Vislava Šimborska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vislava Šimborska
Vislava Šimborska 2011.
Lični podaci
Datum rođenja(1923-07-02)2. jul 1923.
Mesto rođenjaBnin, Poljska
Datum smrti1. februar 2012.(2012-02-01) (88 god.)
Mesto smrtiKrakov, Poljska
NagradeNobelova nagrada za književnost
Potpis

Vislava Šimborska (polj. Maria Wisława Anna Szymborska; Bnin, 2. jul 1923 — Krakov, 1. februar 2012), bila je poljska pesnikinja, esejista i prevodilac.[1] Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost.

U svojoj poeziji, Šimborska često koristi ironiju, paradoks, kontradikciju i nedorečenost da bi oslikala filozofske teme i interesovanja. Njena poezija je prepuna egzistencijalnih pitanja i refleksija o ljudima kao individuama i članovima ljudske zajednice. Izraz joj je introspektivan i humorističan. Objavila je relativno mali broj dela- svega oko 250 pesama.[2] Prevedena je do danas na skoro sve evropske jezike, arapski, hebrejski, japanski i kineski.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Godine 1931. seli se sa porodicom u Krakov, gde živi do svoje smrti.

Kada je 1939. izbio Drugi svetski rat, nastavila je da se obrazuje u ilegali. Od 1943. radila je na železnici i uspela da izbegne deportaciju u Nemačku na prinudni rad. U ovom periodu počinje stvaranje njenog stvaralačkog opusa.

Od 1945. studirala je poljski jezik i književnost a potom sociologiju na Univerzitetu u Krakovu. 1945. god objavila je prvu pesmu Tražim reč. 1948. godine prekinula je studije bez diplomiranja a zbog lošeg finansijskog stanja udaje se za pesnika Adama Vladeka, od koga se razvela 1954.

Prva joj knjiga 1949. nije prošla državnu cenzuru ali je uprkos tome ostala lojalna vlastima, hvaleći Staljina, Lenjina i dostignuća socijalizma sve do 1966. kada počinje da sklapa poznanstva sa drugim disidentima. Kasnije se odrekla svojih političkih dela iz tog perioda.

Prevodila je Francusku književnost na poljski, posebno poeziju baroka.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Vislava Šimborska

Izabrana dela[uredi | uredi izvor]

  • Dlatego żyjemy (Zato živimo) (1952)
  • Pytania zadawane sobie (Pitanja sebi) (1954)
  • Wołanie do Yeti (Dozivanje Jetija) (1957)
  • Sól (So) (1962)
  • 101 wierszy (101 pesma) (1966)
  • Sto pociech (Stotinu radosti) (1967)
  • Poezje wybrane (Odabrana poezija) (1967)
  • Wielka liczba (Veliki broj) (1976)
  • Ludzie na moście (Ljudi na mostu) (1986)
  • Lektury nadobowiązkowe (Neobavezna lektira) (1992)
  • Koniec i początek (Kraj i početak) (1993)
  • Widok z ziarnkiem piasku () (1996)
  • Chwila () (2002)
  • Rymowanki dla dużych dzieci () (2003)
  • Dwukropek () (2005)
  • Wystarczy (2012)
  • Błysk rewolwru (2013)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Wislawa Szymborska | Biography, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-29. Pristupljeno 2024-02-05. 
  2. ^ „Vislava Šimborska”. Poezija suštine. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Prize in Literature 1996”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vislava Šimborska na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вислава_Шимборска&oldid=27357100”