Гонадотропин-ослобађајући хормон

Гонадотропин-ослобађајући хормон‎‎
фром PDB: 1YY1​
Идентификатори
Симболи	ГНРХ1; ГНРХ; ГРХ; ЛХРХ; ЛНРХ
Вањски ИД	ОМИМ: 152760 МГИ: 95789 ХомолоГене: 641 ГенеЦардс: ГНРХ1 Гене
Онтологија гена Молекуларна функција • ЛХРХ активност Целуларна компонента • екстрацелуларни регион • растворна фракција Биолошки процес • пренос сигнала • интерћелијска сигнализација • развој мултићелијских организама • негативна регулација ћелијске пролиферације
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	2796	14714
Енсембл	ЕНСГ00000147437	ЕНСМУСГ00000015812
УниПрот	П01148	Q14АЦ4
РефСеq (мРНА)	НМ_000825	НМ_008145
РефСеq (протеин)	НП_000816	НП_032171
Локација (УЦСЦ)	Цхр 8: 25.33 - 25.34 Мб	Цхр 14: 66.7 - 66.7 Мб
ПубМед претрага	[1]	[2]

Гонадотропин-ослобађајући хормон (GnRH), такође познат као LHRH (енгл. Luteinizing-hormone-releasing hormone) и лулиберин или гонадолиберин, је трофични пептидни хормон који је одговоран за ослобађање фоликул-стимулишућег хормона (FSH) и лутеинизујућег хормона (LH) из предњег режња хипофизе. GnRH се синтетише и ослобађа из неурона хипоталамуса. Овај пептид припада фамилији гонадотропин ослобађајућих хормона.

Формирање

Ген, GNRH1, за GnRH прекурзор је лоциран на хромозому 8. Код сисара, линеарни декапептидни крајњи производ се синтетише из 92-аминокиселинског прохормона у преоптичком предњем хипоталамусу

Структура

GnRH структуру су објаснили Нобеловци Роџер Гуилемин и Андру V. Сцхали 1977. године: пироGlu-His-Trp-Ser-Tyr-Gly-Leu-Arg-Pro-Gly-NH2

GnRH је неурохормон

GnRH се сматра неурохормоном, хормоном који производе специфичне неуронске ћелије и отпуштају га на њиховим неуронским завршецима. Кључна област за GNRH продукцију је преоптичка област хипоталамуса, која садржи већину GnRH-излучујућих неурона. GnRH неурони настају у носу и мигрирају у мозак, где се распростиру по медијалном септуму и хипоталамусу. Они су повезани врло дугим (>1-милиметра дугачким) дендритима. Они су груписани тако да примају заједнички синаптички инпут, што им омогућава да синхронизују GnRH ослобађање.

