Циклазоцин

С Википедије, слободне енциклопедије
Циклазоцин
IUPAC име
3-(цyцлопропyлметхyл)- 6,11-диметхyл- 1,2,3,4,5,6-хеxахyдро- 2,6-метхано- 3-бензазоцин- 8-ол
ор
2-цyцлопр​опyлметхy​л- 2'-хyдр​оxy- 5,9-д​иметхyл- 6​,7-бензом​орпхан
Клинички подаци
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ?
Идентификатори
CAS број7346-09-0 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 19143
IUPHAR/BPS1604
ChemSpider18063 ДаY
KEGGD03618
ChEMBLCHEMBL279449 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC18H25NO
Моларна маса271.40 g/mol
  • Oc1ccc4c(c1)C2(C(C(N(CC2)CC3CC3)C4)C)C
  • InChI=1S/C18H25NO/c1-12-17-9-14-5-6-15(20)10-16(14)18(12,2)7-8-19(17)11-13-3-4-13/h5-6,10,12-13,17,20H,3-4,7-9,11H2,1-2H3 ДаY
  • Key:YQYVFVRQLZMJKJ-UHFFFAOYSA-N ДаY

Циклазоцин је мешовити опиоидни агонист/антагонист. Он је сродан са дезоцином, пентазоцином и феназоцином. Ова фамилија опиоидних лекова се назива бензоморфанима или бензазоцинима.[1]

Употреба[уреди | уреди извор]

Испитивања могуће употребе циклазоцина за лечење биполарних пацијента са депресијом су показала да 8 од 10 пацијената доживљава умерено побољшање.

Истраживања током 1960-их и 1970-их за употребу циклазоцина за контролу бола, и касније као део лечења наркотичне зависности су била озбиљно ометана дисфоричним и халуциногеним својствима овог лека.[2]

Дозирање[уреди | уреди извор]

Дозе 1—3 mg су кориштене у тестовима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сyднеy Арцхер; Станлеy D Глицк; Јеан M Бидлацк (1996). „Цyцлазоцине ревиситед - Неуроцхемицал Ресеарцх”. 21 (11): 1369—1373. дои:10.1007/БФ02532378. 
  2. ^ Алфред M. Фреедман, MD, Маx Финк, MD, Роберт Схарофф, MD, анд Артхур Закс, MD. „Цyцлазоцине анд Метхадоне ин Нарцотиц Аддицтион” (ПДФ). 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).