрола пешадијских напада непријатеља). То је значило да су оклоп и маневар елитним пешадијским јединицама, једне од главних предности ВРС — били од почетка мало или нимало употребљиви.[3] Уз то, велико преимућство у артиљерији ВРС није могао да искористи због густине непријатељеве одбране (дужина фронта је била око 15 километара, што значи да је АРБиХ имао скоро једног човека по метру у одбрани); велика густина је допуштала одбрану по дубини, то јест, више линија. Са друге стране, основни хендикеп АРБиХ био је у недостатку тешког наоружања (око 6.000 војника поседовало је само пешадијско наоружање), што је осуђивало АРБиХ да, у равници, иницијативу препусти нападачу.
Офанзива[уреди | уреди извор]
Операција је трајала седам дана, од 20. до 27. јула, и завршила се успешно. Првих неколико дана операције, напредовање снага ВРС је било слабо. Прекретница се догодила 24. јула када специјалне јединице ВРС пробијају муслиманске положаје и заузимају села Брод и Липовац.[4] До 27 јула и завршетка операције, ВРС је освојила места: Диздарушу, Брод, Колонију, Липовац, Омербеговачу и Брку. Тиме је струјни коридор био осигуран.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Жигић, Радмила. Пеша. Једна Ратна Легенда. Београд 1995.
- Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. Washington. 1, 2.