Додатна литература

• Фланаган ЦА, Миллар РП, Иллинг Н (1998). „Адванцес ин ундерстандинг гонадотропхин-релеасинг хормоне рецептор струцтуре анд лиганд интерацтионс”. Рев. Репрод. 2 (2): 113—20. ПМИД 9414473. дои:10.1530/рор.0.0020113. 
• Леунг ПЦ, Цхенг ЦК, Зху XМ (2004). „Мулти-фацториал роле оф ГнРХ-I анд ГнРХ-II ин тхе хуман оварy”. Мол. Целл. Ендоцринол. 202 (1-2): 145—53. ПМИД 12770744. 
• Грüндкер C, Емонс Г (2004). „Роле оф гонадотропин-релеасинг хормоне (ГнРХ) ин овариан цанцер”. Репрод. Биол. Ендоцринол. 1: 65. ПМЦ 239893 . ПМИД 14594454. дои:10.1186/1477-7827-1-65. 
• Лимонта П, Моретти РМ, Марелли MM, Мотта M (2004). „Тхе биологy оф гонадотропин хормоне-релеасинг хормоне: роле ин тхе цонтрол оф тумор гроwтх анд прогрессион ин хуманс”. Фронтиерс ин неуроендоцринологy. 24 (4): 279—95. ПМИД 14726258. дои:10.1016/ј.yфрне.2003.10.003. 
• Јанáкy Т; Јухáсз А; Бајусз С; et al. (1992). „Analogues of luteinizing hormone-releasing hormone containing cytotoxic groups”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 89 (3): 972—6. PMC 48367 . PMID 1310542. doi:10.1073/pnas.89.3.972. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Healey SC, Martin NG, Chenevix-Trench G (1991). „NcoI RFLP of the human LHRH gene on chromosome 8p”. Nucleic Acids Res. 19 (21): 6059. PMC 329079 . PMID 1682898. doi:10.1093/nar/19.21.6059. 
• Williamson P, Lang J, Boyd Y (1992). „The gonadotropin-releasing hormone (Gnrh) gene maps to mouse chromosome 14 and identifies a homologous region on human chromosome 8”. Somat. Cell Mol. Genet. 17 (6): 609—15. PMID 1767338. doi:10.1007/BF01233626. 
• Hayflick JS, Adelman JP, Seeburg PH (1989). „The complete nucleotide sequence of the human gonadotropin-releasing hormone gene”. Nucleic Acids Res. 17 (15): 6403—4. PMC 318303 . PMID 2671939. doi:10.1093/nar/17.15.6403. 
• Nikolics K; Mason AJ; Szönyi E; et al. (1985). „A prolactin-inhibiting factor within the precursor for human gonadotropin-releasing hormone”. Nature. 316 (6028): 511—7. PMID 2863757. doi:10.1038/316511a0. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Adelman JP, Mason AJ, Hayflick JS, Seeburg PH (1986). „Isolation of the gene and hypothalamic cDNA for the common precursor of gonadotropin-releasing hormone and prolactin release-inhibiting factor in human and rat”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 83 (1): 179—83. PMC 322815 . PMID 2867548. doi:10.1073/pnas.83.1.179. 
• Yang-Feng TL, Seeburg PH, Francke U (1986). „Human luteinizing hormone-releasing hormone gene (LHRH) is located on short arm of chromosome 8 (region 8p11.2----p21)”. Somat. Cell Mol. Genet. 12 (1): 95—100. PMID 3511544. doi:10.1007/BF01560732. 
• Seeburg PH, Adelman JP (1984). „Characterization of cDNA for precursor of human luteinizing hormone releasing hormone”. Nature. 311 (5987): 666—8. PMID 6090951. doi:10.1038/311666a0. 
• Tan L, Rousseau P (1983). „The chemical identity of the immunoreactive LHRH-like peptide biosynthesized in the human placenta”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 109 (3): 1061—71. PMID 6760865. doi:10.1016/0006-291X(82)92047-2. 
• Dong KW, Yu KL, Roberts JL (1994). „Identification of a major up-stream transcription start site for the human progonadotropin-releasing hormone gene used in reproductive tissues and cell lines”. Mol. Endocrinol. 7 (12): 1654—66. PMID 8145771. doi:10.1210/me.7.12.1654. 
• Kakar SS, Jennes L (1996). „Expression of gonadotropin-releasing hormone and gonadotropin-releasing hormone receptor mRNAs in various non-reproductive human tissues”. Cancer Lett. 98 (1): 57—62. PMID 8529206. 
• Nagy A; Schally AV; Armatis P; et al. (1996). „Cytotoxic analogs of luteinizing hormone-releasing hormone containing doxorubicin or 2-pyrrolinodoxorubicin, a derivative 500-1000 times more potent”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 93 (14): 7269—73. PMC 38972 . PMID 8692981. doi:10.1073/pnas.93.14.7269. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Chegini N; Rong H; Dou Q; et al. (1996). „Gonadotropin-releasing hormone (GnRH) and GnRH receptor gene expression in human myometrium and leiomyomata and the direct action of GnRH analogs on myometrial smooth muscle cells and interaction with ovarian steroids in vitro”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 81 (9): 3215—21. PMID 8784072. doi:10.1210/jc.81.9.3215. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Bonaldo MF, Lennon G, Soares MB (1997). „Normalization and subtraction: two approaches to facilitate gene discovery”. Genome Res. 6 (9): 791—806. PMID 8889548. doi:10.1101/gr.6.9.791. 
• Dong KW; Yu KL; Chen ZG; et al. (1997). „Цхарацтеризатион оф мултипле промотерс дирецтинг тиссуе-специфиц еxпрессион оф тхе хуман гонадотропин-релеасинг хормоне гене”. Ендоцринологy. 138 (7): 2754—62. ПМИД 9202214. дои:10.1210/ен.138.7.2754. ЦС1 одржавање: Експлицитна употреба ет ал. (веза)
• Тwан WХ, Хwанг ЈС, Лее YХ, Јенг СР, Yуех WС, Тунг YХ, Wу ХФ, Дуфоур С, Цханг ЦФ (2006). „Тхе пресенце анд анцестрал роле оф гонадотропин-релеасинг хормоне ин тхе репродуцтион оф сцлерацтиниан цорал, Еупхyллиа анцора”. Ендоцринологy. 147 (1): 397—406. ПМИД 16195400. дои:10.1210/ен.2005-0584.