Ацетилкарнитин

Ацетилкарнитин
IUPAC име
	(R)-3-ацетилокси-4-триметиламоно-бутаноат
Клинички подаци
Drugs.com	Интернационално име лека
Идентификатори
CAS број	3040-38-8
ATC код	N06BX12 (WHO)
PubChem	CID 7045767
ChemSpider	5406074
UNII	6DH1W9VH8Q
ChEBI	CHEBI:57589
ChEMBL	CHEMBL1697733
Хемијски подаци
Формула	C9H17NO4
Моларна маса	203,236
	SMILES [O-]C(=O)C[C@@H](OC(=O)C)C[N+](C)(C)C; ;
	InChI InChI=1S/C9H17NO4/c1-7(11)14-8(5-9(12)13)6-10(2,3)4/h8H,5-6H2,1-4H3/t8-/m1/s1 ; Key:RDHQFKQIGNGIED-MRVPVSSYSA-N ;

Ацетил-L-карнитин (АЛЦАР) је ацетилисана форма L-карнитина. Он је дијетарни суплемент и природно се јавља у биљкама и животињама.^[1]

Биохемијско формирање и дејство[уреди | уреди извор]

АЛЦАР је ацетилисани дериват L-карнитина. Током напорног вежбања, велики део L-карнитина и неискоришћеног ацетил-CoA се конвертује до АЛЦАР и CoA унутар митохондрија посредством карнитин О-ацетилтрансферазе.^[2] АЛЦАР се транспортује изван митохондрија где се конвертује у два конституента. L-карнитин се рециклира назад у митохондрије где се користи у метаболизму масних киселина.^[3]^[4] Вишак ацетил-CoA има за последицу да се угљени хидрати у већој мери користе за енергију током вежбања него масне киселине. До тога долази путем различитих механизама унутар и изван митохондрија. АЛЦАР транспорт умањује концентрацију ацетил-CoA унутар митохондрија.^[5]^[6] Глукозни метаболизам се повећава администрацијом било АЛЦАР^[7] или L-карнитина.^[8] Део L-карнитина се конвертује код људи у АЛЦАР након уноса хране.^[9]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Л'ацéтyл-L-царнитине ет ла L-царнитине”. ЦАТИЕ - Ла соурце цанадиенне де ренсеигнементс сур ле ВИХ ет л'хéпатите C (на језику: француски). 27. 7. 2021. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022.
^ Зеyнер А, Хармеyер Ј (1999). „Метаболиц фунцтионс оф L-царнитине анд итс еффецтс ас феед аддитиве ин хорсес. А ревиеw”. Арцхив Фüр Тиерернäхрунг. 52 (2): 115—38. ПМИД 10548966.
^ Лонгнус СЛ, Wамболт РБ, Барр РЛ, Лопасцхук ГД, Аллард МФ (2001). „Регулатион оф мyоцардиал фаттy ацид оxидатион бy субстрате супплy”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. Хеарт анд Цирцулаторy Пхyсиологy. 281 (4): Х1561—7. ПМИД 11557544. ^{[мртва веза]}
^ Лyсиак W, Лиллy К, ДиЛиса Ф, Тотх ПП, Биебер ЛЛ (1988). „Qуантитатион оф тхе еффецт оф L-царнитине он тхе левелс оф ацид-солубле схорт-цхаин ацyл-ЦоА анд ЦоАСХ ин рат хеарт анд ливер митоцхондриа”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 263 (3): 1151—6. ПМИД 3335535. ^{[мртва веза]}
^ Киенс Б (2006). „Скелетал мусцле липид метаболисм ин еxерцисе анд инсулин ресистанце”. Пхyсиологицал Ревиеwс. 86 (1): 205—43. ПМИД 16371598. дои:10.1152/пхyсрев.00023.2004.
^ Лопасцхук ГД, Гамбле Ј (1994). „Тхе 1993 Мерцк Фросст Аwард. Ацетyл-ЦоА царбоxyласе: ан импортант регулатор оф фаттy ацид оxидатион ин тхе хеарт”. Цанадиан Јоурнал оф Пхyсиологy анд Пхармацологy. 72 (10): 1101—9. ПМИД 7882173.
^ Гианцатерини А; Де Гаетано А; Мингроне Г (2000). „Ацетyл-L-царнитине инфусион инцреасес глуцосе диспосал ин тyпе 2 диабетиц патиентс”. Метаболисм: Цлиницал анд Еxпериментал. 49 (6): 704—8. ПМИД 10877193. дои:10.1053/мета.2000.6250.
^ Мингроне Г; Грецо АВ; Цапристо Е (1999). „Л-царнитине импровес глуцосе диспосал ин тyпе 2 диабетиц патиентс”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Нутритион. 18 (1): 77—82. ПМИД 10067662. ^{[мртва веза]}
^ Цао Y, Wанг YX, Лиу ЦЈ, Wанг LX, Хан ЗW, Wанг ЦБ (2009). „Цомпарисон оф пхармацокинетицс оф L-царнитине, ацетyл-L-царнитине анд пропионyл-L-царнитине афтер сингле орал администратион оф L-царнитине ин хеалтхy волунтеерс”. Цлиницал анд Инвестигативе Медицине. 32 (1): Е13—9. ПМИД 19178874.

Литература[уреди | уреди извор]

Jane Higdon, "L-Carnitine", Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University
Царнитине (L-царнитине), Университy оф Марyланд Медицал Центер

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] „Л'ацéтyл-L-царнитине ет ла L-царнитине”. ЦАТИЕ - Ла соурце цанадиенне де ренсеигнементс сур ле ВИХ ет л'хéпатите C (на језику: француски). 27. 7. 2021. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022.

[2] Зеyнер А, Хармеyер Ј (1999). „Метаболиц фунцтионс оф L-царнитине анд итс еффецтс ас феед аддитиве ин хорсес. А ревиеw”. Арцхив Фüр Тиерернäхрунг. 52 (2): 115—38. ПМИД 10548966.

[3] Лонгнус СЛ, Wамболт РБ, Барр РЛ, Лопасцхук ГД, Аллард МФ (2001). „Регулатион оф мyоцардиал фаттy ацид оxидатион бy субстрате супплy”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. Хеарт анд Цирцулаторy Пхyсиологy. 281 (4): Х1561—7. ПМИД 11557544. ^{[мртва веза]}

[4] Лyсиак W, Лиллy К, ДиЛиса Ф, Тотх ПП, Биебер ЛЛ (1988). „Qуантитатион оф тхе еффецт оф L-царнитине он тхе левелс оф ацид-солубле схорт-цхаин ацyл-ЦоА анд ЦоАСХ ин рат хеарт анд ливер митоцхондриа”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 263 (3): 1151—6. ПМИД 3335535. ^{[мртва веза]}

[5] Киенс Б (2006). „Скелетал мусцле липид метаболисм ин еxерцисе анд инсулин ресистанце”. Пхyсиологицал Ревиеwс. 86 (1): 205—43. ПМИД 16371598. дои:10.1152/пхyсрев.00023.2004.

[6] Лопасцхук ГД, Гамбле Ј (1994). „Тхе 1993 Мерцк Фросст Аwард. Ацетyл-ЦоА царбоxyласе: ан импортант регулатор оф фаттy ацид оxидатион ин тхе хеарт”. Цанадиан Јоурнал оф Пхyсиологy анд Пхармацологy. 72 (10): 1101—9. ПМИД 7882173.

[7] Гианцатерини А; Де Гаетано А; Мингроне Г (2000). „Ацетyл-L-царнитине инфусион инцреасес глуцосе диспосал ин тyпе 2 диабетиц патиентс”. Метаболисм: Цлиницал анд Еxпериментал. 49 (6): 704—8. ПМИД 10877193. дои:10.1053/мета.2000.6250.

[8] Мингроне Г; Грецо АВ; Цапристо Е (1999). „Л-царнитине импровес глуцосе диспосал ин тyпе 2 диабетиц патиентс”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Нутритион. 18 (1): 77—82. ПМИД 10067662. ^{[мртва веза]}

[9] Цао Y, Wанг YX, Лиу ЦЈ, Wанг LX, Хан ЗW, Wанг ЦБ (2009). „Цомпарисон оф пхармацокинетицс оф L-царнитине, ацетyл-L-царнитине анд пропионyл-L-царнитине афтер сингле орал администратион оф L-царнитине ин хеалтхy волунтеерс”. Цлиницал анд Инвестигативе Медицине. 32 (1): Е13—9. ПМИД 19178874.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]